Šta kada se povredite dok radite od kuće: U Nemačkoj odšteta i puno bolovanje, a kako je u Srbiji?

Redovan "rad od kuće“ do pre dve godine je bio povlastica ili svakodnevnica neznatne manjine zaposlenih, kako u svetu tako i u Srbiji. Pandemija koronavirusa mnogima je tu povlasticu, ili "pakao“ kako već ko shvata, "obezbedila“ za mnogo širi krug ljudi. A s radom od kuće, kao i svakim drugim radom, neminovno idu i "povrede na radu“, ovoga puta u sopstvenom domu.

Nažalost, tu sada postoji bitna razlika u pravima zaposlenih a nije "u igri“ samo dodatna naknada zbog povrede već i redovno bolovanje i to koliko će ono biti plaćeno, da li 100 odsto osnovice plate ili samo 65 odsto.

"Put od spavaće do radne sobe je kao put autobusom"

Nedavni slučaj iz Nemačke, gde je radnik preko suda dobio odštetu za povredu na radu od kuće, i u Srbiji je otvorila pitanje kako bi bilo u sličnom slučaju.

Naime, jedan muškarac koji je za poslodavca redovno radio od kuće okliznuo se na putu od kreveta do radne sobe. Za tu povredu je tražio odštetu za povredu na radu ali je odbijen. U situaciji, kakvu teško da bi mogli da zamislimo u Srbiji, nemački sud je odlučio da to jeste povreda na radu, i da je put od kreveta do radne sobe, zapravo jednak kao kada biste na posao do kancelarije ili fabrike putovali autobusom.

Doduše ni u Nemačkoj nije bilo lako doći do pravde, jer se dva niža suda nisu složila oko toga da li je kratko putovanje od kreveta do radne sobe pravo putovanje, pa je presudio Viši savezni sud.

"Ako se delatnost obavlja u kući osigurane osobe ili na drugom mestu, osiguranje je jednako kao i kada se delatnost obavlja u prostorijama firme", pojasnio je sud.

Dva zakona, teško do prava

Iako u Srbiji više zakona pokriva slučaj povrede na radu, teško da bi u praksi uspeli da ostvarimo ista prava kod rada od kuće kao i da smo na poslu u prostorijama poslodavca, smatra prim. dr Milica Nikolić Urošević, lekar u Domu Zdravlja "Vračar“ u Beogradu.

- Pre svega, ne znam kako bi kod nas ljudi mogli da dokažu, odnosno da im priznaju, da su se povredili baš tada i kod kuće. Kod klasične povrede na radu uzimaju se i izjave svedoka, a uslovi pod kojima se povreda dogodila su bitni i za bolovanje i za odštetu – kaže za 24sedam Nikolić.

Doktorka Nikolić navodi da naš Zakon o zdravstvenom osiguranju, iako je donet relativno skoro - 2019. godine, ne pominje rad od kuće. Toga nema ni u Pravilniku o sadržaju i načinu izdavanja obrasca izveštaja o povredi na radu i profesionalnom oboljenju (,,Službeni glasnik RS”, br. 72/06, 84/06 – ispravka, 4/16, 106/18 i 14/19), gde ne postoji propisana šifra za „radno mesto rad od kuće“.

U Srbiji povrede na radu inače pokrivaju dva zakona, Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju, kao i Zakon o zdravstvenom osiguranju. Povredu u dolasku na posao, pokrio bi prvi navedeni zakon, jer je to "povreda osiguranika koja se dogodi u prostornoj, vremenskoj i uzročnoj povezanosti sa obavljanjem posla po osnovu koga je osiguran“, odnosno "povreda koju osiguranik pretrpi na redovnom putu od stana do mesta rada ili obrnuto, na putu preduzetom radi izvršavanja službenih poslova i na putu preduzetom radi stupanja na rad…“.

Foto: Pixabay/ Lukas Bieri

Sve ostale povrede na radu bi došle i pod „udar“ Zakona o zdravstvenom osiguranju. Taj zakon navodi da „svaka povreda, oboljenje ili smrt nastala kao posledica nesreće na poslu, odnosno kao posledica svakog neočekivanog ili neplaniranog događaja, uključujući i akt nasilja koji je nastao usled rada ili je povezan sa radom i koji je doveo do povrede, oboljenja ili smrti osiguranika koja je nastupila odmah ili u periodu od 12 meseci od dana nastanka povrede na radu“.

Doktorka Nikolić ukazuje na još jedan praktičan problem koji imaju danas zaposleni na, dobrovoljnom ili više ili manje prinudnom, radu od kuće.

- Da bi se uopšte govorilo o radu od kuće, potrebno je da zaposleni ima nekakav dokument o tome, rešenje firme, aneks ugovora… To ima samo mali broj ljudi, a i pitanje je koliko su ti aneksi valjani – ističe Nikolić.  

Aneksi ugovora i pravno pokrivanje ovog važnog pitanja pominju se i u jednom, doduše neobavezujućem, dokumentu Ministarstva za rad izdatom ove godine a pod nazivom „Vodič  za bezbedan i zdrav rad od kuće“.

U tom vodiču se, uz napomenu da „poslodavac treba da ima isti pristup sprovođenju mera bezbednosti i zdravlјu na radu od kuće kao i u slučaju kada zaposleni obavljaju poslove u prostoru koji je namenjen za obavljanje poslova kod poslodavca“, da je potrebno „da poslodavac sa zaposlenim zaključi aneks ugovora o radu, kojim će se ugovoriti mogućnost obavljanja rada od kuće za određen vremenski period, u skladu sa odlukom o rasporedu radnog vremena koju donosi poslodavac u zavisnosti od potreba posla. Aneksom ugovora o radu se definišu prava i obaveze zaposlenog za vreme rada od kuće u skladu sa zakonom, koji će se primenjivati kada god se obavlja ovakav rad“.

Pare su u pitanju

A zašto je bitno da se zna da radite od kuće, kada stalno zaposleni radnik može da ode na bolovanje kad god je zdravstveno sprečen da radi?

Jednostavno rečeno – zbog para. Ako se na bolovanje odlazi zbog povrede na radu (ili profesionalne bolesti) prema Zakonu o socijalnom osiguranju, zaposleni ima pravo na naknadu zarade za bolovanje do 30 dana u visini 100 odsto svoje prosečne zarade u prethodnih 12 meseci (i ne manjoj od minimalca).

Profimedia

Pritom, veoma je bitna stavka da ako se dogodila povreda na radu tu naknadu isplaćuje poslodavac a ne Zdravstveni fond, i to prema odredbama Zakona o radu.

Drugi deo slučaja „novac je u pitanju“ odnosi se na pravo na naknadu štete. Zakon o radu propisuje u odredbi člana 119 stav 1 tačka 3 da je poslodavac dužan da isplati, u skladu sa opštim aktom, zaposlenom naknadu štete zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja.

Ova naknada štete isplaćuje se u skladu sa načelima obligacionog prava i u zavisnosti od krivice poslodavca za povredu na radu. Tu se vraćamo na onaj deo o aneksu ugovora, jer bi u tom delu poslodavac morao da predvidi i na papiru utvrdi uslove pod kojima zaposleni radi kod kuće i da prethodno obezbedi da su sigurni po zdravlje.

A to sigurno ne pokriva standardna rečenica u aneksima privremeno "raseljenih“ zaposlenih da "poslodavac ima pravo da zaposlenog pošalje na rad van prostorija poslodavca“.

Kako do priznanja "povrede na radu“

Nevezano za rad od kuće, za koji smo pokazali koliko je pravno „maglovit“ u Srbiji, klasične povrede na radu imaju svoju razrađenu proceduru. Povređeni radnik obično ode do dežurne medicinske ustanove, ne daj bože da po njega dolazi ekipa Hitne pomoći, odakle odlazi sa izveštajem lekara koji ga je prvi primio.

To će biti deo Izveštaja o povredi na radu,  u kome se nalaze podaci o poslodavcu, povređenom, povredi na radu, podaci o neposrednom rukovodiocu povređenog, o očevicu, nalaz i mišljenje lekara koji je prvi pregledao povređenog i organizacija za zdravstveno osiguranje.

Posla sa papirologijom ima i poslodavac, koji ima 24 sata da svoj deo izveštaja preda zdravstvenoj ustanovi u kojoj je izvršen pregled, o ona dva dana da tome doda mišljenje specijaliste i Izveštaj o povredi na radu preda Republičkom zavoda za zdravstveno osiguranje.

Poslodavac jedan primerak overenog izveštaja zadržava za sebe, jedan primerak dostavlja zaposlenom najkasnije u roku od dva dana, jedan dostavlja filijali Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, a jedan Upravi za bezbednost i zdravlje na radu pri Ministarstvu rada.

U slučaju povrede na radu Inspekcija rada obavlja potom nadzor nad poslodavcem. Sve u svemu, povrede na radu su ozbiljna stvar i zahtevaju ozbiljan pristup poslodavaca i zaposlenih. Rekli bi, posebno zaposlenih, jer njihova prava ovde vise o koncu.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi