Dan kada je gorelo Šekspirovo pozorište: Kobna scena u popularnoj predstavi

Teatar Gloub naziv je za tri pozorišta u Londonu koja su vezana uz ime Vilijama Šekspira.

Originalni Gloub je londonsko pozorište u kojem su izvođene njegove drame. Pozorište su 1599. sagradila dva brata, Katbert i Ričard Barbidž, koja su imala polovinu deonica, dok su drugu polovinu delili Šekspir i ostali članovi glumačke grupe.

Pozorište je bilo osmouglasto visoko zdanje, unutrašnji prostor je bio ovalan, bez krova u centralnom delu, sa ugrađenim ložama i galerijama. U središnjem delu, u “parteru”, najsiromašnija publika stajala je pod vedrim nebom. Nazivali su ih “penistinkersima” – onima koji su plaćali ulaznicu po ceni od 1 penija i smrdeli na pivo, i na urin.

Za razliku od njih, na drvenim klupama, na tribinama je sedela publika čije su ulaznice koštale 2 penija. Postojale su i posebne lože za uvaženu gospodu, dok je na samoj sceni, u gornjem delu nalik balkonu sedela engleska aristokratija, bliska tadašnjoj kraljici. Njihov cilj bila je lična promocija, kako bi publika za vreme predstave gledala i u njih, i njihove skupocene odore.

Londonska pozorišta bila su prva javna mesta u kojima su nakon više od hiljadu i po godina na tlu Evrope, na istom mestu sedeli i bogati, i siromašni, muškarci i žene, iz istih razloga – kako bi se zabavili.

Jedino kraljica nije dolazila u pozorište, već su glumci išli na dvor. Priča se da je kraljica Elizabeta I, bila veliki poklonik pozorišta i čak jednom zaista došla u Teatar Gloub. Jedna od verzija priče po kojoj Vilijam Šekspir navodno nije autor nijedne drame već je to nečiji pseudonim, sugeriše da je sve drame u stvari napisala sama kraljica, jer je u ono vreme u odnosu na njen položaj (a naročito pol), bavljenje pisanjem drama bilo nezamislivo.

Predstave su počinjale uvek u 14 časova, jer nije postojalo večernje osvetljenje.

Na dan igranja neke predstave, nad teatrom Gloub se vijorila zastava, kako bi ljudi iz celog Londona bili obavešteni.

Nažalost, izgorelo je na današnji dan 1613. godine za vreme izvođenja Šekspirovog komada “Henri VIII”.

Istraživanjem starih imovinskih zapisa utvrđeno je da se zemljište na kome se nalazio Gloub proteže od zapadne strane današnjeg Sauthvark Bridž Rouda prema istoku do Porter Strita i od Park Strita prema jugu do zadnjeg dela Gejthaus Skvera. Međutim, tačna lokacija zgrade ostala je nepoznata sve dok mali deo temelja, uključujući jednu originalnu pristaničku bazu, 1989. godine nije otkrilo Odeljenje za londonsku arheologiju (danas Muzej arheologije Londona), ispod parkinga u zadnjem delu Sidrena terasa u Park Stritu.

Oblik temelja je ponovo izgrađen na površini. Kako se veći deo temelja nalazi ispod Terase Sidra 67–70, nisu dopuštena dalja iskopavanja.

Gloub je bio u vlasništvu glumaca koji su takođe bili akcionari u Lord Čembrlein Mena. Dvojica od šest akcionara Glouba, Ričard Barbidž i njegov brat Katbert Barbidž, držali su polovinu kapitala, tj. svaki po 25%; ostala četvorica muškaraca, Šekspir, Džon Heminges, Augustin Filips i Tomas Poup držali su jednu akciju, ili 12,5%. Ova početna podela se vremenom menjala kako su se priključivali novi akcionari. Šekspirov udeo se u toku njegove karijere smanjio sa 1/8 na 1/14, ili na otprilike 7%.

Gloub je sagrađen 1599. godine od drveta iz prethodnog teatra, koje je sagradio otac Ričarda Barbidža, Džejms, u Šordidžu 1576. Barbidž je prvobitno dobio pravo zakupa na 21 godinu, ali je gradio bez obzira na to.

Međutim, vlasnik zemlje Džajlc Alen tvrdio je da je zgrada njegova nakon isteka zakupa 28. decembra 1598. Dok je Alen slavio Božić u svojoj seoskoj kući, stolar Piter Strit, uz pomoć glumaca i njihovih prijatelja, demontirao je pozorište gredu po gredu i prevezao ga do skladišta uz rivu u blizini Brajdvela.

Početkom boljih vremenskih prilika sledećeg proleća, materijal je prevezen preko Temze da bi se rekonstruisao kao Gloub u močvarnim vrtovima južno od mesta Mejdn Lejn, Sautvork. Samo stotinu metara udaljen od zapuštene obale Temze, komad zemlje se nalazio u blizini područja poljoprivrednog zemljišta i otvorenih polja.

Bila je slabo isušena i, bez obzira na udaljenost od reke, podložna poplavi u trenucima naročito jake oseke, pa se moralo stvoriti “pristanište” (obala), uzdignute zemlje sa oblogama od drveta da bi zgrada bila iznad nivoa poplave.

Novo pozorište bilo je veće od prethodne zgrade, pri čemu je starija drvena građa ponovo korišćene kao deo nove konstrukcije.

Godine 1613. 29. juna, Gloub se zapalio tokom predstave “Henri Osmi”. Pozorišni top, korišćen tokom predstave, buknuo je, zapalivši drvene grede. Prema jednom od retkih sačuvanih dokumenata događaja, niko nije povređen, osim čoveka čije su zapaljene pantalone gašene bocom piva.

Gloub je ponovo izgrađen 1614. i zatvoren 1642. godine, te potpuno uništen 1644. godine.

Sredinom 1980-tih, američki glumac i reditelj Sam Wanamaker pokrenuo je međunarodnu inicijativu da se u Londonu, nedaleko od mesta na kojem je stajalo početkom XVII veka, rekonstruiše nekadašnje Pozorište Gloub.

Mnogi poznati ljudi svetskog šou biznisa dali su donacije u prilog tome i njihova imena danas se nalaze uklesana u pločniku, na platou kod ulaza u teatar. Od kada je 1997. godine otvoreno, Pozorište Gloub jedno je od neizostavnih mesta turističke posete Londonu, piše “Umetnost putovanja”.

Pročitajte još

Ponovo u igri: Šekspir festival početkom jula

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi