Osećate umor čak i posle relaksacije? Evo kako hronična anksioznost može oduzeti svu energiju

Stalni umor najčešće se povezuje sa nedostatkom sna, napornim radom ili ubrzanim načinom života. Ipak, stručnjaci upozoravaju da osećaj iscrpljenosti ponekad nema mnogo veze sa fizičkim naporom, već sa onim što se dešava u našem umu. Kada je organizam dugo izložen psihičkom opterećenju, posledice mogu biti jednako iscrpljujuće kao i intenzivan fizički rad.

Mnogi ljudi koji se bore sa anksioznošću primećuju da se bude umorni, teško održavaju koncentraciju i nemaju dovoljno energije za svakodnevne aktivnosti. Iako povremena zabrinutost predstavlja normalan odgovor na stresne situacije, problem nastaje kada takvo stanje postane svakodnevica i počne da utiče na kvalitet života. Stručnjaci ističu da tada telo funkcioniše kao da je neprekidno suočeno sa opasnošću, što vremenom može dovesti do ozbiljnog iscrpljivanja organizma.

Pexels

Kada zabrinutost postane hronično stanje

Psihoterapeut dr Čandni Tugnait objašnjava da mozak kod osoba koje pate od hronične anksioznosti često reaguje na zabrinjavajuće misli kao da su stvarna pretnja. Takva reakcija pokreće niz procesa u organizmu koji ga održavaju u stanju stalne pripravnosti.

U tim okolnostima pojačano se luče hormoni stresa, poput kortizola i adrenalina, koji telo pripremaju za reakciju. Iako je takav mehanizam koristan u kratkotrajnim kriznim situacijama, dugotrajna aktivacija može imati suprotan efekat i dovesti do iscrpljenosti.

Pored toga, mišići ostaju napeti, disanje postaje pliće, a organizam troši više energije nego što osoba često može da primeti. Zbog toga se umor javlja čak i onda kada nije bilo značajnog fizičkog napora.

Razlozi zbog kojih se javlja iscrpljenost

Jedan od glavnih razloga za osećaj umora jeste činjenica da je nervni sistem neprekidno aktiviran. Dugotrajna izloženost stresu zahteva stalnu potrošnju energije, zbog čega telo vremenom postaje iscrpljeno.

Anksioznost takođe može negativno da utiče na kvalitet sna. Čak i kada osoba provede dovoljno sati u krevetu, duboke i obnavljajuće faze sna mogu biti poremećene, pa se buđenje često ne doživljava kao pravo osveženje.

Dodatni problem predstavljaju stalne brige, analiziranje situacija i zamišljanje nepovoljnih scenarija. Takva mentalna aktivnost opterećuje mozak i troši energiju, dok fizički simptomi poput glavobolje, napetosti mišića, ubrzanog rada srca ili problema sa varenjem dodatno pojačavaju osećaj iscrpljenosti.

Pexels

Kako izaći iz začaranog kruga?

Stručnjaci upozoravaju da umor povezan sa anksioznošću često ne nestaje ni nakon dužeg odmora ili dodatnih sati sna. Razlog je to što uzrok problema nije samo neispavanost, već stalna aktivacija organizma koja traje iz dana u dan.

Zbog toga je važno raditi na samom izvoru anksioznosti. Razgovor sa stručnjakom za mentalno zdravlje, primena tehnika opuštanja i mindfulness vežbi, kao i redovna fizička aktivnost mogu doprineti smanjenju simptoma i boljem funkcionisanju organizma.

Jednako važni su usvajanje redovnog ritma spavanja i umereno konzumiranje kofeina i alkohola. Ukoliko umor traje duže vreme, remeti svakodnevne aktivnosti ili je praćen problemima sa spavanjem i pojačanom anksioznošću, preporučuje se odlazak kod lekara kako bi se isključili drugi mogući zdravstveni uzroci, poput anemije, poremećaja rada štitaste žlezde, nedostatka vitamina ili određenih infekcija.

BONUS VIDEO:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi