Da li je 10.000 koraka zaista neophodno? Novo istraživanje donosi iznenađujuće rezultate

Dugo se verovalo da je 10.000 koraka dnevno zlatni standard kada je reč o očuvanju zdravlja i fizičkoj aktivnosti. Međutim, novo istraživanje sugeriše da bi značajne koristi za organizam mogle da se ostvare i sa manjim brojem koraka, što ovaj cilj čini dostižnijim za veliki broj ljudi.

Naučnici navode da redovno hodanje može imati pozitivan uticaj na zdravlje srca, mentalno stanje i smanjenje rizika od pojedinih ozbiljnih bolesti. Rezultati studije objavljene u časopisu "Lancet Public Health" pokazuju da broj koraka koji donosi najveće koristi možda nije onaj koji se godinama smatrao idealnim.

Pexels

Da li je 10.000 koraka zaista neophodno?

Prema rečima istraživača, popularna preporuka od 10.000 koraka dnevno nema čvrsto naučno uporište. Glavna autorka studije, dr Melodi Ding, istakla je da je ta brojka tokom godina postala opšteprihvaćena, iako nije nastala na osnovu medicinskih dokaza.

Njeno poreklo vodi do marketinške kampanje iz Japana šezdesetih godina prošlog veka. Tada je, uoči Olimpijskih igara u Tokiju, predstavljen pedometar nazvan "manpo-kei", odnosno "brojač od 10.000 koraka“, a taj broj je vremenom prerastao u globalnu smernicu koju i danas koriste brojne aplikacije i uređaji za praćenje aktivnosti.

Istraživači smatraju da je ova preporuka vremenom prihvaćena bez dovoljno preispitivanja, zbog čega su želeli da utvrde koliki broj koraka zaista može da doprinese boljem zdravlju.

Pexels

Rezultati novog istraživanja

U okviru studije analizirani su podaci iz ranijih istraživanja koja su obuhvatila više od 160.000 odraslih osoba iz različitih delova sveta. Rezultati su pokazali da je oko 7.000 koraka dnevno povezano sa značajnim smanjenjem rizika od brojnih zdravstvenih problema.

U poređenju sa osobama koje su dnevno pravile oko 2.000 koraka, kod onih koji su dostizali 7.000 koraka primećen je manji rizik od kardiovaskularnih bolesti, pojedinih vrsta raka, demencije i depresije. Ipak, autori napominju da pojedine procene treba tumačiti sa oprezom jer se zasnivaju na ograničenom broju studija.

Pregled istraživanja pokazao je i da koristi počinju da se primećuju mnogo ranije. Već oko 4.000 koraka dnevno donosi bolje rezultate u odnosu na veoma nizak nivo aktivnosti, dok se kod većine zdravstvenih pokazatelja najveći deo koristi ostvaruje do granice od približno 7.000 koraka.

Pexels

Najvažnije je da se krećete

Stručnjaci ističu da fokus ne bi trebalo da bude isključivo na dostizanju određenog broja. Jon Strajd iz Dorseta, koji često napravi i do 16.000 koraka dnevno, rekao je za BBC da najveću vrednost vidi u samom kretanju i vremenu provedenom napolju, a ne samo u statistici na telefonu.

Nakon srčanog udara koji je doživeo 2022. godine, svakodnevne šetnje postale su deo njegove rutine. Kako kaže, praćenje koraka može biti dodatna motivacija, jer često podstakne ljude da naprave još nekoliko stotina ili hiljada koraka više nego što su prvobitno planirali.

Stručnjaci podsećaju da broj koraka nije jedini način za merenje fizičke aktivnosti. Svetska zdravstvena organizacija i dalje preporučuje najmanje 150 minuta umerene ili 75 minuta intenzivne aerobne aktivnosti nedeljno, dok aktivnosti poput vožnje bicikla, plivanja, baštovanstva ili čak kućnih poslova takođe mogu doprineti očuvanju zdravlja i boljoj fizičkoj kondiciji.

BONUS VIDEO:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi