BDP veći 4,7%, građani najviše doprineli rastu

Srpska ekonomija je u prva tri meseca ove godine porasla 4,7%, mereno realnim rasto bruto domaćeg proizvoda (BDP) u odnosu na isti period prethodne godine.

Na pozitivno kretanje BDP-a najznačajnije je uticala privatna potrošnja, sa realnim rasto od 4,4%, što je doprinelo rastu BDP-a sa 2,8 procentna poena (pp). Iza toga dolazi rast investicione aktivnost (prevashodno državne) od 7,3%, tj. 1,7pp, koliko učinak ima i sektor usluga (bez trgovine) pokazuju podaci publikacije „Trendovi“ Republičkog zavoda za statistiku (RZS).

Izvoz je porastao za 1,1%, dok je uvoz zabeležio rast od 3,2%, sa doprinosima rastu privrede od 0,5pp. i 1,8 pp.

U drugom kvartalu 2024. godine očekuje se međugodišnji rast bruto dodate vrednosti (BDV) industrije od oko 3%.

Građevinski sektor je zabeležio međugodišnji rast BDV-a od 14,2% u prvom kvartalu, ali to je i dalje međugodišnji uticaj na BDP od -0,3%. U tih 14,2%, izgradnja stanova nosi samo 3pp, a 11,2pp su „ostale građevine“, odnosno saobrajačna infrastruktura, (7,9pp), cevovodi i komunikacioni i električni vodovi (2,7pp)...

Očekuje se da će ovaj trend rasta nastaviti sa stopom od 12,3%o u drugom, zahvaljujući infrastrukturnim projektima poput modernizacije mađarsko-srpske železnice, izgradnje Fruškogorskog koridora i drugih značajnih infrastrukturnih radova.

Cene rastu ali znatno sporije

Inflacija je u prvom kvartalu pala na 5,7%, što je iznad prognoza po modelu vodećeg indikatora (5,3%) ali manje nego po modelu inflatornih očekivanja (5,9%).

Projekcije za drugi kvartal 2024. godine ukazuju na dalje usporavanje međugodišnje stope rasta potrošačkih cena, pa se očekuje 4% odnosno 4,7%, a u trećem kvartalu 3.9% i 4,9%.

„Različiti signali ukazuju na opreznost u iščekivanju euforije inflatorne kontrakcije, usled još uvek nepoznatih okolnosti u vezi sa poljoprivrednom sezonom i, posledično, cenom hrane, kao i izraženom volatilnošću cene svetske nafte tipa brent sa posledičnim uticajem i na cenu goriva u Srbiji, uz već prisutan faktor geopolitičkih tenzija i međunarodnih kanala distribucije robe. Važno je napomenuti da je dinamika međugodišnje inflatorne kontrakcije od početka 2024. godine skoro duplo sporija nego što je to bio slučaj od početka 2023. godine“, ističu analitičari Republičkog zavoda za statistiku.

IZ RZS navode da je od početka 2024. godine glavni uticaj na međugodišnju inflaciju potrošačkih cena dolazio od energetske komponente, pre svega cene goriva i električne energije. Za treći kvartal očekuje se da će cena goriva u Srbiji i dalje biti izraženo volatilna, ali da će održati, u proseku, vrednosti iz prve polovine 2024, odnosno sa međugodišnjim rastom oko 6%.

Nivo cena električne energije za domaćinstva i gasa odraziće se na međugodišnju stopu cena u 2024. godini po opadajućoj putanji, od januara do aprila sa međugodišnjim rastom od 15%, od maja do oktobra sa 7,5%, a u novembru i decembru, efekat rasta iz novembra 2023. potpuno će iščeznuti.

To bi ukupno dalo učešće energetske komponente u ukupnoj stopi rasta potrošačkih cena u trećem tromesečju 2024. godine od 19%.

Majsko povećanje akciza na alkoholna pića i cigarete, kao i predstojeća julska akcizna korekcija cena cigareta, uticaće da međugodišnji rast cena grupe cigareta i alkoholnih pića u trećem kvartalu 2024. bude veći za 8,6%, učestvujući u strukturi međugodišnje stope rasta potrošačkih cena sa 15,6%.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi