Ko nam toči pivo u Srbiji: Celo tržište, tri kompanije
Iako se proizvodnjom piva u zemlji bavi stotinak 100 firmi, praktično tri drže celo tržište
Aktuelni EURO 2024 u Srbiji može da se prati uz 500 različitih marki piva, iz oko 100 firmi koji se bave proizvodnjom ovog omiljenog niskoalkoholnog napitka, ali velika većina njih dolaza, zapravo, iz samo tri kompanije, piše „Blumberg Adrija“.
U industrijskoj grani duge tradicije u Srbiji od tri veka, u kojoj je iznedreno nekoliko velikih imena i to ne samo u branši (pomenimo samo „pivara“ Đorđa Vajferta koji je bio i guverner Narodne banke), zaposleno je preko 2.500 radnika koji izvare oko 523 miliona litara piva godišnje. Kapaciteti su, tužno, dvostruko veći.
Pivsko trojstvo
Sve tanju srpsku pivsku industriju predvode tri proizvođača – „Hajneken Srbija“ iz Zaječar, „Karlsberg Srbija“ i „Apatinska pivara“, sva tri u stranom vlasništvu a koja zajedno drže više 90 odsto tržišta.
Pored njih postoji i nekoliko manjih fabrika, a do epidemije korone ekspanzivan rast malih zanatskih pivara sada je zaustavljen i kraft pivare su stale na dva odsto tržišnog kolača.
Pročitajte još:
Najbolje rezultate beleži domaća ispostava holandskog „Hajnekena“, koji je u 2023. imao prihod od 15,4 milijarde dinara i neto dobitak 1,3 milijarde dinara (oko 1,2 miliona evra). Prema podacima za prošlu godinu, zapošljavali su 400 radnika a prosečna bruto zarada je bila 222.306 dinara.
Na drugom mestu je danski „Karlsberg“ sa prihodima od 14,3 milijarde i profitom od 721 miliona (6,2 miliona evra). Oni zapošljavanju 475 radnika sa prosečnom platom od 278.668 dinara.
Ovaj trijumvirat zaokružuje „Apatinska pivara“, od 2012. godine članica kanadsko-američkog konglomerata „Molson Kors“. Prihodi su im bili 12,4 milijarde dinara a dobit 136 miliona (1,2 miliona evra). To je napravilo 609 ljudi kojima je prosek plate 249.530 dinara.
Generalno gledano, poslovanje u Srbiji unosno je za najveće svetske pivare, a na to utiču niža efektivna stopa poreza na dohodak, razlika u tržišnom udelu, trgovci na malo koji utiču na pregovaračku moć, navodi „Blumberg“.
Pivskim umetnicima lošija godina
Dve vodeće zanatske pivare u Srbiji su „Dogma“ i „Kabinet“. „Dogma“ je prošle godine ostvarila profit od 4,7 miliona dinara a „Kabinet“ od 2,7 miliona dinara. Oba rezultata su lošiji nego u 2022. godini.
Da pivo treba reklamu?
Pivo je u Srbiji, kao i u većini evropskih država, najpopularnije alkoholno piće, ali je tu i konkurencija velika a sve je veći pritisak od radlera (niskoalkoholno „voćno“ pivo) ili čak bezalkoholnih pića.
Zbog toga pivske kompanije forsiraju različite marketinške postupke kako bi povećale svoj udeo u tržištu ali i ubedile potrošače da pivo konzumiraju u svakoj prilici kao i da žene da promene svoj (indolentan) stav prema pivu.
Prema istraživanjima „Nielsena“ (za period novembar 2021 – oktobar 2022 i novembar 2022 – oktobar 2023), pivo i radleri najzastupljenija su alkoholna pića na TV ekranima, sa samo četiri oglašivača - „Hejneken“, „Karlsberg“, „Apatinska pivara“ i „Banjalučka pivara“.
Pritom samo „Hajneken“ pokriva dve trećine TV oglasa za ovu klasu proizvoda, dok je u televizijskom oglašavanju pojedinačnih brendova na srpskom tržištu najzastupljenije njihovo „zaječarsko pivo“ a slede „laško“ i „bira moreti“.
U vreme EURO 2024 kampanja se samo intenzivira jer to je vreme „piva“. To pokazuje u istraživanje u Velikoj Britaniji koje kaže da će se za vreme ovog turnira u toj zemlji popiti 82 miliona pinti piva (0,57 litara), što je zapremina 18 olimpijskih bazena za plivanje.
Britanci planiraju da na hranu i piće samo zbog praćenja fudbala daju 1,62 milijarde evra više.
BONUS VIDEO
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari