Rad od kuće postaje pravo: Dokle smo stigli u tretmanu „novog“ oblika rada
Više od dve godine pandemije i prilično drugačiji svet rada posle nje prisiljava zakonodavce u Evropi da zakonski jednom za svagda reše problem „rada od kuće“. Gde je tu Srbija?
Problem nije nov, niti mali. Donela ga je epidemija, tu je već više od dve godine a po svemu sudeći neće više nigde ni otići. Štaviše, rad do kuće i hibridni (kombinovani) načini rada mogli bi biti pretežni način kako ćemo ubuduće obavljati svoj posao. U Evropi su dosad bila ad-hok rešenja, a sada se već zakonodavci ozbiljno spremaju da to pitanje „vrate“ u zakonske okvire. A u Srbiji...
U Irskoj, zemlji koja je do epidemije važila za tehnološkog tigra Evrope, u parlamentu je rasprava o zakonu o radu od kuće, odnosno o „pravu za zahtev“ za rad od kuće. Zakon, na koji imaju velike primedbe i poslodavci i sindikati, u osnovi donosi to da svaka kompanija mora da i internim aktima ima formalno regulisanu proceduru kada se i pod kojim se uslovima radniku omogućava da radi van prostorija uobičajenog radnog mesta, ili zakonsko opravdanje zbog čega rad od kuće nije moguć.
Zakonit rad od kuće "na čekanju"
Srbija je jednako dugo u „kovid režimu“ bila kao i Irska, doduše možda sa manje „zaključavanja“, a nakon pandemije će živeti u jednako drugačijem svetu. Međutim, ovde se po pitanju (ne)regulisanosti rada od kuće ništa ne događa, kaže za 24sedam Melanija Petač, pravni stručnjak Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije.
- Što se tiče rada od kuće imamo samo dva člana Zakona o radu koja se izokola odnose i na taj problem. Međutim, ona su osmišljena mnogo pre nego što je ova pojava uzela maha, i odnose se direktno samo na slučaj kada se u startu sklapa ugovor o radu „van prostorija poslodavca“ – objašnjava Petač.
Pročitajte još:
Dve godine su prošle, relativno veliki broj ljudi je bar neko vreme radio od kuće, ali zakonodavac se u Srbiji i dalje nije pozabavio ovim problemom.
- Postoj inicijativa sindikata ali prethodna vlada nije oformila radnu grupu koja bi se bavila pronalaženjem rešenja za ovaj problem, iako je postojala iskazana načelna namera . U međuvremenu su bili izbori i sada čekamo novi kabinet i nadamo se da će oni pokrenuti to pitanje – navodi naša sagovornica.
Poslodavci imaju 13 razloga za „ne“
Irski poslodavci su se narogušili na mogučnost da budu naterani da formalizuju rado do kuće već pri samoj najavi od strane Vlade, iako za to nemaju mnogo osnova kažu iz sindikata. Prema predlogu zakona imaju 13 osnova po kojima mogu da radniku odbiju zahtev za rad od kuće koji, kako „Euronews“ prenosi stav Laure BBambrik iz Irskog kongresa sindikata, praktično pokrivaju svaki mogući razlog.Među njima su od prihvatljivog da „priroda posla ne dozvoljava rado do kuće“, što je primer za klasičnu fabriku, preko povećanih troškova i „negativnog uticaja takvog rada na kvalitet posla ili usluge“, sve do brige zbog ugrožavanja poverljivosti poslovnih podataka.
U međuvremenu, život nije stajao i poslodavci i zaposleni su se snalazili kako je ko umeo ili želeo. Međutim to, nažalost, podrazumeva i veliki broj slučajeva kršenja osnovnih radnih, čak bazičnih ljudskih, prava.
- Poslodavac je i po ovako manjkavom zakonu morao da načini anekse ugovora za sve zaposlene koji rade od kuće. U tim aneksima bi trebalo da stoje sva prava i uslovi koje takav rad podrazumeva, sve uz naknade radniku za ekstra troškove koje ima. Toga nije bilo, eventualno se napravilo neko „Rešenje“, u kojemu nije bilo ničega od neophodnog da bi bilo pravno valjano – napominje Petač.
A u takvom “rešenju“ nije bilo niti radno vreme, ni način nadzora nad radom i kvalitetom rada, niti na koji način se obezbeđuje oprema za rad, ni na kraju kako se osigurava bezbednost na radu u novim uslovima.
- A onda smo imali situaciju da radnici rade „od jutra do sutra“, uz to bez plaćanja prekovremenog rada, da se šalju službeni mejlovi i pozivaju u bilo koje doba dana, da rade na svojim kompjuterima, troše svoju struju i internet… Ili da im poslodavac ukine troškove za ishranu jer, pobogu, rade od kuće a jasno je da može da im uskrati samo naknadu za prevoz jer ne putuju na posao – naglašava Petač, koja na sudu zastupa članove sindikata kojima su bila uskraćena prava.
Ona naglašava da je toga bilo i po svetu, nije tu Srbija izuzetak, ali da se tamo ta stvar drugačije završavala.
- Poznat je slučaj iz Švajcarske, gde je radnik dobio odštetu na sudu jer mu poslodavac nije obezbedio firmin kompjuter, niti plaćao troškove rada od kuće. Takođe, imamo i slučaj iz Nemačke, gde je dobijena odšteta za povredu na radu od kuće, koju poslodavac nije priznao – napominje Petač.
Sličnih primera je dosta, pa u je u Holandiji vlast službenicima koji rade od kuće dala „kovid-bonus“ od 363 evra mesečno. Toliko su stručnjaci izračunali da treba da bude naknada za dodatno grejanje, struju i vodu... amortizaciju za korišćenje stola i stolice ali i sitnice poput kafe, čaja i toalet papira koje radnik potroši kod kuće u radno vreme.
Španija je takođe propisala da poslodavci moraju da plaćaju održavanje radnog prostora i opremu zaposlenih kod kuće, a Francuska usvojila propis koji ih štiti od imejlova van radnog vremena. Odbitak od poreza zbog troškova rada od kuće, mogu dobiti zaposleni u Britaniji, Irskoj...
Međutim, u tim državama je rad od kuće odavno prepoznat kao normalna mogućnost. Srbija, s druge strane, niti je ratifikovala Konvenciju o radu od kuće br. 177 Međunarodne organizacije rada (iz davne 1996. godine), niti nam je Zakon o radu usaglašen sa Sporazumom o radu na daljinu, zaključenim 2001. godine između evropskih socijalnih partnera. Sada je na budućoj vladi da taj višedecenijski nedostatak nadoknadi i po pitanju savremenog rada Srbiju uvede „među svet“.
BONUS VIDEO
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari