Monahinja koja je branila svoj rod: Mati Ilarija puškom čuvala srpske svetinje na Kosmetu

30.01.2022

13:30

0

Autor: Milan Ivanić

Tuđi duh vremena izdajstva i mržnje dolazi, upozoravala je mati Ilarija

Monahinja koja je branila svoj rod: Mati Ilarija puškom čuvala srpske svetinje na Kosmetu
Printscreen/YouTube

Mati Ilarija bila je igumanija manastira Svete Trojice u Mušutištu, u opštini Suva Reka na Kosovu i Metohiji, u vremenu kada je srpski narod bio izložen brojnim zverskim napadima svojih komšija Albanaca. O ovoj hrabroj monahinji u avgustu 1980. godine snimljen je i film “Ilarija”, u produkciji “Vardar filma” iz Skoplja. Nažalost, zarad “bratstva i jedinstva”, ovo delo nije došlo do šire javnosti, jer tadašnji režim nije želeo da se zna o stradanju Srba na Kosmetu.

U filmu mati Ilarija govori o problemima s kojima se susreće kako sestrinstvo tog manastira, tako i ceo srpski narod na tim prostorima. Najupečatljivija slika iz tog ostvarenja svakako je to što je igumanija, kada bi odlazila na radove u njivu, nosila pušku, kako bi mogla da se odbrani od eventualnog napada Albanaca. To najbolje svedoči o tome kako su Srbi na Kosmetu živeli osamdesetih godina prošlog veka, dok se režim trudio da stvori sliku o njihovom mirnom suživotu sa Albancima.

- Bila sam izložena životnoj opasnosti. Tuđi duh vremena izdajstva i mržnje dolazi... Manastir je uvek bio potcenjen. Uvek nas ismejavaju... Nikad nismo zaštićeni, pogotovo ovde na Kosovu. “Udri vladiku, popa, sestru...” Uvek neko mora da bude prebijen. Meni treba telefon, jer ovako ne  možemo mi žene da se borimo sa ljudima koji seku drva. Ne ide to – pričala je mati Ilarija, i dodala:

- Ja ništa nisam ubila u životu. Znam da sve ima pravo na život i zato nemam pravo da ga uništim. U manastirima je monaštvo najsvetije, ali je i najprezrenije. Zamislite, uhvati nevernik da bije sveštenika, a tamo ima vernika koji neće da ga brane. Brani rod svoj!

Napadi na Srbe sakrivani

O gotovo svakodnevnim napadima na Srbe sa Kosmeta mediji su, pod pritiskom komunističkog režima, ćutali. Ipak, danas imamo uvid u retke izveštaje koji govore o tome sa čim se suočavao naš narod na tim prostorima.

U jednom od njih se navodi:

- Srpske monahinje manastira Svete Trojice kod Mušutišta žale se, početkom decembra 1989, na nova nasilja i zulume susednih Arbanasa. Igumanija Ilarija kaže: “Imamo mnogo nevolja, ali najteže nam je što nas napadaju Albanci iz susednih sela. Naočigled nam seku šume, kradu letinu. Ubili su nam nekoliko svinja, biku su zaboli iglu u stomak… Suvorečka opština se maćehinski odnosi prema ovom srpskom manastiru.” 

– Inače, same sestre monahinje bile su više puta fizički napadane od siledžija Arnauta, a sve žalbe na raznovrsna nasilja, kao i traženja zaštite od organa vlasti, ostaju bez odgovora.

Printscreen/YouTube
 

- Iznad Suve Reke, na putu za Mušutište, albanska rulja napala je zaprežna kola srpske porodice Antić iz sela Sopine kod Mušutišta, kada je muž vozio svoju suprugu Vesnu, trudnicu, u bolnicu da se porodi. On je najpre prošao kroz manje albanske grupe i prve barikade tako što je govorio šiptarski i dizao dva prsta u znak “V”, ali su ga dalje prepoznali neki Albanci komšije i zasuli kamenjem kola i konja i njega i suprugu. Svekrva je naglo legla preko trudne snahe da je zaštiti, pa je sama zadobila teške telesne povrede. Novinar Rajko Đurđević, s pravom, ali i s tugom, primetio je: "Povređene Albance demonstranti su vozili čak u Ljubljanu, a trudnicu Srpkinju su kamenovali!"

- U susednom Mušutištu iznad Suve Reke, u početku je bilo samo par stotina demonstranata, a potom ih se okupilo nekoliko hiljada, jer su dovoženi kolima i autobusima drugi Albanci sa strane. Pričali su Srbi koji žive u samom centru Mušutišta da su među demonstrantima ispred svojih kuća videli mnoga sasvim nepoznata lica, ljude koji nisu bili iz Mušutišta ni iz bliže okoline. Pre toga su viđali pojedine Albance, koji su kolima švajcarskih i drugih stranih registracija dolazili među domaće Albance i delili im u džepove devize.

Dalje se navodi:

- Ta okupljena masa u centru Mušutišta, njih oko 4.000-5.000, zabarikadirali su prilazni put Mušutištu betonskim stubovima visine i do tri metra, te milicija nije mogla da uđe u selo nekoliko dana. Teroristi su se spremali da bombama napadnu gornje zaseoke u Mušutištu gde žive Srbi, ali su ih, po kazivanju Srba meštana i priznanju nekih Šiptara komšija, ipak stariji Arbanasi odvratili od toga. Rekli su im: “Pobićemo ove Srbe ovde, ali šta će biti sa nama i našom decom kad dođe ovde Srbija? Ona je jača od nas.”

- U samom centru Mušutišta Albanci su iz obližnjih kuća sklonili svoje žene i decu, jer su spremali napad bombama na Srbe, pa kad su ih stariji od toga odvratili, onda su krenuli da dignu u vazduh fabriku tekstila “Umka - Zelengora”, na periferiji izvan sela, ali je to sprečila specijalna milicija koja se iz pravca sela Dvorane probila preko njiva i fabriku blokirala.

Printscreen/YouTube
 

Srbi u Mušutištu su kazivali da su potom doznali i za spiskove koje su albanske vođe pravile: koga od Srba treba likvidirati. Otkrilo se potom i to da su Albanci imali podršku iz Švajcarske i iz Saudijske Arabije, kao i to da su Albanci milicajci sabotirali, tj. bili na strani demonstranata.

- Četiri srpske mahale u gornjem delu Mušutišta bile su sve vreme na nogama: Srbi su sa lovačkim puškama i vilama i motkama i alatkama izašli u svoje sokake ispred avlija i bili su spremni da do krvi brane svoju decu i kuće. U kući Dimitrija Mitića, na primer, deca su spavala sve vreme na podu da bi bila zaštićena od pucnjave. Tek nakon dva dana združeni odred Savezne milicije probio se preko njiva u te srpske mahale i posetio opkoljene Srbe. Jedan od tih Srba, iz gornjeg kraja Mušutišta, kada su ga nakon što je opsda prošla pitali kako su izdržali, odgovorio je: “Eh, bilo je malo opasno, ali se mi ne bojimo. Ima Boga!”

U manastiru Svete Trojice, na brdu iznad Mušutišta, priča mati igumanija Ilarija da su i njih Albanci tada napadali: grupa nasilnika je lupala u manastirsku kapiju i gađala manastirsko zvono: “Da li kamenicom ili iz puške, ne znamo, ali je jako puklo”, rekle su monahinje. U manastirskom dvorištu su šarplaninci psi jako lajali i možda je to odvratilo napadače. Tek posle prodora u Mušutište, stigli su milicajci iz združenog odreda i do manastira. Njima je mati Ilarija rekla: “Na trulom platnu se ne veze. Ovo sada samo zuji, a još se nije orojilo”, hoteći tome da kaže da se može očekivati i još gora pobuna Albanaca.

Manastir uništen 1999. godine

Inače, nema tačnih podataka o tome kada je izgrađen manastir Svete Trojice u Mušutištu. Zna se samo da je postojao pre 1465. godine, od kada se vodio stalni Pomenik (katastih) u kome je upisano na hiljade imena darodavaoca iz svih sela prizrenske oblasti i drugih krajeva. U periodu turske vladavine manastir je u više navrata postradao, ali se u njemu monaški život nije gasio.

Nažalost, kada su albanski teroristi potpomognuti NATO okupirali južnu srpsku pokrajinu, manastir se našao na meti Albanaca. Pre dolaska u oblasti manastira pripadnika nemačke divizije KFOR-a, manastir je opljačkan juna 1999. godine od strane Albanaca. 

Ostaci manastira Svete Trojice u Mušutištu/Printscreen/Youtube/TV Hram
 

Podmetanjem eksploziva 10. jula 1999 potpuno je uništena glavna crkva manastira. Vatra je posle eksplozije zahvatila i sve zgrade manastira u kojima su uništeni svi drevni rukopisi i ikone. Od svih manastirskih objekata koji su u ruševinama ostao je samo zvonik.

U danima neposredno po dolasku KFOR-a na Kosovo i Metohiju, sestrinstvo na čelu sa igumanijom Katarinom je evakuisano i prešlo u novoobnovljeni manastir Sv. Nikole Končujskog kod Raške.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi

Možda vas zanima

Najčitanije Vesti