Čak i zeleni menjaju pogled na nuklearke: Da li će se zbog ukrajinske krize elektrane ipak graditi?

Još od sedamdesetih, evropske zelene stranke strastveno su se zalagale za smanjenje emisije ugljenika, dok su u isto vreme refleksno izbegavale jedini pouzdani izvor električne energije sa nultom emisijom ugljenika - nuklearnu energiju.

Ukrajinska kriza zadala je velike udarce ovoj poziciji. To je posebno vidljivo u Nemačkoj i Belgiji, zemljama u kojima Zeleni sede u koalicionim vladama posvećenim postepenom ukidanju nuklearne energije. Nemačka je prošle godine zatvorila tri od poslednjih šest reaktora, a zatvaranje preostalih uslediće do kraja 2022. godine. Belgija je obećala da će do 2025. godine zatvoriti svih sedam reaktora, koji proizvode polovinu električne energije u zemlji, prenosi Blumberg.

Radije će ugalj...

U Nemačkoj, potreba da se u isto vreme zameni velika zavisnost od ruske nafte i gasa kao i nuklearne energije, uznemirava vladajuću koaliciju. Polako dolazi do bizarne situacije u kojoj bi Ministarstvo ekonomije i energetike, u kome dominiraju Zeleni, radije koristilo ugalj nego nuklearne reaktore koji ne emituju štetne gasove.

Vicekancelar Robert Habek, ministar za ekonomska pitanja i klimatske akcije i bivši kopredsedavajući nemačkih Zelenih, najavio je stvaranje zaliha uglja, a stanice su spremne da ga koriste ako zatreba. To će se sigurno desiti ako se ruski gasovodi zatvore paralelno sa tri poslednja reaktora ove godine. Inače, 15. marta 36 odsto električne energije u Nemačkoj dolazilo je iz uglja, prema podacima Entso-E.

U Belgiji, gde konačna odluka o postepenom ukidanju tek treba da bude doneta, vlada se neprijatno migolji. Ministarka energetike Tine van der Straten objavila je 7. marta na Tviteru da je otvorena po pitanju nuklearne energije i da bi klauzula koja je ugrađena u plan postupnog ukidanja za slučaj nužde još uvek mogla da joj omogući da vrati dva najsavremenija reaktora bez većih posledica.

Plan koalicije je, naime, bio da izgubljena postrojenja zameni obnovljivim izvorima energije i gasom, ali to bi oslabilo energetsku sigurnost Belgije, i podiglo cene i emisije, što teško da je idealan ishod. Istraživanje istraživačkog centra za klimu "Ember" sugeriše da bi do 2030. godine, ako se napusti nuklearna energija, intenzitet emisije ugljenika u Belgiji mogao porasti za četvrtinu.

Najveća prepreka - dogma

Ukidanje nuklearne energije nije neizbežno. Čak i u Nemačkoj stručnjaci veruju da bi najmanje dva od tri nedavno zatvorena reaktora mogla da budu vraćena u rad, a tri nezatvorena spasena od gašenja. U Belgiji, nuklearni regulator je dao argument za produženje njihovog životnog veka. Jedna od prepreka je zahtev Evropske unije da sprovede prekogranične javne konsultacije o nastavku rada, iako malo njih to smatra kršenjem dogovora.

Profimedia

Najveća prepreka je dogma. Evropski zeleni pokret dugo gaji gotovo teološku averziju prema nuklearnoj energiji. Pre sedamdesetih, ekolozi su imali nijansiraniji stav, često su smatrali da je nuklearna energija poželjnija od hidroelektrana koje su pregrađivale reke i plavila staništa. Ova antipatija prelila se čak i u nasilje. Pre ruskog granatiranja nuklearne elektrane "Zaporožje" prošle nedelje, jedini put kada je atomsko postrojenje napadnuto bilo je 1982. godine, kada je aktivista švajcarske zelene partije Haim Nisim ispalio nekoliko raketnih granata na (tada nedovršeni) "Superfeniks", brzi reaktor u blizini Šamberija u Francuskoj.

Statistički podaci mogu sugerisati da je nuklearna energija jedan od najsigurnijih izvora energije, odgovoran za samo 0,07 smrtnih slučajeva po proizvedenom teravat-satu, u poređenju sa 24,6, do koliko dovode ugalj prirodni gas. Međutim, na svojoj konferenciji 2017. godine, evropski Zeleni ponovo su naglasili protivljenje nuklearnoj elektrani iz razloga bezbednosti i rizika.

- Tehnologija nuklearne energije je nekontrolisana, u najgorem slučaju može biti otrovna, pa čak i smrtonosna - rekli su oni.

Utemeljene političke partije u Evropi dugo su se prepuštale ovom neprijateljstvu, jer su morale da izgrade vladajuće koalicije sa Zelenima. Sedam evropskih zemalja uključilo je Zelene u svoje administracije, a i nemačka i belgijska vlada uživaju njihovu podršku.

Profimedia

Pravo pitanje sada jeste da li Zeleni mogu da se oslobode dogme i sagledaju širu sliku, kao što je nedostatak energetske bezbednosti u Evropi, koji je tako upadljivo naglašen aktuelnom krizom, ali i doprinos koji postojeće nuklearne elektrane mogu dati smanjenju emisija. Neki misle da će Zelenima biti teško da odustanu od protivljenja. Mark Linas, britanski aktivista za zaštitu životne sredine koji je promenio mišljenje pre više od 10 godina, veruje da će mnogi biti zabrinuti da bi takva promena mogla uticati na opstanak života.

- Stav protiv nuklearnog oružja je čvrsto fiksiran u njihovoj DNK - kaže on.

Cena za političku podršku

Neke zelene stranke su ublažile svoj stav. Finski zeleni, koji su u vladi od 2019. godine, i dalje se protive velikim nuklearnim reaktorima, ali se sada zalažu za razvoj manjih modularnih varijanti. Do toga je došlo nakon usvajanja energetske politike prošlog septembra koja obećava upotrebu svih "održivih rešenja“ za smanjenje upotrebe fosilnih goriva.

Bilo je lako zauzeti neujednačene pozicije kada su Zeleni bili izborno nemoćni ili kada su predloženi nuklearni postupci bili decenijama daleko. Ali to vreme je davno prošlo.

Belgijski Zeleni su svoju politiku zatvaranja nuklearki izradili još 2003. godine. To je bila njihova cena za podršku tadašnjoj vladi.

Sada sve takve stranke moraju da preuzmu odgovornost u vreme donošenja teških izbora, kada zemlje moraju da pomire svoje klimatske ciljeve sa imperativom bezbednosti. Da li favorizovati tehnologije koje omogućavaju Evropi da se odvoji od Vladimira Putina i Rusije bez komplikacija? Odgovori na ovakve izazove mogli bi da odrede njihov put u predstojećim godinama.

BONUS VIDEO:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi