Srbija opremljena za reciklažu baterija, ali prikupljanje nije razvijeno: Jedna beogradska opština ima rešenje!

Potrošene baterije i sijalice Beograđani mogu da ostave u posebnim posudama koje će biti stacionirane u prostorijama opštine Stari grad, u periodu od osam do 16 sati, a u cilju podizanja svesti o pravilnoj reciklaži. 

Zahvaljujući ovom potezu i projektu Povećanje stope reciklaže baterija i sijalica, Beograd se priključio Kragujevcu u prikupljanju ove vrste otpada. 

Promo

Prema rečima Radoslava Marjanovića, predsednika GO Stari grad, u toku je prva faza ovog projekta koja podrazumeva postavljanje posuda za odlaganje baterija i sijalica u prostorijama ove opštine.

- Sledeća faza je postavljanje istih tih posuda u svim javnim ustanovama koje se nalaze na teritoriji Starog grada, poput domova zdravlja, vrtića, osnovnih škola... Ovaj potez predstavlja početak pravljenja sakupljačke mreže za baterije i sijalice - naveo je Marjanović za 24sedam. 

 
Naš sagovornik je dodao da će opština u budućnosti organizovati i radionice za mališane, kako bi im se od malih nogu podigla svest o pravilnom odlaganju ove vrste otpada. 

24sedam/Goran Sivački

Kada je reč o postavljanju tih posuda u ugostiteljskim objektima, Marjanović kaže da je prvobitno potrebno da se navika odlaganja baterija i sijalica ustanovi kod građana, pa tek onda da se pređe na viši nivo. 

- Za ugostiteljske objekte će postojati poseban način tretiranja otpada i tu je potrebno da se uključi i JKP "Gradska čistoća", u saradnji sa Gradom Beogradom - dodao je on. 

Profimedia

Izuzev opštine Stari grad, akciji će se pridružiti i 13 fakulteta Beogradskog univerziteta na kojima će biti postavljene kante za otpadne baterije i sijalice: Fakultet za fizičku hemiju, Medicinski fakultet, Tehnološko-metalurški fakultet, Biološki fakultet, Fakultet organizacionih nauka, Mašinski fakultet, Građevinski fakultet, Farmaceutski fakultet, Fakultet političkih nauka, Fizički fakultet, Filološki fakultet, Elektrotehnički fakultet i Tehnički fakultet u Boru.

Kako postupati sa ovom vrstom otpada?

Profimedia

Nikola Egić, direktor jednog reciklažnog centra, ističe da sijalice sa živinim vlaknima ne bi smele da završe u prirodi jer mogu da kontaminiraju veću količinu vode i zemljišta. 

- Ukoliko se sa ovakvom vrstom otpada ne postupa savesno, odnosno ako se ne preda ovlašćenom reciklažnom centru, može nepovoljno da utiče ne samo na životnu sredinu, već može da ugrozi i živote ljudi. Srbija je tehnološki jako dobro opremljena za reciklažu sijalica, međutim, kanali za prikupljanje su nedovoljno razvijeni - rekao je Egić. 

On je istakao da Srbija tu mora sistemski i zakonodavno da dela u cilju pronalaženja održivog rešenja za tretiranje ove vrste otpada, kao i da ekološka taksa, koju građani plaćaju prilikom neke kupovine, bude preusmerena na zbrinjavanje te vrste otpada.

- Kod nas je zabranjeno uvoženje opasnog otpada, s toga mi sav otpad koji prikupimo, u vidu sijalica ili baterija, izvozima iz Srbije, i ta vrsta otpada se tretira u zapadnim zemljama Evrope, poput Nemačke. Njihovim pravilnim tretiranjem dobijamo neopasne, korisne materije, koje možemo da iskoristimo u neku drugu svrhu - naveo je Egić. 

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi