Stiže rok za prvu ratu, ko će platiti manji porez na stan

Rok za plaćanje prve rate poreza na imovinu fizičkih lica za 2024. ističe u utorak 14. februara, pa je već cajtnot da se izmire obaveze prema državi.

I ako se dug ne plati sada, naravno nije veliki problem, jer iznos na kraći rok nije veliki, iako je kamata na poreski dug, odnosno na dug po javnom prihodu, i dalje prilično visoka - 16,5% (referentna kamatna stopa NBS plus 10 procentnih poena).

Međutim, treba biti svestan toga da i kada se „promaši“ jedan dan, već se ulazi u poreski prekršaj, a kamata automatski teče, i u slučaju da se ne plati, rašće i dalje tokom godine. Prema računici 24sedam, ta kamata bi tokom godine mogla da naraste i na više od 5.000 dinara za stan/kuću od 150 kvadrata.

„Kaznenu“ kamatu je komplikovano sračunati, jer prvo, kamatna stopa poreza je progresivna (0,4% na osnovicu do 10 miliona dinara, do 2% na vrednost preko 50 miliona dinara), a zatezna kamata se menja prema referentnoj stopi NBS.

Prošle godine zatezna kamata je počela sa 13%, da bi s vremenom porasla na sadašnjih 16,5%, prema poslednjoj (julskoj) promeni referentne kamatne stope NBS od 6,5%.

Ta kamatna stopa računa se na veći porez koji će ove godine platiti stanovnici Niša (osnovica povećana do 3,4%), Valjeva (2,14%), Leskovca (3,9%), Bajine Bašte…

Neki od poreskih obveznika su se ove godine „izvukli“, jer su lokalne skupštine odlučile da “nije bilo inflacije“. Naime, cene osnovice za poreski obračun se dobijaju na osnovu prosečne visine kupoprodajnih ugovora na određenoj teritoriji iz prethodne godine. Kako te cene rastu, a rasle su proteklih pet godina, tako bi i poreska osnovica trebalo da je viša.

To potvrđuje i Republički geodetski zavod, koji je za celu Srbiju utvrdio da su cene u 2023. porasle za 5,75%, za Beograd 5,79%, a za područje Južne i Istočne Srbije čak 8,16%.

No, i pored toga u Beogradu, Vranju, Kraljevu, Požarevcu, Smederevu, Zrenjaninu, Novom Sadu... nisu povećali poreske osnovice, a time su uskratili prihode lokalnom budžetu.

Kako umanjiti ratu?

Prva rata poreza obično se plaća prema prethodnom rešenju, koje „tradicionalno“ stiže naknadno. Zbog toga se plaća četvrtina iznosa iz poreskog rešenja za prethodnu godinu.

Količina novca koja se daje poreznicima se može umanjiti, ali samo kada je u pitanju imovinu za fizička lica, i to po dva osnova – umanjenjem kroz amortizaciju i poreski kredit.

Vrednost nepokretnosti, osim zemljišta, može se umanjiti za amortizaciju po stopi jednakoj za sve nepokretnosti na teritoriji jedinice lokalne samouprave. Ta stopa može da iznosi do 1% godišnje (primenom proporcionalne metode), a najviše do 40% vrednosti nekretnine.

Kolika će biti amortizacija odlučuje skupština lokalne samouprave, na osnovu one koja važi na dan 1. januara godine za koju se utvrđuje porez na imovinu.

Drugi slučaj (trenutnog) umanjenja onoga što se plaća državi je poreski kredit. U tom slučaju utvrđeni porez na kući za stanovanje ili stanu u kojem stanuje obveznik i u kome je prijavljeno njegovo prebivalište, u skladu sa zakonom umanjuje se za 50%, a najviše 20.000 dinara.

Ako je u jednoj nekretnini prijavljeno za prebivalište više obveznika, pravo na umanjenje utvrđenog poreza ima svaki obveznik u visini srazmernoj njegovom udelu u pravu na toj kući za stanovanje ili stanu u odnosu na iznos za koji se porez umanjuje.

Utvrđeni porez na kuće za stanovanje i stanove površine do 60 kvadratnih metara, koji nisu na građevinskom zemljištu, odnosno na zemljištu u građevinskom području i ne daju se u zakup, a u kojima stanuju samo lica starija od 65 godina, umanjuje se za 75%.

Nema kazne niti prinudne naplate

U teoriji, uz tu kamatu mogla bi da se plati i kazna za poreski prekršaj, ali to nije praksa lokalnih poreskih ograna. Iako se u javnosti često navodi da je kazna 50.000 dinara, a ređe da je "samo 5.000“, tačno nije ni jedno ni drugo. Prvi iznos je iz propisa od pre 2016. godine, kada su oni izmenjeni, a drugi je pogrešno protumačen.

Profimedia

 

Kaznu ne određuju paragrafi Zakona o porezu na imovinu, već pomenuti Zakon o poreskom postupku. A tamo se u članu 180. navodi: "Poreski obveznik koji ne uplati porez koji je utvrđen u poreskoj prijavi rešenjem Poreske uprave, kazniće se novčanom kaznom u iznosu od 50 odsto utvrđenog poreza, a ne manje od 5.000 dinara.“ To bi značilo da je u pomenutom slučaju kazna 10.000 dinara, a ne zna se ni da li bi kazna mogla da se naplati za svaki kvartal ili samo jednom za ceo iznos.

U praksi, ovakva kazna se i ne primenjuje, kao ni prinudna naplata poreskog duga. U oba slučaja bilo bi potrebno da obiman i komplikovan posao sprovodi malobrojna i slabo opremljena lokalna poreska samouprava.

Do „koliko dugujem“ sada u par klikova

Koliko su tačno dužni, porski obveznici više ne moraju da računaju sami, uz svoj kakulator (mada bi to bilo dobro radi provere „za svaki slučaj").

Zahvaljujući digitalizaciji, sada se do iznosa duga za porez (ne samo za imovinu) može doći putem Portala lokalne poreske administracije - www.lpa.gov.rs. Jedini uslov je da se ima kvalifikovani elektronski sertifikat kojim na internetu potvrđujete svoj identitet.

Ovaj sistem je posebno pogodan ako imate nekretnine u različitim opštinama ili gradovima. Postupak je jednostavan. Posetite veb-stranicu www.lpa.gov.rs i kliknite na opciju “Prijava na sistem“. Da biste pristupili ovoj vrsti usluge morate se prijaviti sa visokim nivoom pouzdanosti, a to možete učiniti na dva načina.

Prvi način je sa kvalifikovanim elektronskim sertifikatom. Ovaj sertifikat možete dobiti na portalu eUprave ili u nekoj od ovlašćenih poslovnica. Kvalifikovani elektronski sertifikat izdaju sertifikaciona tela, a neka od njih su Javno preduzeće "Pošta Srbije" i PKS.

Drugi način je putem aplikacije ConsentID za mobilne telefone, koja je besplatna i dostupna za korisnike sa android i iOs sistemom telefona.

Spisak šaltera po gradovima na kojima je moguće dobiti parametre za mobilnu aplikaciju Consent ID možete pronaći ovde. Papir koji dobijete sadržaće parametre koje upisujete u mobilnu aplikaciju ConsentID ili skenirate QR kod kako biste aktivirali aplikaciju.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi