Nenad Jezdić: Paja i Jare su bili bunt i glas radničke klase

„Kralj Betajnove“, „Ujka Vanja“, „Putujuće pozorište Šopalović“, „Rodoljupci“, samo su neki od velikih naslova Jugoslovenskog dramskog pozorišta u kojima je igrao glumac Nenad Jezdić, nakon kojih je, posle skoro dve decenije stalnog angažmana u Ateljeu 212, postao njihov stalni član.

O tome kako je „odomaćiti“ se u ovom teatru, i kako izgleda, nakon slavnog Pavla Vuisića i Miodraga Petrovića Čkalje, dati gas u žutom kamionu, Jezdić je govorio za 24sedam.rs.

– Odlazak u Jugoslovensko dramsko pozorište logičan je sled i bilo je sasvim prirodno da pređem kod njih, započinje razgovor glumac kojeg zatičemo na setu serije „Kamiondžije“:

– O tome se razgovaralo pune tri godine, ali iz svojih sentimentalnih razloga nisam ranije prihvatio. Veoma sam vezan za Atelje 212, ali glumački i umetnički proces koji je utihnuo u tom teatru, nekako se odvija paralelno u JDP-u. Želim da naglasim da sam ja i dalje glumac i Ateljea i Narodnog pozorišta i BDP-a, i dalje glumac srpskog pozorišta – kaže Jezdić koji trenutno u svom, sada matičnom pozorištu, radi na predstavi „Pučina“ Branislava Nušića, u režiji Egona Savina.

Šta je ono što vam rad u JDP donosi?

Donosi mi nove procese sopstvenog sazrevanja, odrastanja u pozorišnoj estetici, radu sa rediteljima. Ovo što sada radimo je toliko intenzivno, lepo i inspirativno, pa se jako radujem što tamo više nisam gost. Kad si gost ustežeš se, a kad si tu i kad si na neki način domaćin, sve ćeš uraditi da ta tvoja kuća ponese najbolje od tog domaćinskog što u sebi nosiš i osećaš.

Iza vas je više od 80 snimajućih dana na seriji „Kamiondžije“. Koliko je veliki bio teret prethodne priče i legendarnih Pavla Vuisića i Miodraga Petrovića Čkalje?

Pravu reč ste iskoristili. Teret koji smo imali je nemoguće nositi. To je balast hipoteke dva, pet, deset velikih imena. Nisu tu samo Čkalja i Vuisić, bilo je još velikih glumačkih imena i dobrih televizijskih zapleta. Zato je važno reći da smo se mi samo oslonili na tu priču. Okupili smo se svi zajedno da damo omaž piscu Gordanu Mihiću, da se setimo kakva je glumčina bio Pavle Vuisić, da se prisetimo Čkalje, neponovljivog komičara, koji je to radio kako niko nikada, verovatno, neće moći da radi. To je naša misija! Oni su dosta stariji od nas i moramo imati takav odnos prema njima. Meni će biti jako drago ako ljudi ovo ne porede, jer ovo nije i nikada ne može biti za poređenje.

Vreme kada su nastali likovi Paje i Jareta razlikovalo se od ovoga danas. Ko su sada Baja i Žića?

Kontekst je potpuno drugačiji od današnjeg. Oni su tada bili omiljeni junaci socijalizma, omiljeni junaci velike Jugoslavije. U tom smislu predstavljali su jedan sveobuhvatni bunt i glas radničke klase – bili su superheroji te radničke klase koji uhvate šefa za gušu, zalupe direktoru vrata, odbiju zadatak… A ovaj Baja i Žića se samo naslanjaju na taj pojam ortakluka u nas. Oni su heroji samo sopstvenog života, svog malog okruženja. Danas je takvih, čini mi se najviše, i danas smo, kao narod, prinuđeni da delamo, radimo, mislimo i stvaramo u vrlo ograničenim okvirima, i ako se to ispuni samo po sebi, dovoljno je.

Koliko tekst Gordana Mihića korespondira sa ovim vremenom?

Istini za volju imali smo tekst koji se dosta naslanjao na ono vreme, a ovo su sasvim druga vremena, tako da smo bili u nekom anahronom položaju, ali ono što sam siguran da je dobro za ovaj projekat je da smo različiti karakteri, ali dobro sledimo njihovu različitost. Tu je negde istinska spona i ljubav između ljudi – kada su različiti. Kada su isti, ljudi imaju i ista interesovanja i onda su jedno, a kada se dvoje sastave zarad jednog – onda je to potpuno drugačije.

Kako će današnje generacije gledati „Kamiondžije“?

Tika i ja smo sasvim sigurno uspeli da budemo različiti, da budemo estetski i televizijski vaspitani sa minimalno psovki. Podsetićemo ljude šta je televizija nekad bila i koja je bila njena uloga. Nekad su se zbog svega dva ili tri kanala, generacije okupljale oko jednog televizora. Danas, u moru mreža, i zbog načina na koji se komunicira slikom, rečju i tonom, može se reći da je ovo naše potpuno staromodno. Ali zato mislim da je ovo dobro, jer će moći i prva i druga i treća generacija zajedno da gledaju. Zaplet je napisan kako je napisan, ali možda će ova dva lika evoluirati u neke današnje, prave kamiondžije, koji voze one velike kamione i prelaze granice, imaju problema sa papirima, administracijom… To je kontekst današnjeg vremena. Onda je bilo vreme kada je šofer zavisio od Udruženja. Nekad je pojedinac, radnik, zavisio od firme, a danas gomila firmi zavisi od dobrih šofera. Danas su traženi i skoro ih je nemoguće naći. Možda bismo u nekom nastavku, ako bi se desio, mogli da napravimo još bolju komunikaciju s ovim vremenom.

U poslednje vreme snima se veliki broj serija. Ali čini se da sve više preovlađuju trileri…

Mi smo po definiciji izvođači glumačkih radova, na diplomi nam tako bukvalno i banalno piše. Na primer, ja sam igrao u jednom do dva krimi projekta. Učestvovao sam u istorijskoj fikciji „Senke nad Balkanom“ i ta serija je po mom mišljenju vrlo nepravedno dočekana na nož od nekih televizijskih kritizera. Pravili su razne javne debate o tome, a ja sad javno pitam kako nikome nije palo na pamet da je divna serija uz koju sam odrastao, „Povrtak otpisanih“ takođe jedna vrsta istorijske fikcije. Kada se desilo da u okupiranom Beogradu dva, tri ilegalaca unište čitav konvoj skladišta sa municijom? Sve se može osporiti, o svemu se može diskutovati, ali meni je ovaj rad na „Kamiondžijama“ jako dragocen, jer sam stasavao i formirao svoj stav o televiziji i o glumačkom poslu i umeću gledajući te ljude koji su pravili stare serije.

Slažem se da ima mnogo serija koje se snimaju, ne stižem da ih gledam, ne zato što sam gord, već zato što sam sebi mnogo toga natovario na vrat. Sada sam već u godinama kada mi je sam proces zanimljiv i uzbudljiv. Ovo što se ovde događa skoro osamdeset dana, ta komunikacija sa ljudima, to pitanje, ta sumnja koju postavimo sebi kad uđemo u kontinuirani rad… – kada se sve obistini, to su neke stvari koje me ispunjavaju. To su one male ljudske pobede.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi