Ona je srpska dr Bones! Ksenija "čita" ljudske kosti i otkriva misterije iz prošlosti! Može da otkrije čime se neko bavio pre 1.200 godina!
Ksenija Đukić je antropolog sa bogatim opusom stručnih radova i istraživačkih projekata u kojima se bavila zanimljivim temama iz prošlosti ovog prostora
Stručno govoreći, Ksenija se, kao i ostali antropolozi, bavi skeletnim ostacima iz arheoloških konteksta. A deo je tima profesorke Marije Đurić koja je rukovodilac Centra za biologiju kosti, na Institutu za antropologiju pri Medicinskom fakultetu u Beogradu.
Ksenija je zapravo, prvo diplomirala na Filozofskom fakultetu, na smeru arheologije, ali je dalji profesionalni put doveo baš ovde, u laboratoriju pri Medicinskom fakultetu, gde je ekipa portala “24sedam” i posetila. Trenutno je angažovana na nekoliko interesantnih projekata, od istraživanja DNK naroda sa ovog prostora, preko utvrđivanja čime su se bavili ljudi čiji su skeletni ostaci pronađeni na nekim arheološkim nalazištima, do otkrivanja kako je Justinijanova kuga uticala na populaciju Balkana u šestom veku.
Zatekli smo je u proučavanju skeleta koji je pronađen u Novom Sadu, datiranog u osmom veku, u period avarske dominacije. Pokazala nam je kako po kostima može da “pročita” pol i starost osobe kojoj su te kosti pripadale.
“Pol može da se odredi na osnovu morfoloških karakteristika karlice. Kada vi stavite dva karlična krila jedno uz drugo, pojavi se jedan ugao koji se zove subpubični ugao. U slučaju da je taj ugao oštar, radi se o muškoj osobi. U slučaju da je taj ugao zatupljen odnosno tup, radi se o ženskoj osobi”, objasnila je Ksenija u misiji “24sedam sa Marom”.
Starost se može odrediti na više načina. Za početak na osnovu statusa zuba odnosno da li su svi zubi nikli. Zatim, po istrošensti zuba, ali i izgledu ostalih kostiju.
Skelet na kojem trenutno radi zanimljv je iz ugla proučavanja markera okupacionog stresa, što je bila tema i njenog doktorata. Šta su to markeri okupacionog stresa? To su odlični pokazatelji toga čime se osoba bavila tokom svog života. Vidljivi su na mestima pripoja mišića, ako je mišić mnogo rabljen, onda to mesto specifično izgleda.
Konkretno, na skeletu iz perioda avarske dominacije, proveravala je da li se ta osoba bavila jahanjem, što je karakteristično za tu populaciju i na osnovu markera okupacionog stresa zaključila da jeste. Ne samo to, već je došla do fantastičnog zaključka, istražujući i ostale skelete sa te lokacije, da ne samo da su bili jahači, već da su sasvim sigurno imali iskusnog lekara-ortopeda sa sobom, jer su mnogi imali lomove i naprsnuća koja su lepo srasla, što je za taj period, izuzetan napredak.
Kako neko poželi da svoj profesionalni život provede okružen kostima?
“Ja sam oduvek želela da se bavim nečim, nisam imala jasnu sliku da to tako izgleda, ali sam želela da se bavim ovom vrstom istraživanja, pa sam kroz filmove, serije, kroz literaturu gutala materijal povezan sa tim i to me je inspirisalo. Od detinjstva sam znala da želim da studiram arheologiju, zatim i antropologiju”, ispričala je Đukić voditeljki Mariji Atanasković.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Mnogi ovde pamte seriju koja se i dalje reprizira “Bones” u kojoj se radnja vrti oko naučnice Temperans Brenan, forenzičkog antropologa, angažovanog na razrešavanju slučajeva od strane FBI. Kseniju, doduše, nije privlačilo da se bavi forenzičkom antroplogijom, što bi podrazumevalo skelete iz skorije prošlosti, već se fokusirala na one iz arheološkog konteksta.
Još je impresivnije što je veoma rano, već na prvoj godini studija postala mama, a po upisivanju doktorata dobila i drugo dete. Kaže da za žene i devojke u nauci ima mesta da su danas mnoge žene čak i vođe velikih istraživačkih projekata, ali da za mame to jeste izazov.
“Kada se ženama i devojkama koje se bave naukom dogodi taj momenat da imaju dete, taj period u kojem bi one trebalo da budu u stanju mirovanja, ne samo da je komplikovanih zbog organizacionih stvari, već i zbog toga što smo mi u jednoj eri kada nauka jako brzo napreduje. I kada se metodologija jako brzo menja i vi ako se isključite na godinu ili dve dana iz svega što se objavljuje, nova ili vruća naučna pitanja, vi imate veliki problem da se u to vratite. A ima slučajeva da ne uspeju da se vrate”, kaže Ksenija.
Kako je izgledalo istraživanje skeletnih ostataka trudnice sa bebom, šta najviše voli kod svog posla i koju poruku ima za devojčice koje tek biraju svoj profesionalni put, saznaćete ako pogledate novu epizodu emisije “24sedam sa Marom”.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i videa, bez navođenja izvora, autora i embedovanja epizode sa YouTube kanala 24sedam tv.
BONUS VIDEO
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari