Oni su verni čuvari tradicije: Hrabro su odlučili da nastave ono što im je porodica ostavila u zaveštanje

Jorgandžije, ekmendžije, parfemdžije, brice, rabadžije...sve njih je moderno doba polako krenulo da gura u zaborav. Nije prestala potreba za zanatlijama, ali je ove majstore danas sve teže naći, pa se uz njihov pomen obično nastavlja pričao gašenju višegodišnje tradicije i zatvaranju porodičnih radnji.

Ipak, da ne mora uvek tako, pokazuju Tatjana, Vera, Borivoje, Nenad, Siniša... hrabri ljudi koji su odlučili da nastave porodičnu tradiciju, neki prilagode novoj tržišnoj potražnji i sačuvaju tradiciju od zaborava.

Čuvene šeširdžije iz Balkanske ulice

Ne može niko doći u Beograd ili krenuti iz njega, a da kroz Balkansku ne prođe pored zanatske radnje "Rade", vlasništva čuvenih šeširdžija Miloševića. Tu danas sa osmehom mušterije dočekuje Vera, četvrta generacija ove porodice koja porodični posao čuva od zaborava.

Daleke 1950. godine osnovao ju je Radoslav Stefanović, školovani šeširdžija, a od tada su iz radionice kao na traci počeli da izlaze šeširi, kape i cilindri različitih veličina, ali i oblika i tako je do danas.

24sedam/Katarina Mihajlović

– Uvideli smo da ovaj zanat može veoma dobro da se uklopi u današnje vreme i da nije zanat koji mora da se ugasi, već može da se približi aktuelnim modnim trendovima i da ih i isprati - rekla nam je ona i dodala da su neki stari modeli "doživeli proleće".

Baš kako je i ona uz svog dedu Radeta zavolela ovaj zanat, tako je sada slučaj i sa njenom decom. Vole, kaže, da dođu u radnju i da, kad zatreba, uskoče. Ipak, u poslovima su se podelil:

– Sin se više interesuje za logistiku, a ćerke za dizajn i materijale – otkriva Vera.

Berbernica puna tajni

U Ostružnici radi berbernica otvorena 1965. godine i to bez dana pauze. Za to su zaslužne to tri generacije Šarčevića, otac Radovan, koji je pre 58 godina počeo posao, sin Borivoje koji ga je nasledio i njegova ćerka Ana, koja je krenula tatinim i dekinim stopama.

Radovan, koji se šezdesetih godina brinuo da Tito bude uredno obrijan, zbog odluke da slavi krsnu slavu napušta dotadašnji posao, dolazi u Ostružnicu da živi i tu pokreće posao.

24sedam/J. Nikolić/Privatna arhiva/ustupljene fotografije

Berbernica čuvenog Raje brice, kako su ga svi znali, brzo je postala toplo utočište za sve one koji su pored frizure bili željni druženja i razgovora.

Ovde nikad nije postojala "sveska dužnika". Ko nije imao da plati, nije morao. "Dođi, dobićeš brijanje, šišanje, platićeš neki drugi put kad bude bolje", često je moglo da se čuje od čuvenog Raje brice.

24sedam/J. Nikolić/Privatna arhiva/ustupljene fotografije

A, kako je radio on, tako je učio i decu. Danas iz ovog salona umeju da spakuju pribor i odu kućama starijih mušterija kako bi ih sredili ako oni ne mogu da dođu.

U čudesnom svetu kišobrana

Tatjana Živković, ćerka naslednica kišobrandžijske radnje, koja je, uprkos restituciji i preseljenju iz Višnjićeve, ovoj maloj zanatskoj radnji uspela da udahne novi život u Balkanskoj 20.

24sedam/Katarina Mihajlović

Stub ovog malog carstva kišobrana i porodice bila je majka Ljubinka, a Tatjana kaže da je odlučno sebi rekla da će radnja nastaviti da radi, sve dok je majka živa.

Ljubav prema ovom zanatu prenela je i na svoje ćerke, koje su u radionici od rođenja i vole da pomažu kada treba.

– One žele da ovaj zanat opstane, ali najveći problem nam predstavlja prostor. Jeste teško i komplikovano, u ovom poslu stalno si u grču. Uprkos svemu, mi istrajavamo – s ponosom i osmehom na licu kaže Tatjana i objašnjava da ljudi šalju kišobrae brzom poštom iz Novog Sada, Čačka, Niša… Zovu i iz Bosne, Crne Gore, Norveške, tu je i jedan par iz Italije...

Sarači - jedan od najstarijih zanata u Srbiji

Siniša Marinković iz Požarevca ne dozvoljava da Srbija ostane bez jednog od najstarijih zanata i da čuveni sarači ne budu "za muzej" već deo svetskog trenda koji se okreće vraća originalnosti, unikatnosti i veštini.

Promo:24sedam/AgroTV

- U početku behu samo sarači, na arapskom ljudi koji obrađuju kožu, a od njih su potekli i krznari, i obućari, i oni koji su pravili odeću. Od nekadašnjih cehova i brojnih majstora, danas nas u Srbiji ima možda četiri ili pet. U svetu ih i dalje ima više, jer tamo se radi, recimo, oprema za konje, koja je zahtevna i prilično skupa – rekao je u raijoj izjavi Siniša za AgroTV.

Da je lako - nije, tim pre što to nije porodična tradicija, sa razvijenom proizvodnjom i poznatim kupcima.

- Kada sam počinjao, ne da nisam znao da šijem, nego nisam znao konac u mašinu da udenem, a kamoli nešto drugo. Ali, eto, krenuo sam polako, pa videćemo dokle ću stići – objašnjava Siniša.

Za sarača Marinkovića zna se danas i van Požarevca, a Siniša, uz njegovog komšiju iz još jedne savremenim životom ugrožene „vrste“ – sajdžija, jedini ima sertifikat o ručnom radu i starim zanatima u celom Braničevskom okrugu.

Bonus video

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi