Štedi 300 milijardi dolara godišnje i donosi radna mesta: Šta je cirkularna ekonomija?

Cirkularna ekonomija, pored čistije životne sredine, donela bi nova radna mesta. Procena stručnjaka je da bi u narednih 10 godina u EU došlo do rasta zaposlenosti i do dva odsto, a u proseku 0,3 odsto, što je 700.000 novih radnih mesta. Takođe, samo zbog uštede materijala na nivou cele EU, primenom cirkularne ekonomije, sačuvalo bi se oko 300 milijardi dolara na godišnjem nivou.

Ove podatke izneli su nedavno učesnici tribine "Nova ekonomska agenda za Srbiju“ koju su organizovali Fondacija za razvoj ekonomske nauke – FREN i Fridrih Ebert fondacija.

Privreda Srbije se, kako su istakli, trenutno suočava sa dva velika izazova. Prvi je potreba da se transformiše u skladu sa principima Zelene agende EU, a drugi da obezbedi dovoljno investicija za dinamičan privredni rast kako bi mogla da "uhvati priključak" sa zemljama razvijene Evrope.

Upravo tu na na scenu stupa cirkularna ekonomija. A šta ona zapravo znači?

Na to pitanje pokušao je da odgovori Đorđe Mitrović, redovni profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

- Proizvođači će cirkularnu ekonomiju poistovetiti sa reciklažom, a isto tako ćemo i mi svi kao pojedinci. Mislimo da je to samo recikliranje materijala. U suštini, cirkularna ekonomija je mnogo više od recikliranja. Isto tako, dosta ljudi će je poistovetiti sa upravljanjem otpadom i to najčešće na nivou države – kaže Mitrović.

Kako objašnjava, cirkularna ekonomija predstavlja mogućnost da se taj materijal koji se dobija recikliranjem upotrebljava za neke finalne proizvode koji imaju nižu upotrebnu vrednost.

Sada bacamo proizvode...

- Kada se, na primer, reciklira papir pa se od njega proizvodi toalet papir. Ili kada se od reciklirane odeće dobijaju kuhinjske krpe. Ali veći smisao cirkularne ekonomije jeste da se tako reciklirani materijal koristi za finalne proizvode više upotrebne vrednosti. To znači da se reciklirana odeća, recimo, koristi kao izolacioni materijal u automobilskoj industriji, gde automobil kao finalni proizvod ima veću vrednost na tržištu – naglašava Mitrović.

Prema njegovim rečima, taj proces nije jednostavan i ne može da ga "pokrije“ samo prosta reciklaža.

Pixabay

- Mora da se osmisli čitav koncept, od početka nastanka proizvoda, toga kako će on da bude napravljen i dizajniran, do toga kako će se jednog dana svi materijali iz tog proizvoda upotrebiti umesto korišćenja novih sirovina – napominje Mitrović.

Kako kaže, mi sada imamo linearnu ekonomiju, što znači da uzmemo neku sirovinu iz prirode, estrahujemo je, proizvedemo proizvod i prodamo ga potrošaču, a kada se završi životni vek proizvoda baci se na neku deponiju...

- Neophodno je da što manje sirovina estrahujemo, i da se te sirovine ponovo vrate u proizvodni proces iz tog proizvoda. Smisao cirkularne ekonomije je da se proizvod iznajmi potrošaču, pa da proizvođač i dalje ima značajnu ulogu i brigu o njemu – kaže profesor.

Nova znanja i veštine

Prema rečima Maje Jandrić, vanrednog profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu, cirkularna ekonomija utiče i na tržište rada i to tako što nastaju neka nova radna mesta, a neka se gase.

- Veliki broj poslova je pogođen time što se menja način rada. Tu su i kvalitativni aspekti, nova znanja i veštine koje zahtevaju. Procene za EU su da će u narednih desetak godina neto efekat zaposlenosti biti pozitivan. Povećanje zaposlenosti do dva odsto u zavisnosti od zemlje, a u proseku EU 0,3 odsto. To je nekih 700.000 novih radnih mesta. Za Srbiju je slično, očekuje se rast zaposlenosti po ovom osnovu – navodi Maja Jandrić.

Kako ističe, i tražnja za radnom snagom biće pomerena ka uslugama i upravljanju otpadom.

Aleksandar Jovović, redovni profesor na Mašinskom fakultetu u Beogradu, kaže da su klimatske promene bile glavni okidač za celu priču o cirkularnoj ekonomiji, odnosno za novu tehnološku revoluciju.

- To je značilo pomeranje iz fosilnih goriva i klasičnog načina funkcionisanja privreda. Umesto čelika, materijali novog veka postaju električna energija, podaci i obnovljivi izvori energije. Potpuno se pomera ceo koncept – naglašava Jovović.

Čistija sredina

Prema rečima profesora Mitrovića, ekonomske koristi cirkularne privrede su velike.

- Pored novih radnih mesta i uštede po osnovu smanjenja utroška novih materijala, tu je i bolja povezanost proizvođača i potrošača. A jedna studija je pokazala da se na nivou EU, po osnovu uštede materijala, štedi oko 300 milijardi dolara na godišnjem nivou. U nekim naprednijim konceptima cirkularne ekonomije, kada bi je sva preduzeća primenjivala, ušeda ide i do 500 milijardi dolara godišnje. Da ne pričam o čistijoj životnoj sredini, što je i svrha cirkularne ekonomije – navodi Mitrović.

BONUS VIDEO:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi