Koliko dugujete ako ste „zaboravili“ da platite porez na stan?

Rok za plaćanje treće rate poreza na imovinu fizičkih lica za 2023. ističe u utorak 14. novembra, pa su vlasnici stanova i kuća ušli u cajtnot da na vreme, i na miru, izmire dug prema državi.

Kamata na poreski dug, odnosno na dug po javnom prihodu, sada je već neprijatnih 16,5% (referentna kamatna stopa NBS plus 10 procentnih poena), ali nije baš toliko paprena kao kada dugujete banci za, recimo, nedozvoljeni minus (ide i do 55% godišnje).

Za one koji su zaboravili da plate prethodne rate ovogodišnjeg poreza, ili misle da mogu da to obave odjednom pri kraju godine, jedno upozorenje – već ste u poreskom dugu. I ako platite ceo porez po rešenju odjednom sada u novembru, dug prema državi niste izmirili u potpunosti.

Poreska kartica građanina već je zadužena kamatom koja "teče" na rate koje su trebale da se plate 15. dana februara, maja i avgusta (i novembra), odnosno u rokovima za plaćanje kvartalnog iznosa.

Koliko dugujete za stan od 150.000 evra?

Prema računici 24sedam, poreski obveznik koji ima stan izgrađen pre deset godina (amortizacija 10%) u prvoj zoni u Beogradu, koji vredi 150.000 evra (a to je prema prosečnim cenama lokalne samouprave iz 2022. godine otprilike stan od 77 kvadrata), za porez duguje oko 75.000 dinara.

Ukoliko je vlasnik preskočio dosadašnje rate od prve februarske do novembarske, za kamate duguje oko 5.000 dinara.

„Kaznenu“ kamatu je komplikovano sračunati jer prvo, kamatna stopa poreza je progresivna (0,4% na osnovicu do 10 miliona dinara, do 2% na vrednost preko 50 miliona dinara), a zatezna kamata se menja prema referentnoj stopi NBS. Ovu godinu zatezna kamata je počela sa 13%, da bi s vremenom porasla na sadašnjih 16,5%, prema julskoj promeni referentne kamatne stope NBS od 6,5%.

U teoriji, uz tu kamatu mogla bi da se plati i kazna za poreski prekršaj. Iako se u javnosti često navodi da je kazna 50.000 dinara, a ređe da je "samo 5.000“, tačno nije ni jedno ni drugo. Prvi iznos je iz propisa od pre 2016. godine, kada su oni izmenjeni, a drugi je pogrešno protumačen.

Kaznu ne određuju paragrafi Zakona o porezu na imovinu, već pomenuti Zakon o poreskom postupku. A tamo u članu 180. navodi se da "poreski obveznik koji ne uplati porez koji je utvrđen u poreskoj prijavi rešenjem Poreske uprave, kazniće se novčanom kaznom u iznosu od 50 odsto utvrđenog poreza, a ne manje od 5.000 dinara“. To bi značilo da je u pomenutom slučaju kazna 10.000 dinara, a ne zna se ni da li bi kazna mogla da se naplati za svaki kvartal ili samo jednom za ceo iznos.

U praksi, ovakva kazna se i ne primenjuje, kao ni prinudna naplata poreskog duga. U oba slučaja bilo bi potrebno da obiman i komplikovan posao sprovodi malobrojna i slabo opremljena lokalna poreska samouprava.

Većina lokalnih samouprava povećala je ovaj porez za 2023. (ovaj porez je lokalni od 2007. godine), tako što je korigovala prosečene cene (kvadrata) nekretnina, ali u iznosu mnogo manjem nego što je bila inflacija u proteklih godinu dana, a pogotovo od tada.

Negde je povećanje bilo simbolično, kao pet odsto u Beogradu, negde ga nije ni bilo, kao u Novom Sadu, a retko gde je dostiglo maksimalnih 21 odsto. Iznos poreza, generalno, nije veliki, iako ima građana koji su prošle godine platili po ovom osnovu i 67.000 evra poreza.

„Koliko dugujem“ sada u par klikova

Srećom, ili „digitalizaciji hvala“, građani više ne moraju ni da se bore sa stopama i kalkulatorom, ali ni da obijaju šaltere poreznika. Sada je koliko smo dužni za porez (i to ne samo za imovinu) moguće brzo i lako proveriti putem Portala lokalne poreske administracije - www.lpa.gov.rs. Jedini uslov je da imate kvalifikovani elektronski sertifikat kojim na internetu potvrđujete svoj identitet.

Ovaj sistem je posebno pogodan ako imate nekretnine u različitim opštinama ili gradovima. Postupak je jednostavan. Posetite veb-stranicu www.lpa.gov.rs i kliknite na opciju “Prijava na sistem“. Da biste pristupili ovoj vrsti usluge morate se prijaviti sa visokim nivoom pouzdanosti, a to možete učiniti na dva načina.

Prvi način je sa kvalifikovanim elektronskim sertifikatom. Ovaj sertifikat možete dobiti na portalu eUprave ili u nekoj od ovlašćenih poslovnica. Kvalifikovani elektronski sertifikat izdaju sertifikaciona tela, a neka od njih su Javno preduzeće "Pošta Srbije" i PKS.

Drugi način je putem aplikacije ConsentID za mobilne telefone, koja je besplatna i dostupna za korisnike sa android i iOs sistemom telefona.

Spisak šaltera po gradovima na kojima je moguće dobiti parametre za mobilnu aplikaciju Consent ID možete pronaći ovde. Papir koji dobijete sadržaće parametre koje upisujete u mobilnu aplikaciju ConsentID ili skenirate QR kod kako biste aktivirali aplikaciju.

Svaki put kada želite da pristupite ovoj usluzi moraćete da se prijavite prvo u aplikaciju na mobilnom telefonu, da unesete svoj pin i potvrdite zahtev za prijavu na telefonu. Nakon toga nastavljate dalje pretragu.

Kada se uspešno prijavite, kliknite na “Poreske obaveze” i tražite „Upit stanja“. Nakon toga birate između opcija „Stanje na računima po opštini“, „Uvid u ukupan dug po poreskim računima“ ili „Pregled izvršenih transakcija“. Na ekranu ćete videti informacije o svojim poreskim obavezama, uključujući dugovanja, ako postoje.

Ako je potrebno, putem nove usluge eUverenje na portalu LPA sada se dobija i elektronsko uverenje da je građanin izmirio poreske obaveze vezane za porez na imovinu.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi