Mali i Sijarto o taksi na gas: Bugarska ugrožava bezbednost komšija, uzvratićemo istom merom

Srbija i Mađarska ne mire se sa odlukom Bugarske da uvede porez na tranzit ruskog gasa. U zajedničkom saopštenju ministar finansija Srbije Siniše Malog i mađarskog ministra trgovine Petera Sijarta, upozorava se da ova bugarska regulativa ugrožava bezbedno snabdevanje energijom te dve zemlje.

- Evropska unija nije uvela sankcije na isporuke prirodnog gasa iz Rusije, te je argumentacija bugarskog premijera u potpunosti netačna. Ova odluka podriva evropsku solidarnost i ugrožava energetsku bezbednost, kako zemlje članice Evropske unije, tako i zemlje kandidata. Mađarska i Srbija će usaglasiti svoje stavove i na adekvatan način odgovoriti na ovu kontroverznu odluku Bugarske – rečeno je u saopštenju.

Bugarska je uvela novu, ogromnu taksu za prenos i tranzit ruskog gasa preko svoje teritorije, odnosno gasovodom "Balkanski tok", kojim taj energent stiže u Srbiju, Mađarsku a delom i u Slovačku i Austriju.

Za isporuku jednog megavat-sata (oko 100 kubnih meta­ra), Sofija je propisala carinu od 10,2 evra. Direktor „Srbijagasa“, Dušan Bajatović, kaže da to na sadašnju cenu ruskog gasa za Srbiju od 300 dolara, podiže cenu za 100 dolara, ali da će država videti da se ta cena ne prenese na krajnje potrošače.

Bajatović kaže da je takva odluka politička, i da predstavlja „kaznu Rusiji“ kao i promociju (američkog) LNG gasa. Ovakav stav ima i Vojislav Vuletić, predsednik Skupštine Udruženja za gas Srbije (GASAS).

- Neko je tražio od njih da donesu tu odluku. Kao što su Amerikanci uništili projekat "Južni tok", sada opet pokušavaju da prave probleme. Pitanje je da li će to uopšte moći da se realizuje. Postoje dugoročni ugovori, koji mogu da se menjaju samo pod uslovima koji su definisani u samom ugovoru, a ne odlukom parlamenta. Mi imamo ugovor sa "Gaspromom" koliko plaćamo gas. Tranzitnu taksu ne bi trebalo mi da plaćamo, nego ruska strana – kaže Vuletić.

Bugarski mediji pišu da je sada tranzit gasa skuplji sedam do osam puta više nego što je bio. Očekuje se da bi na taj način zemlja mogla da obezbedi 1,2 milijarde evra godišnje, i tako isplati svoj trošak za gradnju „Balkanskog toka“.

Direktor bugarskog Centra za proučavanje demokratije, Martina Vladimirov smatra da je odluka kontroverzna jer se radi o nametanju dodatne dažbine koju nije odobrila EU u celini.

- Mi kao država članica nemamo pravo da namećemo takve dodatne uvozne naknade. Dodatno oporezivanje tranzita krši ugovor o komercijalnom prenosu sa "Gaspromom" i MET-om, koji je zaključen dugoročno po određenoj ceni. Vlada se, verovatno, nada da se, pošto je reč o akciji protiv "Gasproma" i Rusije, Evropska komisija neće protiviti, a "Gasprom" se neće usuditi da zaustavi tranzit kao kontrameru, kako ne bi ugrozio sporazume sa Srbijom i Mađarskom za snabdevanje gasom – prenosi „Kapital“ Vladimirova.

Kako "Kapital" navodi, učesnici na tržištu gasa komentarišu da bi ta mera mogla da skine Bugarsku sa karte tranzitnih zemalja za gas, kao i da zapravo koristi LNG projektima u Grčkoj i obilaznim putevima ka srednjoj Evropi preko Makedonije i Albanije.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi