Šta bi uopšte moglo da pođe po zlu: Ovo su najveći ekonomski rizici u 2022. godini

Godine kovida su preopterećene predviđanjima koja se nisu obistinila. Za sve one koji se bave prognozama za narednu godinu, to bi bio povod da još malo porazmisle.

Većina prognoza, uključujući i one "Bloomberg Economicsa", zasniva se na snažnom oporavku uz sniženje cena i udaljavanje od urgentnih monetarnih politika. Šta bi moglo da pođe po zlu? Nažalost, mnogo toga...

Ko je sve "osumnjičen"...

Omikron, visoka inflacija, uvećanje kamatnih stopa, recesija kineske komapnije "Evergrande", Tajvan, navala na nova tržišta, teškoće sa Bregzitom, nova evropska dužnička kriza, rastuće cene hrane na bliskoistočnom buretu baruta... Sve ovo se nalazi na spisku "osumnjičenih" za eventualni rizik.

Nešto bi, naravno, moglo da prođe bolje od očekivanog. Vlade bi mogle da odluče da nastave sa pružanjem finansijske pomoći. Najnoviji petogodišnji plan Kine bi mogao da pokrene veće investicije. Štedni fondovi formirani tokom pandemije bi mogli da finansiraju porast potrošnje na globalnom nivou.

Ali, idemo redom, prvo od rizika.

Još uvek je rano za konačnu presudu povodom omikron soja kovida 19, piše Blumberg. Naizgled je zarazniji od svojih prethodnika, ali bi mogao da se pokaže i manje smrtonosnim. Ovo bi moglo da pomogne celom svetu da se, barem približno, vrati na staru pretpandemijsku "normalnost". To bi značilo trošenje više novca na usluge. Na primer, zbog zaključavanja i kovid mera, ljudi nisu odlazili u teretane i restorane, zbog čega su više trošili na kupovinu. Rebalans potrošnje bi mogao da uveća globalni rast sa 4,7 na 5,1 odsto, koliko je prognozirao "Bloomberg Economics".

Ipak, moguće je da nećemo imati toliko sreće. Još zarazniji i smrtonosniji soj bi usporio privredu. Čak i tromesečni povratak na period najrestriktivnijh mera u 2021. godini - a zemlje kao što je Velika Britanija su već krenule u tom smeru - usporio bi rast privrede na 4,2 odsto u 2022.

Pixabay

Prema tom scenariju, potražnja bi bila slabija, a globalni problemi sa snabdevanjem bi opstali, kao i nezaposlenost i dalje poteškoće sa logistikom. Već ovog meseca, u kineskom gradu Ningbo, gde se nalazi jedna od najprometnijih luka na svetu, lokdaun je uveden nekoliko puta.

Pretnja od rasta inflacije

Početkom 2021. godine predviđena inflacija za SAD je iznosila dva odsto na godišnjem nivou. Umesto toga, ona je bila blizu sedam odsto. Za 2022. godinu se prema opštem konsenzusu predviđa inflacija u granicama normale do kraja godine. I opet su moguće "manje" pogreške u procenama.

Omikorn je samo potencijalni razlog. Dnevnice, koje su već u velikom rastu u SAD, mogle bi i da dodatno porastu. Tenzije između Rusije i Ukrajine bi mogle da dovedu do porasta cene gasa. A uz klimatske promene koje donose sve lošijee vremenske uslove, i cena hrane bi mogla da nastavi da raste.

Ali ne vode svi rizici u istom smeru. Novi talas virusa bi mogao da pogodi putovanja i da "pusti" cene nafte. Čak i sa tim, objedinjeni uticaj bi mogao da dovede do stagflacionog šoka koji Fed, ali i ostale centralne banke, stavlja u situaciju bez lakih odgovora.  

U skorijoj prošlosti - taper tantrum od 2013. do 2018. godine, rasprodaja deonica pokazuje kako Federalna banka utiče na tržišta. A ovaj put rizik povećavaju opšte uvećane cene nekretnina. S&P 500 Index je blizu granice pucanja, a cene stanova su sve veće u odnosu na cenu rente, što sugeriše na to da su rizici na tržištu nekretnina veći nego ikada od krize iz 2007.

Jan Vašek/Pixabay

"Bloomberg Economics" je uradio model šta će se desiti ukoliko Federalna banka dozvoli tri rasta u 2022. i da signal da će nastaviti sve do 2,5 odsto, što gura nagore prihod Trezora, pa će i krediti dalje da rastu. Rezultat toga je recesija na početku 2023.

Rast stopa Federalne banke i nova tržišta 

Rast kamata Federalne banke bi mogao da dovede do sloma novih tržišta. Više rate u SAD obično ojačavaju dolar i aktiviraju isticanje kapitala, a ponekad dovode i do rasta valuta u tranzicionim ekonomijama. A neka tržšta su ranjivija od drugih. U 2013. i 2018. to su bili Argentina, Južna Afrika i Turska. Kada na to dodate Brazil i Egipat, dobijate tzv. BEAST, što je lista pet najugroženijih ekonomskih tržišta u 2022, na osnovu mera koje je oformio "Bloomberg Economics". 

Saudijska Arabija, Rusija, Tajvan, sa malo dugova i jakim valutama, deluju da su najmanje izložene rizicima među rastućim tržištima. 

Kina bi mogla da udari u "zid"

U trećem kvartalu 2021. stala je kineska ekonomija. Akumulisana težina pada kompanije "Evergrande" i tržišta nekretnina, ponovljena zatvaranja zbog kovida i manjak energije spustili su godišnji ekonomski rast na 0,8 odsto, što je daleko ispod šest odsto, na koliko je svet navikao.

Gerd Altmann/Pixabay

Iako bi problemi sa energijom trebalo da budu lakši u 2022, druga dva problema ostaju. Peking ima strategiju nulte tolerancije na kovid, što bi moglo da dovede do još zatvaranja zbog omikron soja. A sa slabljenjem potražnje i finansijskim ograničenjima pri izgradnji nekretnina koje čine 25 odsto kineske ekonomije, mogle bi dodatno da padnu. 

"Bloomberg Economic" je rast Kine u 2022. procenio na 5,7 odsto, a pad na tri odsto bi pokrenuo potrese širom sveta i uticao na to da izvoznici ostanu bez kupaca i da pokvare planove Federalne banke, kao što je to bio slučaj prilikom pada berze u Kini 2015. godine.

Politički nemiri u Evropi 

Solidarnost među liderima koji podržavaju evropski projekat i aktivizam Evropske centralne banke da zadrži troškove vladinog zaduživanja pod kontrolom pomogli su Evropi da prebrodi kovid krizu. U godini koja je pred nama, i jedno i drugo bi moglo da se izgubi.

Borba oko italijanskog predsedništva u januaru mogla bi da uruši krhku koaliciju u Rimu. Francuska izlazi na birališta u aprilu, a predsednik Emanuel Makron suočava se sa izazovima desnice. Ako u ključnim ekonomijama bloka moć dobiju evroskeptici, to bi moglo da naruši ravnotežu na evropskim tržištima obveznica i da liši ECB potrebne političke podrške.

Brisel, Udo Pohlmann/Pixabay

Recimo da su se državni rasponi povećali za 300 baznih poena, kao što se desilo u dužničkoj krizi prošle decenije. Model "Bloomberg Economicsa" pokazuje da bi to do kraja 2022. godine moglo da dovede do smanjenja ekonomske proizvodnje većeg od četiri procenta, što će evrozonu dovesti u recesiju i oživeti zabrinutost za njenu održivost.

Uticaj Bregzita

Pregovori između Ujedinjenog Kraljevstva i EU o Protokolu o Severnoj Irskoj, pokušaju da se uspostavi krug otvorene kopnene granice i zatvorene carinske unije osuđenom na propast, trebalo bi da se odvijaju i u 2022. Doći do "da“ biće teško.

Šta se dešava ako pregovori propadnu? Na osnovu prošlih rasplamsavanja Bregzita, neizvesnost bi pogodila poslovne investicije i potkopala funtu, podstičući inflaciju i erodirajući realne prihode.

Pixabay

U potpunom trgovinskom ratu, tarife i zastoji u transportu mogli bi da poguraju cene još više.

Budućnost fiskalne politike

Vlade su potrošile mnogo da podrže radnike i preduzeća u pandemiji. Mnogi sada žele da stegnu kaiš. Prema procenama UBS-a, smanjenje javne potrošnje u 2022. iznosiće oko 2,5 odsto globalnog BDP-a, oko pet puta više od mera štednje koje su usporile oporavak nakon krize 2008.

Postoje izuzeci. Nova japanska vlada najavila je još jednu rekordnu stimulaciju, a kineske vlasti su signalizirale prelazak na podršku ekonomiji nakon dugog perioda štednje.

U SAD fiskalna politika se pomerila sa podsticaja ekonomije na usporavanje u drugom kvartalu 2021. godine, prema Brookings institutu. To će se nastaviti sledeće godine, iako će planovi za ulaganje u brigu o deci i čistu energiju predsednika Džoa Bajdena ograničiti otpor ako prođu kroz Kongres.

Cene hrane i nemiri

Istorijski gledano, glad je pokretač društvenih nemira. Kombinacija efekata kovid virusa i loših vremenskih uslova je podigla cene hrane u svetu blizu rekordnih vrednosti i mogla bi da ih zadrži na visokom nivou i sledeće godine.

Pixabay

Poslednji šok u pogledu cena hrane 2011. godine je izazvao talas narodnih protesta, posebno na Bliskom istoku. Mnoge zemlje u tom regionu ostaju izložene. Sudan, Jemen i Liban, zemlje koje su već pod velikim pritiskom, danas deluju makar podjednako ranjive kao 2011. godine, a neke čak i više. Egipat je u samo neznatno boljoj situaciji. Narodni ustanci su vrlo retko lokalizovani događaji. Postoji realan rizik od šire regionalne nestabilnosti.

Geopolitika ili politika "na lokalu"

Bilo kakva eskalacija između Kine i Tajvana, od blokade do direktne invazije, mogla bi u sukob da uvuče i ostale svetske sile, računajući i SAD.

Rat supersila je najgori mogući ishod, a nešto blaži scenariji uključuju sankcije koje bi zamrzle odnose između dve najveće ekonomije sveta i kolaps u proizvodnji poluprovodnika na Tajvanu, koji su od ključnog značaja za svetsku produkciju svega, od pametnih telefona do automobila.

U ostatku sveta, u Brazilu bi trebalo da se održe izbori u oktobru, u uslovima turbulencije izazvane pandemijom i ekonomske recesije. Mnogo toga bi moglo da pođe po zlu, mada bi pobeda kandidata koji obećavaju strožu kontrolu nad javnim rashodima mogla donekle popraviti stanje brazilske valute, reala.

GuidesGlobal&Pixabay

U Turskoj, opozicija se zalaže za to da se izbori zakazani za 2023. održe naredne godine usred pada vrednosti valute za koji se najčešće krivi neortodoksna fiskalna politika predsednika Redžepa Tajipa Erdogana.

Šta dobro može da se desi u 2022?

Ne mora svaki rizik da bude negativan. Američka budžetska politika, na primer, mogla bi da ostane ekspanzivnija nego što se trenutno čini verovatnim, držeći ekonomiju dalje od ivice fiskalnog ponora i podstičući rast.

Globalno gledano, domaćinstva raspolažu trilionima dolara viška ušteđevine, zahvaljujući stimulacionim merama tokom pandemije i nametnutoj štedljivosti tokom trajanja izolacije. Ako se ta sredstva potroše brže nego što se očekivalo, rast bi se ubrzao.

U Kini bi investicije u zelenu energiju i pristupačan stambeni prostor, već predviđene u 14. petogodišnjem planu zemlje, mogle povećati ulaganja. Novi trgovinski sporazum Azije, Sveobuhvatno regionalno ekonomsko partnerstvo, koji obuhvata 2,3 milijarde ljudi i 30 odsto globalnog BDP-a, mogao bi da podstakne izvoz.

U 2020. godini, ekonomije tokom pandemije bile su u gorem stanju nego što je skoro bilo koji ekonomista predvideo. Ali to nije bio slučaj i tokom 2021. godine: u mnogim zemljama, oporavak je bio iznenađujuće brz. To je koristan podsetnik da bi neke stvari mogle ipak da krenu nabolje i sledeće godine.

BONUS VIDEO:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi