Da li ćemo i u 2024. imati milijarde dolara od IT-ja zavisi, pre svega od…

Sektor IT usluga u svetu je u velikom previranju. Nakon nekoliko godina ekspanzivnog razvoja na svim poljima, krizna 2023. godina je donela „presabiranje“ i velika otpuštanja u tehnološkom sektoru. Plamen neobuzadanog rasta zadržan je samo u segmentu AI - veštačke inteligencije odnosno tačnije mašinskog učenja.

Ovakav prelom u svetu osetio se i u Srbiji, ne kroz izvozne brojke koje su i prošle godine bile rekordne, već kroz ponudu novih poslova za firme i pojedince iz srpskog IT sveta koji je, nažalost, i dalje prevashodno uslužni, tzv. autsorsing.

A kada nema posla napolju, manje se traži i ljudi ovde. Na sajtu Helloworld.rs. zabeležili su da je u prvih devet meseci 2023. godine broj oglasa za IT bio manji za čak 52% u odnosu na isti period prethodne godine. Ali, to je tek „štucanje“ u rastu koji je sasvim izvestan, smatraju ljudi iz biznisa koje je kontaktirao 24sedam.rs.

- Imali smo decenije snažnog rasta IT industrije u svetu ali od korone naovamo i mali zastoj koji se prošle godine ispoljio tako što su kompanije i u svetu i u Srbiji odlučile da optimizuju broj zaposlenih. Prethodno su lako i mnogo zapošljavale pa su u  jer su u ovim okolnostima imale višak radnika koje su ranije lako zapošljavale. Generalno, ne vidim to kao neku prepreku za budućnost, mislim da je to neki privremeni zastoj i izazov. Svakako je IT sektor ima svetlu budućnost i kod nas i u svetu - kaže za 24sedam Tomislav Mihajlović, direktor operacija (COO) u čuvenoj srpskoj kompaniji „Nordeus“, s kim smo razgovarali na otvaranju jednog od Mejkers labova.

Kada se svedu računice za prošlu godinu, od IKT sektora se očekuje izvoz od 3,8 milijardi evra, za više od 30% veći nego lani. Prema obračunu BDP-a za prva tri tromesečja, bruto dodata vrednost ovog dela privrede u Srbiji iznosila je 2,7 milijardi evra.
Da bi se tako i nastavilo, međutim, možda će morati da se ponešto promeni i da se ceo ovaj sektor malo više ugleda jedna svoj vrlo živi deo - gejming industriju.

 

- Gejming u Srbiji raste brže nego generalno ovdašnja IT industrija i to dobrim delom može da zahvali tome da ima mnogo više svoje originalne proizvode, nego što firme rade za nekog drugog. Mnoge imaju uspeha na regionalnom i međunarodnom tržištu a nekoliko kompanija je prepoznatljivo i na globalnom nivou. Ima, srećom, sve više kompanija i u drugim oblastima IT-ja koji prave originalne proizvode i imaju neka svoja rešenja, tako da je to dobar recept i mislim da će toga biti sve više. Imamo mlade, kreativne ljude svuda a stasaju i novi i preko Mejkers labova koje podržavamo i širimo po Srbiji – napominje Mihajlović.

24sedam/Ivan Mitić

 

Startapima manje para, ali to je dobro?!

Problema sa manje posla i manje novca nemaju samo oni koji već imaju razvijen biznis i svoje tržište, pa s može pretpostaviti koliko je muka veća kod onih koji to tek stvaraju – kod startapa. Da sada svakako ima manje novca u igri potvrđuje za 24sedam Nebojša Bjelotomić, direktor Inicijative Digitalna Srbija, ali i kaže da to u krajnjem slučaju nije ni tako loše.

Foto: DSI-min

 

‒ Novac je postao skuplji, zbog viših kamata koje forsiraju centralne banke u borbi sa inflacijom, i samim ti investicije nisu više lako dostupne. Ali, to ima dobre i loše strane, jer količina novca koji ulazi svakako je manja ali oni koji ga sada dobiju su kvalitetniji. Tri srpska startapa koja su najbolje prošla su dobili iznose od 750.000 do 1,5 miliona dolara. Ako ste ranije mogli da dobijete investiciju na osnovu pauer-point prezentacije svoje ideje, sada već investitori traže nešto konkretno, da vide proizvod i da stvarno postoje korisnici koji bi ga platili - objašnjava Bjelotomić.

Bjelotomić dodaje da se u vreme lako dostupnog novca pomalo zaboravilo da su i startapi kompanije koje moraju da „prave novac“, odnosno da donose profit u nekoj svojoj fazi razvoja.

- Povratak ideji ili prioritetu profitabilnosti je dobro za dugoročan održiv rast i startapova i celog sektora. Treba krenuti ne od ideje same za sebe, u koji su se osnivači startapa „zaljubili“, već od nekog realnog problema koji ima dovoljan broj ljudi i koji su spremni da za njegovo rešenje izdvoje novac. Tako se radi „napolju“ pa će tako morati da rade svi i kod nas. Srećom, u tome mogu da dobiju pomoć iz sve razvijenijeg startap ekosistema u Srbiji, i Inicijative Digitalna Srbija pre svega  – zaključuje Bjelotomić.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi