Nova "gvozdena zavesa" Evrope: Finska podigla 200 kilometara zida prema Rusiji

Finska je završila izgradnju zaštitne ograde duž dela svoje istočne granice sa Rusijom, čime je dodatno učvrstila jednu od najosetljivijih granica NATO-a i Evropske unije prema Moskvi.

Nova barijera duga je oko 200 kilometara, a izgradnja je koštala približno 356 miliona evra. Ograda je postavljena na najkritičnijim delovima granice, uključujući područja na jugoistoku zemlje, ali i pojedine pravce na severu, sve do Laponije.

Granica koja je ranije prolazila kroz guste šume i bila obeležena uglavnom jednostavnim ogradama i upozorenjima sada je dobila potpuno drugačiji izgled.

Ograda visoka 4,5 metara

Nova infrastruktura nije samo čelična prepreka. Ograda je visoka oko 4,5 metara, na vrhu ima bodljikavu žicu, dok je čitav sistem dodatno opremljen savremenom tehnologijom za nadzor.

Duž pojedinih deonica postavljene su termovizijske kamere, senzori pokreta i drugi sistemi koji omogućavaju rano registrovanje približavanja granici. Uz ogradu su izgrađeni i putevi namenjeni patrolama finske granične straže.

Bezbednosni pojas dodatno je proširen čišćenjem vegetacije. Sa obe strane ograde formirana je zona široka oko 25 metara, što omogućava bolju vidljivost i brže reagovanje patrola.

Cilj je da finske vlasti imaju stalni nadzor nad situacijom duž najosetljivijih delova granice.

Zašto je Finska podigla zid?

Izgradnja ograde deo je šire promene finske bezbednosne politike prema Rusiji.

Helsinki je poslednjih godina optuživao Moskvu za korišćenje migracija kao sredstva političkog pritiska, odnosno za usmeravanje migranata prema finskoj granici. Finske vlasti smatraju da bi takav scenario mogao predstavljati oblik hibridnog delovanja i pokušaj destabilizacije zemlje.

Istovremeno, ulazak Finske u NATO dodatno je promenio značaj njene istočne granice.

Nekadašnja granica između dve susedne države sada se sve više posmatra kao deo šire linije bezbednosti NATO-a i Evropske unije prema Rusiji.

Sličan pristup već su primenile i baltičke države, kao i Poljska, koje su takođe počele da podižu fizičke prepreke i jačaju nadzor duž svojih granica sa Rusijom i njenim saveznicima.

Šengen dobija novu granicu

Promene na finskoj granici predstavljaju deo šireg trenda u Evropi. Prostor koji je decenijama simbolizovao slobodno kretanje i uklanjanje unutrašnjih granica sada istovremeno dobija sve čvršću spoljašnju granicu.

Finska je još u decembru 2023. godine zatvorila drumske prelaze prema Rusiji, a nova ograda dodatno potvrđuje dugoročnu promenu odnosa dve zemlje.

Posledice su vidljive i u prekograničnim vezama. Nekadašnja trgovina, turizam i kontakti stanovništva sa obe strane granice gotovo su potpuno zamrli.

Oštrija pravila za migrante

Paralelno sa fizičkim jačanjem granice, Finska je promenila i zakonski okvir.

Usvojen je Zakon o bezbednosti granica koji finskim vlastima, u određenim okolnostima povezanima sa hibridnim pritiskom, daje mogućnost da ograniče prijem zahteva za međunarodnu zaštitu na samoj granici.

Takva politika izazvala je kritike organizacija za zaštitu ljudskih prava i pravnih stručnjaka, koji upozoravaju na mogući sukob sa evropskim i međunarodnim pravilima o zaštiti izbeglica.

Finske vlasti, međutim, smatraju da bezbednosni rizici i dalje postoje i žele da ovakav pravni okvir zadrže i u narednim godinama.

Koliko je veliki finski projekat?

Ograda se prostire na oko 200 kilometara, iako ukupna granica Finske sa Rusijom ima približno 1.340 kilometara.

Za izgradnju je izdvojeno oko 356 miliona evra, dok se godišnji troškovi održavanja procenjuju na nekoliko miliona evra.

Sama konstrukcija visoka je oko 4,5 metara, a oko nje je formiran širok pojas očišćenog terena.

Tehnološki sistem uključuje termovizijske kamere, senzore pokreta i pritiska, kao i druge uređaje za nadzor. Planirano je i dalje tehnološko unapređivanje sistema, uključujući mogućnost povezivanja sa bespilotnim letelicama.

Simbol nove Evrope

Finska ograda predstavlja mnogo više od fizičke prepreke.

Ona je postala simbol dramatične promene evropske bezbednosne politike, posebno nakon pogoršanja odnosa između Zapada i Rusije.

Šengenski prostor, koji je dugo bio sinonim za uklanjanje granica unutar Evrope, sada istovremeno dobija sve čvršće spoljne barijere.

Za Finsku, zid predstavlja pokušaj da se istočna granica zaštiti od potencijalnih vojnih i hibridnih pretnji. Za širu Evropu, on je znak da se bezbednosna arhitektura kontinenta menja i da će fizičke granice, nadzor i vojna infrastruktura imati sve veću ulogu.

Duž 200 kilometara finske granice tako je izrastao novi evropski bezbednosni front, sa bodljikavom žicom na vrhu, kamerama i senzorima iza nje, i Rusijom sa druge strane.

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi