Kuća na selu: Novi trend ulaganja u nekretnine, stare muke

Kažu, ne postoji bolji osećaj nego kad nogom iz kuće direktno kročiš na (svoju) zemlju. Nema uskih i tesnih hodnika, lifta koji ne radi ili večite nesuglasice stanara. Parče vlastite zemlje sa kućom na njoj poslednjih godina sve je dragocenije. Seoba ljudi iz gradova u sela, počela je u Srbiji negde sa pandemijom, ali je to trend koji već dugi niz godina živi u svetu, kažu na portalu za oglašavanje nekretnina 4zida.rs.

Ivana Petrov, iz Pančeva koja već dve godine provodi dane sa suprugom u selu Mramorak, nadomak grada na Tamišu kaže da radi u Beogradu, pa joj je život prolazio u putovanju i gradskom prevozu. Pandemija joj je donela mogućnost rada od kuće, a sve češći boravak u prirodi i želju da spakuje kofere i ode na selo.

– Našli smo jeftinu, a ne tako staru kuću u Mramorku, a suprugu i meni je bilo važno samo da imamo dobar internet zbog posla, malo dvorište, mir i tišinu. Vreme ovde nekako sporo teče, a auto smo zamenili biciklama. Blizu nam je Deliblatska peščara, a priroda je nestvarno lepa. Kad se sad osvrnem, verujem da je trebalo ovakvu odluku da donesemo i ranije – priča Ivana.

Potraga za seoskim domaćinstvima postala je vrlo atraktivna mnogim stanovnicima Srbije. Naročito su tražena ona koja su blizu turističkih mesta. Prema rečima Aleksandre Mihajlović sa vebsajta 4zida, globalna pandemija je definitivno ubrzala promene u načinu rada, pa je za mnoge mlade, poslovne ljude, život van urbanih centara postao privlačna alternativa.

– Sve više ljudi prepoznaje prednosti života u prirodi, daleko od gradske vreve. U fokusu su sela u blizini većih gradova, posebno u Vojvodini, okolini Beograda, ali i drugih mesta“, dodaje ona. Kako ističe, sela u okolini Beograda, zatim Čortanovaca, Banstola u Sremskim Karlovcima i Vrdnika, sve više postaju atraktivna destinacija za one koji žele da pobegnu od gradske buke, a da pritom ostanu dovoljno blizu velikih gradova  – priča Mihajlovićeva.

Kvadrat raja od 300 evra

Na 4zida.rs cene kvadrata kuća u Banstolu kreću od 570 evra do 4.167 evra za koliko se prodaje nova kuća od 66 m2 na samom izlazu iz Sremskih Karlovaca sa placem od 1.512 m2, a u delu dvorišta su posađene i razne kulture mladih stabala voća.

Sela u okolini Niša, poput Sićeva i Proseka, takođe beleže rast interesovanja, objašnjava Mihajlovićeva.

Kako dodaje, ova područja su poznata po svojoj prirodnoj lepoti, vinogradima ali i po kulturno-istorijskom značaju. Sićevo se nalazi 19 km od centra Niša, a cene nekretnina u selu Sićevo se kreću od 450 do 750 evra po kvadratu.

Lepo je i bogato i u Šumadiji. Centralni deo Srbije sve je atraktivniji za život, naročito što su sela dobro drumski povezana sa većim mestima i gradovima. Vinski turizam poslednjih godina u ovim krajevima sve više dobija na značaju, pa nije retko videti dobro uređene vinarije, koje sve više privlače ljubitelje vina, ali i mnogobrojne turiste.

Da raste potražnja za nekretninama u ovim krajevima Srbije, kaže i Aleksandra Mihajlović. Objašnjava da, recimo, sela u okolini Aranđelovca izazivaju veliko interesovanje potencijalnih kupaca, pa se tako cena kvadrata kuća u selu Bukovik kreću od 300 do 1.500 evra.

– Struktura i stanje kuća koje su u ponudi na našem sajtu se razlikuju i potencijalni kupci takođe obraćaju pažnju na to koliko ari plac ima, da li postoje i neke zasađene voćke, kakav je prilazni put i slično. Ukoliko im se ne žuri po znatno povoljnijoj ceni kupuju kuće kojima je potrebna adaptaciji i renoviranje. U većini slučajeva, početna namera je kupovina vikendice - mesta za beg tokom vikenda ili praznika. Međutim, kako se ljudi sve više navikavaju na fleksibilne radne uslove, mnogi od njih odlučuju da trajno presele život na selo – kaže Mihajlovićeva.

Profimedia

 

Kako kaže, prednosti ovakvog načina života uključuju bolji kvalitet vazduha, manje stresa, niže troškove života i putovanje do radnog mesta više ne predstavlja prepreku za preseljenje.

Takođe, objašnjava, postoji i potražnja za placevima u okolini Beograda, Novog Sada, Subotice, Čačka, Jagodine. Kao i kod ostalih vrsta nekretnina lokacija igra ključnu ulogu, a na cenu može da utiče i vrednost njive.

Koliko je atraktivna okolina Novog Sada, govori i podatak da raspon cena po aru ide od nekoliko hiljada  do više od 10.000 evra. U Nišu, recimo, cene se kreću u proseku od 370 do 17.000 evra. U okolini Barajeva cene za poljoprivredni tip zemljišta su od 500 do 1.500 evra za ar.

Nazad u Beograd? Nema šanse!

Za Janu Kovačev psihološkinju iz Beograda preseljenje iz prestonice Srbije u selo Koraćica, podno Kosmaja, bila je prava odluka.

– Zelena boja odmara oči, ali je i lek za psihu. Sa partnerom sam se preselila ovde tokom pandemije i malo po malo od vikendice smo napravili naš novi dom – kaže Jana.

Objašnjava da ona često radi od kuće, ali njen partner putuje za Beograd na posao svaki dan i nije mu problem da provede to vreme u putu. Toliko bi, dodaje, proveo vremena i u gradskom prevozu da žive na drugom kraju grada.

– Dolazili su ljudi da pitaju da im prodamo plac, ali ne postoji mesto u Beogradu gde bismo se sada preselili i napustili ovu prirodnu lepotu – priča Kovačeva.

„Stan ili kuća“ za neke stručnjake nije dilema

Svako ko razmišlja o kupovini „kuće na selu“, trebalo bi da obrati pažnju na obe reći - zasebno, kažu upućeni. Kada odlučujete između kupovine stana i kuće, nekoliko faktora igra ulogu a kad se izuzme „povratak prirodi“, mnoge od njih su u korist stanova.

Zbog toga i ne čudi podatak da se na srpskom tržištu nekretnina na svaki sedam evra uloženih u kupovinu stana potroši samo jedan za kupovinu kuća. Prema poslednjim brojkama Republičkog geodetskog zavoda, vrednost kupoprodaja kuća u prvom tromesečju 2024. godine je za 3,4% manja nego što je bilo u isto vreme 2023. godine, a za 8,4% nego 2022.

Entuzijazam je splasnuo zbog visokih cena kvadrata i skupih kredita, generalno, ali i prednosti koje kupovina stana donosi u odnosu na kuću.

Pre svega, to su niži troškovi održavanja. Kako je to jednom ranijom prilikom za 24sedam jednostavno formulisala doajen srpskog tržišta nekretnina Kaća Lazarević, kuću kupuje onaj koji je vešt i vredan ili onaj koji je bogat (pa može da plati da je drugi održava).

Odgovornosti za održavanje stanova obično se deli među svim stanarima, pa popravka krova, uređivanje okućnice i zajedničkih površina ne pada na teret vlasnika pojedinca.

Tu je i pitanje energetska efikasnosti. Stanovi su obično energetski efikasniji od kuća zbog zajedničkih zidova i generalno manjeg životnog prostora, što može dovesti do nižih računa za komunalne usluge.

Ne treba zaboraviti ni bezbednost po pitanju „kuća“ i po pitanju „selo“. Stanovi često dolaze sa poboljšanim bezbednosnim karakteristikama u gušće naseljenoj lokaciji, od kamera do blizine policijske stanice.

I na kraju, kuće generalno (osim ako nisu u gradu), imaju slab investicioni potencijal jer stanovi se mnogo lakše izdaju. Uprošćeno, u Beogradu je dobro imati kuću jedino ako se na tom mestu može izgraditi zgrada, pa se nagoditi sa investitorom.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi