Da li nas prodavci "deru": Koliko iznose marže u srpskim trgovinskim lancima?

Vest koja je danas odjeknula, da ćemo od 10. avgusta imati nove, ograničene cene hleba, sa sobom je povukla i uvek škakljivu temu trgovačkih marži, koje su svojevrsna poslovna tajna.

Tako smo saznali da su proizvođači pekarskih proizvoda dogovorili sa Vladom Srbije da marže, sa svim rabatima i superrabatima trgovaca, ne mogu da pređu 40 odsto, a da sada u proseku iznose čak 85 odsto proizvođačke cene.

Dostižu trocifrene iznose

Naime, kako je za medije izjavio predsednik Unije pekara Srbije Zoran Pralica, trgovci neće moći više da naplaćuju "paprene" marže.

- Bezobrazluk je što to rade u vreme krize. Sa Vladom smo postigli dogovor da marže, sa svim njihovim rabatima i superrabatima, ne mogu da pređu 40 odsto – istakao je on.

Same marže su u trgovinama u Srbiji dosta visoke. Iako predstavljaju poslovnu tajnu, u velikim trgovinskim lancima na našem tržištu one, kako saznajemo, dostižu iznos i do 100 odsto.

Kako ističu menadžeri u pojedinim trgovinskim lancima s kojima smo razgovarali, maloprodajna marža u većini hipermarketa kreće se u rasponu od 20 do 45 odsto, s tim što je na pojedine proizvode najniža 12 odsto, a najviša skoro 50 odsto. Takođe, po pravilu na luksuzne proizvode, kao što su automobili, marža ide i na 100 odsto, pa i više.

– U velikim distributivnim trgovinskim centrima postoji direktno i centralizovano snabdevanje od proizvođača. Takođe, ti lanci su često i uvoznici, i u proseku se trećina prometa u njima odnosi na veleprodaju, jer svoju robu dalje prodaju manjim trgovinama. S druge strane, manje prodavnice i samoposluge orijentisane su na snabdevanje od veletrgovaca, koji zbog svega toga i diktiraju cenu i uslove prodaje – ističe naš sagovornik.

Najmanji "nameti" na osnovne namirnice

Zanimljivo je i da, kako on kaže, najveća marža u nekom hipermarketu ne znači automatski da su i njihovi proizvodi najskuplji.

– Tako su veliki trgovinski lanci zbog centralizovanog snabdevanja u mogućnosti da upravljaju kanalima nabavke. Najbolji primer za to su sopstvene robne marke u trgovinama, a radi se o proizvodima koje najčešće domaći proizvođači prave po narudžbini po proizvodnim troškovima, pa im je cena dosta niža nego proizvod brenda – objašnjava ovaj menadžer.

Profimedia

Inače, kako on naglašava, najniže marže su one na osnovne životne namirnice, hleb, mleko, ulje i brašno.  

– Za odeću i obuću marže su od 30 do 40 odsto. Zatim, za bebi-opremu idu i na više od 50 odsto, dok su za luksuznu robu i do 100 odsto – kaže sagovornik 24sedam.

On naglašava da marža predstavlja zbir svih troškova koje trgovac ima dok jedan proizvod ne stavi na policu i izloži kupcima na prodaju.

– U tu maržu su do tog trenutka uračunati radna snaga, potrošena struja, voda, kao i profitna stopa – ističe on.

U udruženjima potrošača naglašavaju da nemaju uvid u visinu trgovačkih marži jer one predstavljaju poslovnu tajnu. Kako kažu, marže su od trgovine do trgovine vrlo različite i kreću se od po nekoliko procenata na osnovne namirnice, kao što su hleb i mleko, pa do preko 80 odsto na luksuznu robu.

BONUS VIDEO:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi