Modest Musorgski: Umetnik koji je kupio smrt za 25 rubalja

Među velikim ruskim kompozitorima čuveno je ime Modesta Petroviča Musorgskog. Njegova dela su prožeta lirikom ruske narodne pesme, jer je smatrao da je muzika deo nacionalne samosvesti naroda. Jedan je od ruskih kompozitora čije je stvaralaštvo najviše uticalo na razvoj muzike te zemlje. Za svog kratkog života, Musorgski je radio na stvaranju 5 opera (4 nisu završene), napisao je niz simfonijskih dela, cikluse vokalne i klavirske muzike, mnoge romanse i horove. U svom stvaralaštvu dosledno je ispoljavao nacionalne crte i realizam, ali njegova specifičnost i inovatorski kvalitet nisu bili prepoznati za njegovog života. Ipak, svojim originalnim muzičkim jezikom otišao je daleko ispred savremenika i uticao na impresioniste i kompozitore slovenskih zemalja. Danas su opere „Boris Godunov“ i „Hovanščina“ priznata remek-dela svetskog muzičkog teatra, a njihove postavke se izvode u najboljim pozorišnim kućama Rusije i sveta. Bio je član čuvene ruske „Velike petorke“, nacionalno orjentisanih kompozitora.

Musorgski je rođen u selu Karevo, na današnji dan, 21. marta 1839. godine, u imućnoj porodici. Modest je ruska forma imena „Modestus“, što na latinskom znači „umeren“ ili „suzdržan“. Sa majkom je počeo da uči da svira klavir i već kao sedmogodišnjak je izvodio Listova dela. Roditelji su ga 1849. godine poslali u Petrograd da bi usavršio svoje sviranje, ali je 1852. godine upisao vojnu školu, kako je nalagala porodična tradicija. To nije sputalo ljubav prema muzici i prvo delo, „Salonska polka“, nastalo je iste godine. Nadarenost za komponovanje tada još uvek nije bila istaknuta, ali je kao pijanista bio vrlo uspešan i poznat. Međutim, vojna služba je u život Musorgskog donela alkohol, koji je u potpunosti promenio njegov tok. Iako je vojsku napustio 1858, konzumiranje alkohola je odredilo njegovu sudbinu i dovelo do prerane smrti. Usled finansijskih poteškoća i gubitka porodičnog imanja, bio je primoran da postane državni službenik, što je sputavalo njegov kreativni duh i stvaralački zanos. Beg od nezadovoljstva svakodnevicom i životnih nedaća svakodnevno je tražio u piću. Po tvrdnjama savremenika, bio je izrazito emotivan i vezan za ljude koji ga okružuju. Kako je svoju majku bezgranično voleo, vrlo teško je podneo njenu smrt 1865. godine. Tada je gotovo u potpunosti utonuo u alkoholizam i počeo da boluje od delirijum tremensa.

U monumentalnoj istorijskoj operi „Boris Godunov“, svom remek-delu inspirisanom Puškinovim tekstom, za nosioca radnje stavlja narod. Musorgski je operu završio 1870. godine, ali nije dobila odobrenje repertoarskog komiteta Carskih pozorišta, a navodni razlog bio je „nedostatak ženskog elementa”. Premijera druge redakcije opere održana je u Marijinskom teatru tek 1874. godine. 1872. Musorgski stvara narodnu muzičku dramu „Hovanščina“, istovremeno radeći i na operi „Soročinski sajam“. „Hovanščina“ nije izdata za njegovog života, jer je završio orkestraciju samo dva fragmenta, a ni treći čin „Soročinskog sajma“ nije završio u potpunosti.

Musorgski je 1879. godine krenuo na petomesečnu turneju sa poznatom pevačicom Darjom Leonovom. Ubrzo po povratku u Petrograd, 1. januara 1880. godine, bio je primoran da napusti državnu službu. Prijatelji su odlučili da mu finansijski pomognu, ali pod uslovom da završi rad na „Hovanščini“ i „Soročinskom sajmu“. Međutim, Musorgski to nije uspeo. Kako bi „Hovanščina“ doživela izvođenje, 1883. godine delo je dovršio i orkestrirao Nikolaj Rimski-Korsakov, a nakon njega su svoje verzije načinili i Moris Ravel, Igor Stravinski, Boris Asafjev i Dmitrij Šostakovič. „Soročinski sajam“ je završio Cezar Kjui 1916. godine.

Poslednja godina života Musorgskog bila je izrazito teška. Rastrojen i nenajavljen, 11. februara je došao u stan Leonove, koja navodi da je bio u vrlo uzrujanom, razdražljivom stanju, rekavši joj da nema gde da ode, da je ostavljen da luta ulicama i da nema nikakvih sredstava, i da samim tim ne vidi izlaz iz te situacije. Uveče su zajedno prisustvovali koncertu njene učenice, koju je Musorgski pratio na klaviru, nakon čega je izgubio svest. „Izgledalo je kao da je imao šlog, ali kada je bilo vreme da krenemo, potpuno se oporavio.”, svedočila je Darja. Narednog jutra, rekao je da se oseća dobro, ali čim je to izgovorio, pao je na pod. Do večeri je imao još dva takva napada. Sačuvana prepiska njegovih prijatelja od 15. februara 1881. godine, tri dana nakon prijema Musorgskog u bolnicu, svedoči o njegovom lošem mentalnom stanju. „Doktori kažu da nije imao šlogove, već početke epilepsije. Izgleda kao da se ništa nije desilo, sada  prepoznaje svakoga, ali priča budalaštine i bezbrojne fantastične priče. Takođe, kažu da je, pored epilepsije i šlogova, na neki način lud, jer je upadao u delirijume.“

Međutim, tokom boravka u bolnici došlo je do znatnog poboljšanja, pa je Ilja Rjepin,samo nekoliko dana pred umetnikovu smrt, naslikao čuveni portret Musorgskog i posvedočio da je „bio naročito zdrav, u trezvenom stanju”. Ubrzo nakon toga sve se pogoršalo, o čemu svedoči zapis iz dnevnika libretiste Ilije Timeneva: „Brat mu je došao i doneo novac, kao rođendanski poklon. Iako je stražarima bilo striktno zabranjeno da dobavljaju alkohol pacijentima, Modest Musorgski, doveden do ekstrema bolesti, ponudio je čuvaru 25 rubalja. Njega je to opčinilo, uzeo je novac i doneo alkohol”. Mihail Ivanov, lekar Musorgskog je naveo da „oporavak više nije bio moguć. Njegove ruke i noge su bile paralizovane. Paraliza je postepeno zahvatala respiratorne organe. Bio je u mogućnosti da diše samo uz poteškoće i konstantno žaljenje zbog nedostatka vazduha”.

Pročitajte još

Đakomo Pučini: Životna arija kompozitora koji je ostao bez glasa

Modest Musorgski preminuo je 28. marta 1881. godine. Bio je talentovan ruski kompozitor teške sudbine, koji će zauvek ostati upamćen u ruskom narodu po svojim čuvenim delima ”Boris Godunov”, ”Hovanščina”, ”Soročinski sajam” i mnogim drugim. Umro u Nikolajevskoj vojnoj bolnici u Sankt Petersburgu, nakon napada delirijum tremensa. Godine 1972. u selu Naumovo na imanju majčine porodice čuvenog kompozitora, otvoren je Spomen muzej Musorgskog. Imanje njegovih roditelja u obližnjem rodnom Karevu nije sačuvano.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi