Lako je proizvesti, ali prodati…: Kako da mali farmeri uđu u velike trgovačke lance?

Srbija ja blagorodna zemlja i u njoj je poljoprivrednicima lako proizvesti ali teško prodati, pogotovo malim proizvođačima. Rešenje za poljoprivrednike, pogotovo ako su mali proizvođači povrća i voća jeste plasman kroz trgovine. Ali, u trgovinski lanac, pogotovo one velike, nije lako ući. Šta je sve potrebno 24sedam se raspitao kod nekih koji su u tome uspeli i rade sa najvećima poslednjih deceniju i po.

- Pa, nije lako, treba se pomučiti da se uđe. Ali kada se uđe obezbedite sebi ono što je najveći problem, da se roba proda. Ono što mi pravimo uspeva samo kod nas u Leskovcu ali i dalje nije bilo lako. Potrebno je steći poverenje, sa obe strane a onda i ispuniti uslove od kvaliteta proizvoda, zatim opreme, sušara, hladnjača, standarda… - objašnjava Ivanka Jovanović, sa Poljoprivrednog gazdinstva „Todor Jovanović“ iz Donje Lokošnice kod Leskovca.

Ovo poljoprivredno gazdinstvo sa kompanijom „Delez“ (trgovinski lanci „Maksi“, „Šop en go“ i „Tempo“) sarađuju već 15 godina. Vremeno su dogurali do 200.000 veza sušene paprike koje plasiraju samo kroz ove trgovine.

24sedam/Katarina Mihajlović

 

- Kada se poverenje uspostavi i saradnja krene, onda imate pravog partnera koji vam se nađe kakav god da problem iskrsne. Svako ko može, trebalo bi da sarađuje – dodaje Jovanović.

Kvalitet, rokovi, kontrola...

Da su kvalitet i poštovanje rokova i standarda, ključni, potvrđuje nam i Ljubiša Kunić, vlasnik firme „Grow Rasad“ iz Iriga. Ova firma se pretežno bavi uzgojem raznih vrsta zelene salate, i to hidroponskim putem. Ova napredna tehnologija nije novina čak ni u Srbiji, ali je „Grow“ po nečemu ipak poseban.

24sedam/Katarina Mihajlović

 

- Jedini smo proizvođač u Srbiji koji salatu prodaje sa korenom. Tako ostaje sveža na rafovima supermarketa i šest do sedam dana. A u velikim trgovinskim lancima smo prisutni više od decenije. Sa „Delezom“ sarađujemo 13 godina i sada preko njih plasiramo i do 80 odsto proizvodnje, nekih 200.000 do 300.000 komada salate godišnje - kaže Kunić.

Kunić ističe da saradnja sa velikim trgovcima donosi benefite, jer plasman je siguran i iz godine u godinu raste, ali je i zahtevna.

24sedam/Katarina Mihajlović

 

- Ugovori su jednogodišnji a kontrola je rigorozna. Svaka pošiljka se pregleda vizuelno, a na nekoliko meseci se radi i hemijska analiza na ostatke pesticida. Kvalitet vas uvodi u lanac, i tamo ćete ostati samo ako kvalitet održavate – napominje Kunić.

Saradnja malih (proizvođača) i velikih (trgovaca) stalna je tema u srpskoj poljoprivredi. U februaru su se njome posebno na panelima na regionalnom sajmu hrane AgroBelgrade a ove nedelje i na Nacionalnom festivalu hrane, takođe u Beogradu.

Lakše uz agregatora

Na najveće probleme poljoprivrede Srbije, iz ugla velikog trgovca ukazala je na otvaranju Gorica Jovović, potpredsednice u Izvršnom odboru kompanije „Delez“, koja je organizovala festival.

- U zemlji gde je 48 odsto malih poljoprivrednih proizvođača, i gde navodnjava samo tri odsto površina, imamo veliku neusklađenost ponude sa potrebama tržišta. Moramo raditi na novim sortama i  podizanju kvaliteta, kao i širem uvođenju sertifikovanih proizvođača. Naš cilj u „Delezu“ je da podignemo procenat učešća proizvoda domaće poljoprivrede na rafovima na 56 odsto i značajno produžimo sezonu u kojoj se mogu kupovati ovdašnji proizvodi – istakla je Jovović.

Da bi se to ostvarilo „Delez“ ima poseban program, „Maksi agregator“, posebne firme preko kojih se udružuju mali domaći proizvođači i obezbeđuju primenu standarda kvaliteta i bezbednosti, koji su preduslov za ulazak u lanac snabdevanja supermarketa.

Kako je to na AgroBelgrade za 24sedam objasnio Nikola Brašić, menadžer nabavke voća i povrća u "Delez Srbija“, proizvodnja mora da bude regulisana (u skladu sa propisima), kao i kontrolisana (po pitanju kvaliteta, količina, rokova isporuke…)

- Proizvođačima se tako i pomaže da usmere svoju proizvodnju na ono za šta imaju garantovan otkup ali mora se znati šta se gaji, kada se gaji, koja semena, koji pesticidi, kako se skladišti, kako se isporučuje… Cilj je jedinstven - da cele godine na rafovima sa hranom, pogotovo sirovom kao što je voće i povrće, imamo (samo) domaće proizvode. Ne možemo imati 10 odsto hrane, jer banane i citruse ne uzgajamo, ali gotovo sve ostalo možete i to sa savremenim skladištenjem 365 dana godišnje– istakao je Brašić.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi