Celog života u horor filmovima izaziva strah i trepet: Glumac koji može da se pretvori u bilo koje čudovište

Iako nije naširoko poznato ime, ovaj Španac ima portfolio za koji bi mnogi u filmskom poslu „ubili".

U poslednjih nekoliko godinaovaj glumac, visok skoro dva metra, igrao je u nekim od najvećih holivudskih horor i fantezi produkcija.

Od filma „To", preko „Mame", do „Slendermena" - i usputnog pojavljivanja kao statiste u „Igri prestola", Havijer je izgradio reputaciju jednog od najboljih glumaca za razna stvorenja u ovom poslu.

Provevši detinjstvo u gradiću severno od Madrida, Havijer je razvio veliku ljubav prema naučnoj fantastici i natprirodnom.

Profimedia

Odrastao je crtajući čudovišta i na kraju se preselio u glavni grad kako bi mogao da se bavi svojom umetnošću. Dok je boravio tamo, počeo je da se zanima za kinematografiju i da snima kratke filmove.

U jednom trenutku prijavio se na radionicu za specijalne efekte. I on i njegov nastavnik složili su se da bi njegova fizička konstitucija bila idealna da se na njoj isproba šminka za čudovišta.

- Nisam toga bio svestan, ali ja sam zapravo bio rođen za glumu - kaže Havijer. - Imam bolest koja se zove Marfanov sindrom. Od njega su ljudi mršaviji, viši i veoma savitljivi. Čitavog života bio sam veoma savitljiv, čitavog života sam izvodio uvrnute trikove i stvari u kojima sam uživao sa prijateljima služeći se jezivim pokretima.

Njegovo zdravstveno stanje znači da su mu udovi i prsti duži od prosečnih i mogu da se pokreću na razne, neobične načine.

Nastavnik ga je prijavio na audicije i u roku od nekoliko meseci dobio je malu ulogu u svom prvom španskom filmu. To je dovelo do njegove veće vidljivosti.

„Proboj" u Holividu desio se dok je reklamirao svoj rad u španskom hororu „Rec 2" na jednoj konvenciji u Teksasu 2009. godine.

Profimedia

Tamo je upoznao argentinskog režisera Andresa Muskijetija koji je promovisao svoj kratki film po imenu „Mama", za koji se nadao da će ga pretvoriti u dugometražni film.

On je Havijeru rekao da bi bio savršen za naslovnu ulogu - i godinu dana kasnije, sa Giljermom del Torom kao producentom, Havijer je i zvanično dobio poziv za nju.

Ali kad je film izašao 2013. godine, mnogi fanovi su automatski pretpostavili da je Mama - ženski duh - sačinjen digitalno.

- I tako niko zapravo nije znao da sam 90 odsto onoga što su videli totalno ja, da je to fizička gluma - kaže on.

Kao reakciju na to, tvorci su odlučili da objave Havijerov test kretanja, prikazavši njegove jezive pokrete tokom kojih maksimalno koristi svoju supersavitljivost.

Snimak je od tada pregledan stotinama hiljada puta. Mnogi režiseri i producenti tvrde da je on razlog zašto su ga uopšte angažovali.

Kroz šalu kaže da je njegov „najbolji rad" verovatno snimak sa Jutjuba.

Profimedia

- U tome je, dakle, poenta koja čini da moja karijera cveta - kaže on. - Zato što su tako mnogi ljudi znali da je moj rad bez CGI-ja gotovo jednako dobar - ne treba mu mnogo digitalnog doterivanja.

Od tada je glumio u gigantskim horor franšizama kao što su „Astralna podmuklost", „Osmi putnik" i „Prizivanje zla".

Glumio je i u „Mumiji", „Povratniku", a imao je i upečatljivo pojavljivanje kao gubavac u rimejku filma „To" Stivena Kinga iz 2017. godine.

Film je postao neočekivani hit na blagajnama 2017, a kasnije ove godine glumiće i u nastavku sa novom glumačkom postavom odraslih likova.

Poslednji put je viđen kao deo armije neumrlih koja juri Arju Stark u epskoj epizodi poslednje sezone „Igre prestola".

Kao životni obožavalac žanra, on rad na ovim produkcijama sa najvećim holivudskim glumcima opisuje kao „dar s neba".

Havijer kaže da ga nikad ne uplaši ono što vidi u ogledalu. Njegovi nalozi na društvenim mrežama su prepuni smešnih fotografija i video-snimaka iza scene, često u punom kostimu.

Njegova majka, u šezdesetim godinama, postala je konvertit za horor filmove. Nakon što se isprva plašila, danas čak vodi prijatelje u bioskop da gledaju Havijerove filmove dok on radi negde van zemlje.

- U početku je bilo malo teže. Govorila bi: „Želim da glumiš dramske uloge i dobre momke" - kaže Havijer.

U Španiji, međutim, nisu tu samo horori - Havijer glumi i u komedijama, i piše i režira vlastita dela.

Ali on i dalje uživa u holivudskim horor ulogama, i stalno se trudi da nauči neke nove tehnike, kao što je ples, da bi obogatio izvedbu.

Preobražaj u uloge koje igra može da traje satima i satima u šminkernici.

Jedan od ljudi zaduženih da udahnu život njegovim likovima jeste španski filmski šminker David Marti iz DDTSFH-a.

Profimedia

On je sa Havijerom radio na nekoliko filmova, uključujući „Grimizni vrh", u kom je glumio još jedan renomirani glumac za „čudovišta" Dag Džons. David je dobio Oskara za rad na Džonsu u „Panovom lavirintu".

Pošto je i sam odrastao u Španiji osamdesetih, David se priseća koliko se trudio da nauči kako da kreira horor izgled, inspirisan uvoznim američkim časopisima kao što je „Fangorija".

Bilo je tu mnogo neuspešnih pokušaja. Jednom prilikom, priseća se on, nije razumeo šta je „lateks pena" i pokušao je da iskoristi punjenje iz sofe da dočara neku kreaciju.

- Sve to je bilo istraživanje, i bilo je mnogo nezgoda u početku zato što nije bilo interneta, nije bilo pravih informacija - kaže on.

Konačni izgled stvorenja i likova opisuje često kao saradnju sa nekim režiserima koji se više uživljavaju u koncept od nekih drugih.

On kaže da konačni izgled može biti razvojni proces, sa dizajnom koji se često menja tokom trajanja produkcije.

David je pun reči hvale za glumce, uključujući i Havijera, ispod sve te šminke.

 

 

- Često ih zovu likovima koji rade stvorenja ili tipovima iza čudovišta - što nije tačno, oni su glumci - kaže David. - Viđam ljude kao što su Dag ili Havijer i često se zapitam: Koji je to đavo? Pa vi uopšte ne treba da nosite masku.

On kaže da se nakratko dvoumio da li da se prebaci na CGI devedesetih, kad je video pionirski učinak u filmovima kao što je „Park iz doba Jure", pretpostavivši da će njegov posao na kraju postati suvišan.

- Ali CGI nas nije ostavio bez posla, praktično nam daje više posla, što je dobro - kaže David.

Ove dve veštine često se nadopunjuju. U „Mami" i „Grimiznom vrhu", digitalni efekti su se dodali da bi pojačajali rad DDTSFH-a.

 

 

Havijer veruje da će, bez obzira na to koliko daleko tehnologija bude otišla, glumci kao što je on uvek biti na ceni u ovom poslu.

- Kad postoji nešto digitalno, može da se desi bilo šta. To vam je kao crtani film - izgubite efekat zastrašivanja i straha - kaže on. - Sto puta bih radije želeo da osetim da je nešto realno, da mogu da ga dodirnem, da znam da postoji, da može da se desi...

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi