Šta nas "Čarobnjak iz Oza“ može naučiti o inflaciji: Da li nas čeka čudo?

Naravno, moramo da živimo sa virusom. I ljudi i države i njihove privrede i finansije. Državni zvaničnici nisu epidemiolozi i ne znaju kuda ide kovid 19, ali baš iz tog razloga predviđanja i projekcije budućih događaja za njih i njihove odluke su ključni.

Dok se zvaničnici i investitori prilagođavaju ovoj novoj paradigmi, čekaju nas brojni izazovi. Kreatori politike suočavaju se sa povišenom inflacijom koja je tvrdoglavija od prognoziranog i opet, iznova i iznova najnovijim izgledima za oporavak.

Sve je lako kada nema iznenađenja

Izgleda da će Omikron soj štetiti aktivnostima i pogoršati uska grla u lancu snabdevanja zbog kojih cene rastu neprijatno brzo. Međunarodni monetarni fond (MMF) nedavno je nagovestio smanjenje procena rasta privreda i upozorio centralne banke da budu na oprezu, piše Blumberg.

Primamljivo je proglasiti kraj makroekonomskih predviđanja i projekcija koji su određivali politiku ne samo od fijaska 2008. godine, već verovatno od početka veka. Kako drugačije objasniti nedavne komunikacijske šokove u SAD, Evropi i Aziji... Guverneri centralnih banaka nekada su toliko ulagali u predviđanje budućih poteza da su podaci bili gotovo sekundarni. Ideja je bila da se spreče tržišni preokreti koji su dolazili sa iznenađenjima. Ali u poslednje vreme tih iznenađenja ima sve više. Zavisnost od podataka izgleda sve više raste.

U retrospektivi, makroekonomsko predviđanje je verovatno glatko funkcionisalo samo kada bi se moglo predvideti, sa izvesnom dozom sigurnosti, da će inflacija biti relativno niska. Cela ideja je počivala na svetu u kome nema velikih iznenađenja. Svet u kome danas živimo je sve sem toga.

Nagađanja šta će zvaničnici uraditi...

To je kontekst od kritičnog značaja za razumevanje ne samo neočekivanog zaokreta od strane predsednika Federalnih Rezervi Džeroma Pauela prošle nedelje, već i šokantne odluke Banke Engleske iz novembra da se uzdrži od povećanja stopa, koju bi čak i oni površno upoznati sa retorikom centralnih banaka smatrali veoma verovatnom.

Početkom prošlog meseca, trejderi u Australiji su morali da nagađaju šta će zvaničnici uraditi sa trogodišnjim planom za obveznice nakon što nisu intervenisali i zaštitili ga. Da je odbor odlučio da zadrži cilj, guverner Filip Lou bi morao da dâ prilično neugodno redovno mesečno saopštenje. Naime, RBA je zadržala nepromenjenu politiku u utorak nakon decembarskog sastanka upravog odbora; banka je spremna da bude strpljiva po pitanju rata i revidiraće svoj program kvantitativnih olakšica u februaru, piše Blumberg.

Jan Vašek/Pixabay

Svedoci smo blage revizije istorije u danima nakon Pauelovog svedočenja pred kongresom. Prestanak upotrebe termina "tranzitorno“ i brže ograničavanje otkupa obveznica su ocenjeni zdravim razumom i jedinim razboritim odgovorom na ubrzavanje inflacije. Ali takav pogled takođe olako prelazi preko jaza između njegovih komentara i benignog tona njegove pripremljene izjave, u kojoj je naginjao politici niskih kamatnih stopa u opisu Omikrona.

Od histerije otkupa obveznica iz 2013. nastale kao rezultat nepromišljenih izjava koje je u svedočenju dao tadašnji šef Federalnih Rezervi Ben Bernanke, zvaničnici su se trudili da ne improvizuju mnogo po pitanju politike. Razmišljanje je glasilo, učinite postupak što dosadnijim. Čini se da to više ne funkcioniše...

Sve se dovodi u pitanje

Deluje da će biti sve više, a ne manje ovog ultra-reaktivnog i manje programskog pristupa prenošenju namera monetarne politike.

Razlog zbog kojeg su monetarne vlasti bile u stanju da podrže rast u prošlosti, bez obzira na sve, leži u tome što je inflacija bila stabilna. Ako to izbacite iz jednačine, sve se dovodi u pitanje.

Makroekonomsko planiranje nikada nije bilo nepromenjljivo. Tako su, na primer, za 2015. godinu čuvene Federalne prognoze kamatnih stopa predviđale četiri skoka kamata, a došlo je samo do jednog.

Profimedia

Slično tome, centralna banka je u 2016. godinu ušla sa predviđanjem od četiri skoka. Ponovo se dogodio samo jedan. Ovi primeri odudaraju zato što su pre izuzetak, nego pravilo. U celini, preko nadležnosti, makroekonomsko planiranje, kada bi omašilo, bilo je to u korist blaže premise.

Rasplet je tu...

Zvaničnici su uvek bili skloni tome da istaknu kako se bave predviđanjima, a ne obećanjima. Ljudi su to u velikoj meri zanemarili.

Ova alatka nastaviće da postoji u nekom obliku ali ipak postoje granice njene kredibilnosti. Ako je suditi po skorašnjim događajima, projekcije za par dana ili nedelja deluju adekvatno. Sada se nalazimo u trenutku koji liči na rasplet "Čarobnjaka iz Oza“. Veliki i moćni glas iza paravana razotkriven je kao mali čovek koji panično povlači poluge i točkiće sveta koji je izmakao njegovoj kontroli.

BONUS VIDEO:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi