Crna rupa srpske energetike: A kako ćemo dostaviti svu tu OIE struju?
Da li ćemo praviti dovoljno struje za e-mobilnost nije jedino teško pitanje srpske energetike
Kada god se povede rasprava o energetskoj tranziciji i e-mobilnosti, u fokus nekako prirodno dođe, uz „šta ćemo voziti“, dođe i pitanje „da li ćemo imati dovoljno struje za sve to“.
Ali, u kontekstu krajnosti: „da li ćemo imati izvora“, odnosno da li će preferirani i sad već forsirani obnovljivi izvori energije biti dovoljni da zamene ugalj i naftu (čak i nuklearke), i da li ćemo imati retkih metala da za sve napravimo e-automobile, zaboravljamo jedno veoma važno pitanje. Pogotovo u Srbiji, ukazuju stručnjaci iz oblasti energetike.
A to pitanje „iz sredine“ je – kako ćemo svu tu silnu potrebnu energiju dopremiti od izvora (OIE, hidroelektrana, elektrana na vodonik…) do punjača za e-automobile.
- To pitanje se pomalo drži u zapećku a jednako je važno kao i pitanje izvora struje. Svi pričamo o tome da su nam potrebne nove elektrane, u fokusu je RHE „Bistrica“, ali malo ko u Srbiji pominje da je potrebno uložiti, i to ne malo, u distributivnu mrežu kako bi „razvezli“ tu struju do sve zahtevnijih potrošača. Nisu tu samo električni automobili, dobar deo industrije će biti potpuno drugačiji nego pre 20 ili 30 godina a stižu nam i toplotne pumpe u domaćinstvima kao za nas novi sistem klimatizacije – kaže za 24sedam prof. Nikola Rajaković, predsednik Saveza energetičara Srbije.
Pročitajte još:
A tu moramo puno da radimo, kaže naš sagovornik, jer distributivna mreža nam ni sada nije u zavidnom stanju a sa značajnim povećanjem potreba i potrošnje, izazov za nju će biti još veći.
- Ta postojeća mreža, koja je dobrim delom stara i sa starom opremom, mora da se ojača ali i unapredi. Da bude više paralelnih vodova, da sigurnost bude veća. Takođe, ceo distributivni podsistem mora da se razvija i kao „proizvodnja odozdo“, recimo u pravcu autonomnih punionica, sa sopstvenim solarnim panelima ili nekim drugim OIE izvorom – napominje Rajaković.
Profesor Rajaković kaže se planiraju velike investicije u energetsku tranziciju, pominje se cifra od 15 milijardi evra u narednih 10 godina, i da će najviše od toga, oko 60 odsto, ići na izvore energije, odnosno elektrane.
- Svakako je mnogo veći trošak izgraditi RHE Bistricu nego obnoviti i unaprediti distributivnu mrežu Niša ili Novog Sada, ali bez distribucije vam ni novi izvor ništa ne znači. Zbog toga bi od tih ulaganja bar 22% ili 23% trebalo da ode u distributivnu mrežu. To ne isključuje jedno drugo, već je komplementarno – zaključuje Nikola Rajaković.
Zaleđeni u tradiciji
Elektrodistirbutivna mreža Srbije je od početka prošlog veka do danas, razvijana kao nadzemna. Čini je oko 114.000 km niskonaponskih vodova (0,4 kV) i oko 52.000 km srednjenaponskih vodova (10, 20 i 35 kV). Oko 85% niskonaponske i oko 70% srednjenaponske distributivne mreže realizovano je nadzemnim vodovima, dok je ostatak izveden kablovima, podzemno, pretežno u gradskim sredinama.
Koliko bi to koštalo, teško je tačno izračunati a prof Željko Đurišić, šef Odseka za energetiku Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, je u rubrici „Moj stav“ na specijalizovanom portalu „Energija Balkana“ napisao da bi samo zamena celokupne srednjenaponske nadzemne mreže, kao prevaziđenog načina distribucije energije u zemlji koja ima najveće gubitke energije u Evropi, sa podzemnom kablovskom mrežom koštala oko dve milijarde evra. Dodaj da bi još toliko koštala i zamena celokupne niskonaponske nadzemne mreže.
Time bi se dobila ne samo modernija mreža, nego i ona koja je otpornija na klimatske promene i pojavu ekstremnih meteoroloških uslova, kao što su: visoke temperature tokom leta, česti požari, olujna nevremena, jaka atmosferska pražnjenja, poplave, ekstremne snežne padavine i zaleđivanja…
Profimedia/Pixabay
Pouzdan rad elektroenergetskog sistema u ovakvim klimatskim uslovima je preduslov za održivost svih privrednih grana. Zbog toga, strateško planiranje elektroenergetskog sistema mora biti prioritet u strateškom planiranju borbe protiv klimatskih promena, kako bi se njene posledice na privredu predupredile i svele na minimum.
EIA: I dalekovodi su usko grlo
Globalni fokus na neke tehnologije obnovljivih izvora energije je impresivan ali ulaganja u dalekovode su nedovoljna i na kraju će to postati usko grlo, upozorava Međunarodna agencija za energetiku. Svet mora da doda ili zameni 50 miliona milja dalekovoda do 2040. godine kako bi zemlje ispunile svoje klimatske ciljeve i postigle prioritete energetske bezbednosti, što je otprilike dužina cele električne mreže koja trenutno postoji u svetu, prema IEA. Ovo zahteva ulaganje veće od 600 milijardi dolara godišnje do 2030. godine, dvostruko više od trenutnog
Jer, ističe profesor Đurišić. najizloženiji element elektroenergetskog sistema jeste elektrodistributivna mreža (naponskog nivoa 0,4, 10, 20 i 35 kV). Prenosna mreža (visokonaponski dalekovodi 110, 220 i 400 kV) značajno je žilavija, jer je izgrađena sa značajnim stepenom sigurnosti tako da se u slučaju kvara na jednom visokonaponskom dalekovodu on automatski izoluje, a njegovu ulogu u potpunosti preuzima ostatak mreže. Nasuprot tome, elektrodistributivna mreža je radijalna, pa kvarovi na njenim vodovima, po pravilu, dovode do dugotrajnih prekida u napajanju potrošača.
Orijentaciona procena je da bi se godišnji gubici energije u elektrodistributivnoj mreži Srbije mogli da smanjili za više od 1.500 GWh, što je otprilike jednako godišnjoj proizvodnji hidroelektrane Bajina Bašta. Dakle kabliranjem bi se postigao energetski efekat kao da smo izgradili hidroelektranu snage 400 MW, odnosno, direktna godišnja ušteda samo na račun smanjenja gubitaka u distributivnoj mreži bi bila oko 150 miliona evra, tako da bi praktično isplatila samu sebe.
A, ne treba to smetnuti s uma, „ukopavanjem kablova“ dobili bismo osnovu za još jedan moćan sistem.
- Uporedo sa izgradnjom kablovske distributivne mreže bi se, istovremeno, omogućilo postavljanje telekomunikacione optičke mreže, odnosno optičkih kablova, koji bi bili postavljani u iste kablovske kanale sa energetskim kablovima. Na ovaj način bi se na vrlo pristupačan i jeftin način formirala moćna telekomunikaciona infrastruktura, koja bi obezbedila implementaciju modernih digitalnih tehnologija (brzi internet, digitalna televizija, telefonija itd.) svakom objektu i u najudaljenijim selima – zaključuje prof. Željko Đurišić.
BONUS VIDEO
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari