Čekaju nas nova poskupljenja: Visoka inflacija ostaje do proleća, NBS radi šta može

Visoka inflacija koja muči svet mogla bi, u najboljem slučaju, da popusti već s početka sledeće godine i onda bi se lakše ušlo u normalizaciju i vraćanje na pre-kovid stanje, ukoliko to pandemija i njeni novi sojevi dopuste, kažu ekonomski stručnjaci.

- Nadamo se da će popustiti energetski pritisak, koji je i najsnažniji faktor što se tiče inflacije. Za to ima dobrih izgleda jer se i cene nafte nekoliko meseci održavaju na približno istom nivou, doduše visokom. Sa tom stabilnošću i međugodišnja inflacija će biti manja, kada to dođe na red da se uračuna. U decembru će biti dostignut maksimum inflacije, ukoliko ne bude nekih velikih poremećaja na energetskom tržištu – kaže za 24sedam Ivan Nikolić, ekspert sa Ekonomskog Instituta u Beogradu i član Saveta guvernera NBS.

Inflacija rascepila svet

A upravo je neočekivano visoka inflacija ono što je podelilo svet ovih dana. Posle dve godine sinhronizovane akcije u savladavanju posledica kovidom izazvane ekonomske krize, pre svega ogromnim novčanim stimulisanjem privrede, centralne banke sveta ovih su se nedelja podelile praktično u dva tabora. U jednom su američke Federalne rezerve (Fed), i neke manje centralne banke, koje su krenule ili samo što nisu počele sa programom ukidanja stimulacija. U tom taboru su i Brazil, Rusija, Norveška, Mađarska, Čile…

S druge strane su Kina i Turska, zemlje koje dodatno pojeftinjuju novac svojim ekonomijama, dok se Evropska centralna banka, Banka Japana i Banka Engleske još drže u sredini i merkaju situaciju. Tu je negde i pozicija srpske centralne banke, koja još ne dira referentnu kamatnu stopu ali je počela blagu destimulaciju preko repo akcija sa bankama.

- Imamo dva konflikta interesa, visoku inflaciju koja je na nivou koji nije viđen u SAD (6,7 odsto) i Evropi (4,4) decenijama ali i one kompanije koje su se već "navukle“ na taj jeftin novac i bez njega ne mogu, pa je sada nezgodno izaći iz svega toga. To stvara i politički pritisak u SAD, ali i u Evropi – ističe Nikolić.

Ne valja ni prebrzo, ali ni presporo

U Srbiji je inflacija uveliko prebacila sedam odsto, a Mihajlo Gajić iz Libeka (Libertarijanski klub), kaže da to, nažalost, nije nešto što "nismo videli decenijama“.

Foto: 24sedam /Katarina Mihajlović

- Zaboravli smo brzo da smo i 2011. imali ovoliku inflaciju, 2012. još i veću, da ne spominjemo hiperinflaciju iz devedesetih godina prošlog veka, koja je Srbiju smestila kao primer u svetske udžbenike ekonomije. Zbog toga je i očekivan oprez Narodne banke da ne pretera sa reakcijom, čak i sa ovo malo realnih mogućnosti koje poseduje – naglašava Gajić.

Inflacija je u Srbiji u novembru dostigla 7,5 odsto na međugodišnjem nivou. Najviše su tom nivou cena doprinela poskupljenja hrane. Cene neprerađene hrane su u novembru, u odnosu na isti mesec prošle godine, povećane za 20,7 odsto, od toga samo povrća 23,8 odsto, svežeg mesa od 22,6 procenata, a svežeg voća od 18 posto.

Iz NBS su saopštili da je tri četvrtine međugodišnje inflacije u novembru bilo opredeljeno kretanjem cena hrane i energenata. Kada se iz kalkulacije isključe cene hrane, energije, alkohola i cigareta, ostane inflacija od tri odsto.

Srpska centralna banka je u poziciji "sedi i gledaj“ na svetsku scenu gde je reakcija takođe usporena.

24sedam/Katarina Mihajlović

- Velike centralne banke Fed i ECB pre svega, se drže procene da će se taj inflatorni pritisak koji dolazi od energenata i cena hrane brzo izduvati. Nepovoljna okolnost za donošenje restriktivnih odluka je i to što bi njihove posledice bile ograničavajuće po pitanju privrednog rasta i oporavka od epidemije. U SAD bi s tim bolje prošli jer mogu da budu zadovoljni tempom svog oporavka ali u Evropi svakako ne. Tamo i ako se ponovi rast iz trećeg tromesečja EU i dalje neće dostići pretpandemijski nivo. Tome se EU može nadati tek sredinom sledeće godine. I to je veliki zaostatak a sad imamo i nova zatvaranja – objašnjava Nikolić.

Problem je što previše volimo evro

Iste razloge za oprez ima i Narodna banka Srbije.

Pixabay

- Problem je što je srpska ekonomija visoko evroizovana. Privreda i dalje sve računa u evrima, kao i građani kada govore o nečem skupljem, ceni stana ili automobila, a banke daju kredite vezane za stranu valutu. Zbog toga NBS nema mogućnost da kontroliše nivo cena u Srbiji kroz standardne alate, kao što je referentna kamatna stopa, jer ta kamatna stopa "radi“ samo za dinare. A onda tu je i dugogodišnje opredeljenje za stabilan kurs kao sidro protiv inflacije, koje je u poslednjih pet godina donelo pozitivne efekte po ekonomska kretanja u zemlji i priliv stranih investicija. Zbog toga na ekonomiju presudno utiču odluke onog koji kreira količinu evra, a to je Evropska centralna banka. I dokle god ECB ne učini nešto povodom količine novca na tržištu, šta god da uradi NBS neće imati pun efekat  – navodi Gajić.

On ističe da bi Narodna banka mogla da "uradi mnogo više“ ali…

- Onda bi moglo da se postavi pitanje da li bi bila skuplja dara nego mera. Jer ako previše porastu kamatne stope, to bi moglo da napravi probleme sa likvidnošću u privredi, a NBS svakako ne želi da pokrene takav neki ekonomski impuls. Ono što mi imamo sada sa inflacijom još je posledica previše novca u sistemu koje kreiraju centralne banke u Evropi i SAD, a premalo robe i usluga, pa kad mnogo novca "juri“ malo robe uvek joj poraste cena. Dok se potpuno ne oporave lanci proizvodnje i trgovine i ne uravnoteži količina novca, cene će rasti – zaključuje on.

A analitičari procenjuju da će tako i ostati, svakako dok ne prođe predstojeća praznična sezona, koja je i inače u trgovini "redovno vanredno stanje“ a možda i dok se ne okonča i zima i grejna sezona, kada će zbog manje tražnje morati da splasnu i cene energenata.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi