Ekstraprofiteri ili motori razvoja: Jesu li trgovci krivi za visoku inflaciju?

Cene su u Srbiji ove godine podivljale kao nikada u poslednjih deset godina, inflacija je prelazila 16% godišnje a cene pojedinih vrsta hrane su imale skok i 80%. Potrošači, ali ne samo oni, za glavnog krivca za ovakvu situaciju gotovo jednoglasno nalaze trgovce. Gunđa se i na cene na zelenim pijacama, u prodavnicama tehnike, odeće i obuće ali pravi bes izazivaju iznosi sa nalepnica prehrambenih proizvoda po trgovinskim lancima.

Da li su trgovci alavi, da li su u Srbiji alaviji od drugih, ili su samo „dežurni krivci“ a u stvari su pogrešno optuženi „motori razvoja“ privrede i društva, raspravljano je na „PKS Ritejl samitu 2023“ u organizaciji Privredne komore Srbije i uz medijsku pomoć „Blumberg Adrije“.

- Pitala sam se da li da uopšte učestvujem na ovom skupu jer nisam bila sigurna da je srpska javnost uopšte spremna da racionalno razgovara o cenama i trgovačkim maržama. Potrošači se sa cenom susreću na našim rafovima pa je normalno da pomisle da razliku između stare i nove trgovac stavi sebi u džep – najbolje je opisala koliko je vrela aktuelna situacija Jelena Pavlović, članica Izvršnog odbora kompanije „Delez Srbija“ (lanci Maksi, Tempo, Shop&Go).

A ono što potrošači „ne žele da čuju“ je da čak i da srpski trgovci u maloprodaji nisu dinara zaradili u ovo vreme krize, cena za krajnje potrošače bi bila samo 6% manja nego što jeste.

- Naša marža nije velika a iz nje se plaćaju i troškovi poslovanja ali i razvoj ne samo naše kompanije već i dobavljača i proizvođača sa kojima radimo, na primer projekat Agregatora. Uz to, naš trošak su i društveno odgovorni programi kao što je donacija hrane, gde na ono šta poklonimo platimo porez kao da smo tu hranu prodali – napominje Pavlovićeva.

24sedam/Katarina Mihajlović

 

Obrad Popović, direktor velikog domaćeg lanca DTL, u čijem je sastavu 14 lokalnih lanaca, kaže da su trgovci u poslednjih godinu dana u Srbiji „prošli toplog zeca“.

- I to bez mnogo osnova, jer radimo za najmanji „fee“ (naknadu) od svih privrednih delatnosti. A dobar deo toga ulažemo u naše partnere i od njih pravimo dobavljače koji mogu da snabdevaju i velike lance  – kaže Popović.

Ivan Šuleić, generalni direktor lanca DIS, kaže da čak 87 odsto prihoda i isto toliko malih proizvođača dobavljača u okviru njihove robne marke „Dobro“ dolazi iz Srbije.

- A oni su i veliki i mali pa tako imamo mlečne proizvode i koje nam pravi „Imlek“ ali i „Granice“ ili sokove „Nektara“ i „Palanačkog kiseljaka“…  - objašnjava Šuleić.

Doprinos domaćem tržištu, odnosno domaćim proizvođačima podvukla je i Violeta Kovačević, generalna direktorka kompanije „Merkator S“, ističući da se u njihovom sistemu (lanci Merkator, Roda, Idea) 97% prometa tiče robe koja je iz Srbije.

- Veliki trgovinski lanci gotovo sve što zarade ulože u dobavljače i razvoj. U poslednjih godinu dana to je 150 miliona evra. Uspeli smo da pod markom „Ukusi moga kraja“ u stabilne dobavljače razvijemo ranije malih proizvođača sa 220 artikala. Ne zaboravimo, trgovački lanci su i tehnološke i logističke kompanije, ne samo prodavci robe. I novitet kakav je plaćanje računa u prodavnici mobilnim telefonom zahteva ulaganje i inovaciju u poslovanju – napominje Kovačevićeva.

Žarko Malinović, nekadašnji sekretar Udruženja za trgovinu PKS a sada pomoćnik ministar trgovine, istakao je da je samo 2% srpskih prehrambenih proizvođača većinsku zaradu ima od onoga što proda u inostranstvu.

- A svi koji su iz Srbije regionalno prepoznati kao brendovi, to su postali jer su imali stabilno tržište u Srbiji koje su im omogućili ovdašnji trgovinski lanci – napominje Malinović.

Da li srpski trgovci „deru“ (više nego u regionu i CESEE)?

Da ovaj skup ne bude samo „pravdanje“ trgovinskih lanaca na visoke cene u svojim prodavnica, pobrinuo se između ostalih Andrija Knez, glavni analitičar „Blumberg Adrije“.

24sedam/G.M.Š.

Knez je u svojoj kratkoj ali sveobuhvatnoj analizi srpskog (prehrambenog) ritejl sektora objasnio da su marže u Srbiji manje nego u Srbiji uporedivom delu EU – nekadašnjim istočnim zemljama, ali su sada već profitne stope veće nego u Adrija regionu (Od Slovenije na jugoistok).

Bruto margine su u Srbiji u 2022. godini bile 24,7%, a kod najvećih u regioni Adrije 26,2%. Pritom su išle od 15,4% kod „Metro Cash&Carry“ do 30,4% kod „Deleza“, dok su u regionu one od 21% do 32%.
- Mnogi ritejleri bi želeli da imaju 30% maržu a da ih javnost ne pita mnogo o tome. Možda bi to mogli da daju kao svoj božićni zahtev Deda Mrazu – našalio se Knez.

Ono što, međutim, za potrošače nije šala jesu profiti koji maloprodaji ostaje na osnovu onog što dobija iz njihovih novčanika tanjih u 2023. godini i za 16,2% međugodišnje inflacije.

EBIT margina (operativni profit) u srpskoj maloprodaji je 3,8%, u Adrija regionu 3,5% a u zemljama Centralne i Jugoistočne Evrope 4,6%. I ako se na aktuelnu konstelaciju nema nešto posebno zameriti (posebno ako se zna da je EBIT na nivou cele privrede 12%), na trend ima.

Naime, profitna margina 2019. godine u maloprodaji u Srbiji bila je 0,9%, 2020. godine 1,7% a 2021. godine 2,5%, dok je ona u CESEE u 2022. bila manja nego godinu dana ranije (5%).
To očito pokazuje da srpski trgovinski lanci, kojima su ne zaboravimo to centrale u inostranstvu, nisu baš jednako teško podneli protekle ekonomske krize - od pandemijske do aktuelne finansijske.

Tako da, sve u svemu, i građani ali i Narodna banka Srbije (koja je u nekoliko navrata prozivala trgovce zbog inflacije) imaju nekog osnova za svoje negodovanje.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi