Kako srpski softveraši utiču na domaću privredu

U dinamičnom svetu savremenih tehnologija, IT inovacije su postale ključni pokretač svih segmenata globalnog tržišta a kako se to preslikalo na domaće tržište govorila su tri stručnjaka iz nekih od vodećih softverskih kompanija na srpskom tržištu na na 8. Forumu naprednih tehnologija u Naučno-tehnološkom parku Niš.

Softverski inženjer u kompaniji „Harnes“, Enver Biševac, menadžer za Srbiju „Nortala“, Milan Simić, i partner i direktor u „Vega IT“, Aleksandar Milinčić, podelila su svoja iskustva o tome kako njihove kompanije uspešno prelaze od ideje do implementacije inovacija i kako ti procesi mogu da utiču na celokupnu privredu.

Inovacije da, ali po svojoj meri

Kada znamo da je „Nortal“ globalna kompanija poznata po značajnom udelu u digitalizaciji Estonije (60-70% digitalnih platformi estonske vlade se bar nekim delom prave tamo), da je „Vega IT“ jedna od najvećih domaćih servisnih kompanija sa više od 1.500 projekata iza sebe, a „Harnes“ startap koji kroz veštačku inteligenciju uspešno unapređuje „softver delivery“ (aktivnosti koje čine softverski sistem dostupnim za korišćenje), nameće se pitanje kako se inovacijama pristupa u različitim vrstama kompanija, kažu iz Inicijative Digitalna Srbija.

– Zahtevi naših klijenata su takvi da moramo da radimo na najnovijim tehnologijama. Na primer, dobili smo zahtev za kreiranje AI platforme „Tark“ u trenutku kada se desio tehnološki skok sa generativnom veštačkom inteligencijom, pa smo i pre nego što su se uopšte pojavili prvi praktični primeri za različite industrije u ovoj oblasti morali brzo da izađemo na crtu trendovima. Kroz taj proces smo mnogo učili o problemima koje treba da rešimo – rekao je Milan Simić.

Promo: Inicijativa Digitalna Srbija

 

I kompanije koje su imale iskustvo sa razvojem mašinskog učenja za svoje potrebe, sada su otkrile da im hajp oko AI otvara tržište. Nešto što inicijalno nije ni zamišljeno kao proizvod koji je namenjen tržištu, sada je postalo traženo spolja.

– Mi smo jako rano krenuli da kreiramo inovativna rešenja koja koriste mašinsko učenje kako bismo sebi olakšali svakodnevni posao. Pravili smo softver kakav je bio potreban našim dev-ops inženjerima, ali su uz rast popularnosti različitih softverskih modula klijenti počeli da pokazuju interesovanje za naša rešenja i tako smo shvatili da možemo i njima da pomognemo da automatizuju sopstvene procese – kaže Enver Biševac, softverski inženjer sa više od 15 godina iskustva u razvoju rešenja u raznim industrijama.

Za razliku od „Harnesa“ gde je „lokalno“ rešenje našlo put do zadovoljenja potreba klijenata, kod „Vega IT“ inovativnost i proaktivnosti svojih softverskih inženjera vide glavnu pokretačku snagu razvoja kompanije.

– S obzirom na to da smo primarno servisna kompanija, kada se rode ideje koje nisu došle kao zahtev od klijenta mi ih učinimo samostalnim projektima, i kreiramo nove kompanije, da bi smo našim proizvodima omogućili nesmetan rast i razvoj kao što je npr. „HeartCount“. Bez obzira na to koju ulogu obavljamo, želimo da razmišljamo kao inženjeri, a inovacija je prirodno ponašanje jednog softverskog inženjera zato što je njegov um znatiželjan. On ne radi stvari slepo, tako što preslikava i kopira, nego razmišlja i želi da vidi šta se dešava ispod haube i koje opcije i benefiti još postoje – objašnjava ovaj treći „slučaj“ Aleksandar Milinčić.

Globalne lekcije za lokalnu primenu

Milan Simić, sa 20 godina strateškog i taktičkog liderstva i ključnim ulogama u raznim industrijama uključujući telekomunikacije, bankarstvo, farmaciju, osiguranje i javni sektor, ističe da međunarodna prisutnost donosi vredna iskustva koja se mogu primeniti i na domaćem tržištu.

Promo: Inicijativa Digitalna Srbija

 

– Naši klijenti zahtevaju najnovije tehnologije, što nas stalno tera na inovacije. Klijenti IT kompanija su mahom na mnogo razvijenijim tržištima i problemi i teme koje rešavamo i razrađujemo s njima su pogled u budućnost, u ono što će biti izazovi lokalne zajednice. Npr. mi smo nedavno radili digitalizaciju jedne od najvećih globalnih čeličana koja trenutno migrira svoje operativne procese korišćenja senzora na klaud. U Srbiji imamo slučajeve gde kompanije razmišljaju da li da apgrejduju softvere iz 2003. godine, što je plastičan primer zašto nam treba prilagođavanje i kontinuirano učenje – napominje Simić.

Kako preliti IT kreativnost na industriju

Razlog kašnjenja srpske tradicionalne industrije u primeni savremenih rešenja delom je i to što ona nije povezana sa IT industrijom, ni domaćom ni stranom.

Promo: Inicijativa Digitalna Srbija

 

– Kao neko ko je u karijeri bio i na jednoj i na drugoj strani, mogu da kažem da izvesne prepreke postoje sa obe strane. Imamo različit nivo razvoja privrednih grana, a u isto vreme ne postoji dovoljno prostora, vremena i mesta za komunikaciju IT zajednice sa tradicionalnom privredom. Jedan od razloga zašto je nastala organizacija Inicijativa Digitalna Srbija, čiji je „Nortal“ danas član, jeste bio da se uspostavi centralno mesto gde će te dve strane moći da komuniciraju — da IT zajednica bude svesnija problema tradicionalne privrede, a lokalna privreda bude svesnija mogućnosti koje donose nove tehnologije – ističe Simić.

Aleksandar Milinčić dodaje da i država može tu da igrati značajnu ulogu u ovom procesu.

– Povoljni krediti i kontinuirana edukacija preduzetnika mogu značajno stimulisati digitalnu transformaciju. Ali pre svega obe strane moraju da rade na tome da se stvori prilika da dođe do partnerstva. Tradicionalna privreda treba da osvesti da IT sektor nije tu samo da prodaje usluge, već da može biti ključni partner u razvoju biznisa – zaključuje Aleksandar Milinčić.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi