Falsifikatori zarađuju novac na lažnim začinima: Omiljena su im dva veoma popularna

Začini su među najstarijim prehrambenim proizvodima na svetu, veoma su zdravi i vrlo popularni, zbog čega je i upitan njihov kvalitet i autentičnost jer falsifikatori zarađuju ogroman novac na lažnim začinima, a ljudi se odlučuju za jeftiniji proizvod da bi uštedeli. Najstariji začin na svetu je cimet, najviše se trguje biberom, šafran je najskuplji začin, a Indija je najveći globalni proizvođač začina.

MOŽDA ĆE VAS ZANIMATI: Pravda za čvarke: Znamo da ste jedva čekali da čujete da su podjednako zdravi kao čija semenke

U trgovini začinima okreće se ogroman novac, zbog čega ne čudi što postoje i oni koji pokušavaju skupo da prodaju proizvode slabijeg kvaliteta uz tvrdnju da su autentični, piše „Euronews“. Stručnjak za začine Alekander Vev, koji vodi specijalizovanu radnju za začine „Le Tour Du Monde En Epices“ u Briselu, tvrdi da su proizvodi koje prodaje najvišeg kvaliteta. Ali i te kako je svestan da je prevara rizik u njegovom poslovanju.

– Obično se vara na skupim začinima poput šafrana. Začin vredi koliko i zlato (1 kg košta oko 1.000 evra), pa je jasan razllog velikog interesa prevaranata. Takođe, na meti su začini u prahu jer se lakše mogu falsifikovati. Zato mi kupujemo samo celo začinsko bilje i potom ga sami meljemo u prah – ističe Vev.

Zato postoje timovi koji utvrđuju da li je neki začin pravi ili lažan kako bi sprečili prevaru, ali i da ljudi unose u sebe namirice sumnjivog kvaliteta. Zajedničko istraživačko središte Evropske komisije u Gelu u Belgiji domaćin je „European Food Fraud Detection and Prevention Unit“ (EFFDP), evropske jedinice za otkrivanje i prevenciju prevara s hranom. Naučni timovi tamo analiziraju uzorke začina uvezenih u Evropu koristeći savremene tehnologije, a u pojedinim slučajevima čak koriste metode nalik onima u policijskim istragama. Najsnažniji alat koji imaju na raspolaganju je DNK analiza. Genetska mapa začina može indicirati postoje li u njemu strani biološki elementi.

Najčešći načini prevare odnose se na mešanje jeftinijih biljaka ili dodavanje boja kako bi se začin činio autentičnijim ili atraktivnijim.

Začini su izvrstan izvor vitamina i minerala, npr. čili papričica bogata je vitaminom C. Falsifikovanje začina zato nije samo ekonomski rizik, nego predstavlja i rizik za ljudsko zdravlje.

Anton Lijev, molekularni biolog koji radi za EFFDP, ističe kako se najčešće pokušava falsifikovati šafran.

ČITAJTE I: Simbol ljubavi i plodnosti, dunja se već vekovima koristi u narodnoj medicini

– Pronašli smo jedan ili dva uzorka u kojima uopšte nije bilo šafrana, a analiza uzoraka pokazala je da su pokušali kao šafran da prodaju šafraniku, sasvim drugu biljku. Sličan je problem i s kurkumom, pa smo tako znali naći uzorke u kojima je umesto kurkume bilo mlevene paprike koju su obojili kako bi ličila na kurkumu – pojašnjava Lijev.

Zbog svega navedenog, ukoliko uživate u začinima i stalno ih dodajete jelima, obratite pažnju šta kupujete, pročitajte etiketu na pakovanju ili, ako kupujete rinfuzni začin koji je obično jeftiniji, zatražite od prodavca da vam pokaže sertifikat.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi