Stručnjaci upozoravaju: Ako ste mislili da će ove zime Evropi biti mnogo bolje…
Gasna skladišta po EU su puna, cena gasa je daleko ispod one iz 2022, ali strah zbog „nedostatka“ ruskog gasa i dalje lebdi nad Evropom
Evropska unija je uspešno zamenila dotok ruskog gasa preko gasovoda za tečni gas (LNG) iz SAD i Katara, skladišta su puna više od 99 odsto, kako je propisala Evropska komisija, a cena plavog energenta na spot tržištu je manja od 50 evra za megavat-čas. Ovakva trenutna situacija na evropskom tržištu gasa deluje idilično pred (praktično još nezapočetu) grejnu sezonu.
Međutim, situacija bi lako mogla da se preokrene, može se zaključiti iz izlaganja energetskih stručnjaka, analitičara, trgovaca... iz regiona koji su se okupili u Beogradu na „Gasnom forumu Jugoistočne Evrope“.
- Sada je „nova normalnost“ da gas košta 50 evra za megavat-čas, što je četiri puta niže nego što je bio u najgore vreme prošle godine. Ali brzo smo zaboravili da je to i dva ili tri puta više nego što je bila prosečena cena pre 2021. godine. To je cena „zadovoljstva“ što je Evropa ostala bez ruskog gasa, ali i cena toga što je potrebno sada prodati skup gas po ceni većoj nego što bi bila odgovarajuća globalnom tržištu – upozorio je Goran Ašonja, direktor „Gas Prometa“ iz BiH.
Ne baš mirna sezona: Davor Matić (Energetska akademija), Goran Ašonja (Gas Promet), Dragan Vučur (Srbijagas) i prof. Petar Stanojević (Fakultet bezbednosti)
printscreen/Tanjug video
Pročitajte još:
Za sve one koji su u Evropi sada spokojni zbog punih skladišta, ovaj stručnjak je na skupu koji je organizovao specijalizovani energetski portal Energija Balkana, u saradnji sa „Elektroprivredom Srbije“,rekao da razmisle o dve stvari.
Prva je da u EU 34% ukupne potrošnje 3.500 teravat-časova gasa ode na proizvodnju električne energije i toplote, a još 26% potroše domaćinstva. Ali tih 70% potrošnje je godišnji prosek, jer građani zimi povuku dvostruko više gasa.
- Kada je hladno vreme, to može da pojede i 100% dnevne potrošnje, i pitanje je šta će ostati za privredu ako nema mogućnosti da se povuku dodatne količine – objašnjava Ašonja.
A tu se dolazi do drugog problema, koji je prethodnih godina osetila i Srbija, kada je bilo prekida isporuke gasa iz Bugarske – skladišta gasa. Naime, skladišta gasa nisu ni namenjena ni projektovana da budu stalni izvoz tog energenta, već samo služe za pokrivanje vršne potrošnje.
- Moć povlačenja gasa je tehnički ograničena, a i pada sa količinama ostatka gasa u skladištu. Na 80% kapaciteta skladišta već imate pad na 60% moći povlačenja – napominje Ašonja.
Screenshot: ICE berza
Da gasa u EU možda zafali ako bude hladna zima, slaže se i stručnjak za energetsku sigurnost profesor Petar Stanojević sa beogradskog Fakulteta bezbednosti.
- Svedoci smo stvaranja veštačkih barijera, vođenja sankcija, vraćanja blokovske podele sveta i uvođenja regionalnih blokova. Zbog toga će se tokovi energenata preorijentisati, a pitanje je kako će tu Evropa proći – kaže Stanojević.
A Evropa već preskupo plaća svoju energiju. Zamena relativno jeftinom ruskom gasu koji je stizao zemaljskim gasovodima sada stiže preko LNG terminala iz SAD, Katara, Afrike, Azije… Ima ih tridesetak, još toliko je u projektovanju ili izgradnji, ali mnogi od njih su plutajući, sa malim rezervoarima, istakao je Dragan Vučur, izvršni direktor za komercijalne poslove JP „Srbijagas“.
- Pritom, najviše terminala je u Španiji, ali za tih šest terminala postoji samo jedna interkonekcija prema ostatku Evrope – napominje Vučur.
Pritom, cena gasa koji stiže u Evropu je višestruko veća od one koju za siti energent plaćaju Amerikanci, Japanci i druge razvijene zemlje jugoistočne Azije.
- U leto 2022. godine američki LNG Evropljani su plaćali dva puta više od onog koji se kupovao u Japanu, a šest puta je bio skuplji od onog „kod kuće“, na berzi u SAD. Privreda Evrope u takvim uslovima nikada ne može biti konkurentna – ističe Goran Ašonja.
Gde je u toj geopolitičkoj igri Srbija?
Srbija takođe ima puna skladišta gasa. U Banatskom Dvoru i u zakupljenim kapacitetima u Mađarskoj nalazi se oko 700 miliona kubika gasa koji je vlasništvo „Srbijagasa“.
- Gasa imamo za sve kupce, čak i ako spoljna temperatura bude minus 10 ili 15 stepeni. Trenutno imamo i višak gasa, jer zbog toplog vremena se ne troši, a kada ga kupujete, morate da ugovorite i rokove za preuzimanje količina – napominje Dragan Vučur iz „Srbijagasa“.
FOTO TANJUG/ DIMITRIJE NIKOLIĆ/ bg
Bugarska taksa „kratkog veka“?
Na panelu „Gas – aktuelna situacija u svetu i Srbiji uoči predstojeće zime”, pomenuta je i sporna dodatna taksa na tranzit ruskog gasa „Balkanskim tokom“. Gosti iz Bugarske su nerado komentarisali ovaj potez svoje vlade.
Dimitar Šterev iz „Bulgartransgaza“ je diplomatski rekao da je to politička odluka (da se našteti prihodima Moskve) i da kao i sve druge takve ima kratak rok trajanja,
dok je drugi predstavnik jedne bugarske kompanije objasnio da je ministar finansija jednostavno sračunao koliko taksa treba da bude da bi pokrila rupu u budžetu.
- Da li će se taksa primenjivati i koliko će trajati videćemo, ali moje iskustvo kaže da cenu ovakvih odluka, s obzirom na to ko prodaje gas, obično plati krajnji potrošač. Ona je veličine trećine sadašnje cene gasa – napomenuo je Dragan Vučur.
On kaže da Srbija ima još nepovoljniju strukturu potrošnje nego EU i da se kod nas letnja i zimska potrošnja razlikuju šest puta, što „nije idealno“ kada kupujete gas i prodavac traži ravnomernu potrošnju.
- Učestvovali smo u zajedničkoj potražnji gasa za celu EU, ali nismo dobili ponude za nabavku povoljnije od onih koje imamo. Takođe, zakupili smo kapacitete za LNG i u Aleksandropulisu, odakle možemo da dobijemo gas iz celog sveta. U javnosti je zabluda da mi koristimo samo ruski gas, kupovali smo ga i od firmi iz Mađarske, Švajcarske… Sad su i domaći tehnički propisi promenjeni pa u distributivnom sistemu može da bude gas drugačijeg sastava od ruskog – objašnjava Vučur.
Direktor u „Srbijagasu“ napominje i da je skladište u Banatskom Dvoru proširenog kapaciteta, a da se sada radi na dupliranju moći utiskivanja gasa sa 2,5 na pet miliona kubika dnevno i povlačenja gasa sa pet na 10 miliona kubika.
Tu je i interkonekcija sa Bugarskom, kojom će u 2024. moći da dolazi gas i iz Azerbejdžana, Grčke…
Na panelima konferencije „Gasni forum JIE“, stručnjaci iz zemlje i regiona će danas i sutra razgovarati o aktuelnu situaciju u svetu i Srbiji uoči predstojeće zime, značaju nove gasne infrastrukture za rešavanje energetske krize, biogasu kao adutu za obezbeđivanje gasne nezavisnosti Srbije, zatim korišćenju gasa u proizvodnji električne energije umesto uglja.
Razgovaraće se i o veoma važnoj i veoma skupoj temi dekarbonizacije energetskih sistema i privrede, ali i upotrebi gasa kao motornog goriva.
BONUS VIDEO
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari