Porez na imovinu i ekologija: Nekome majka, nekome maćeha

Poreskom politikom se „svašta nešto“ može uraditi, mimo pukog prikupljanja poreza za potrebe državnog rashoda. U svetu je to kanal kojim se u poslednje vreme veoma snažno stimuliše – ekologija, piše magazin „Biznis i finansije“.

Porez na imovinu najviše podstiče zelena gradnja, olakšice se primenjuju i za zaštitu šuma, ali ne i za poljoprivredno zemljište namenjeno organskoj proizvodnji. Ekološka uloga poreza na imovinu u Srbiji je prilično skromna, odnosno predviđena su samo dva poreska oslobođenja koja su motivisana zaštitom životne sredine.

Iako porez na imovinu ne pripada ekološkim porezima, države širom sveta neretko koriste ovaj namet da bi pospešile zaštitu životne sredine i kroz upotrebu nekretnina.
Izuzetak u takvoj praksi predstavlja oporezivanje poljoprivrednog zemljišta, gde zakonodavci primenjuju istu poresku politiku bez obzira na to da li se ono koristi za konvencionalnu ili za organsku proizvodnju.

Imajući u vidu da je dostupnost hrane jedno od najosetljivijih društvenih pitanja, u nekim zemljama poljoprivredno zemljište ima privilegovani poreski tretman, ili je čak izuzeto od oporezivanja, uz potpuno zanemarivanje negativnog uticaja poljoprivrede na životnu sredinu.

S druge strane, organskoj poljoprivredi se pruža podrška prvenstveno kroz subvencije i eventualno neke druge poreze, poput poreza na dohodak, navodi Cvjetana Cvjetković Ivetić sa novosadskog Pravnog fakulteta u studiji „Uloga poreza na imovinu u zaštiti životne sredine“.

Poreske vlasti se znatno drugačije odnose prema ekološkom značaju šuma. Pojedine države su šumama obezbedile određene olakšice u plaćanju poreza na imovinu, kroz dva pristupa. Prvi podrazumeva da poreske olakšice uživaju sve šume, kao što se to, na primer, radi u Bugarskoj i Mađarskoj. Drugi pristup obezbeđuje poreske olakšice samo za pojedine kategorije šuma, koje nemaju komercijalni karakter.

U pitanju su zaštitne šume sa naglašenom ekološkom funkcijom i šume specijalne namene, koje se nalaze u nacionalnim parkovima, služe za važna istraživanja ili su bitne zbog svoje socijalne uloge.

Profimedia

 

U našem bližem okruženju, poresko oslobođanje u oba slučaja obezbeđuju Slovenija i Crna Gora, u Slovačkoj i Poljskoj ono se primenjuje za zaštitne šume, dok neke države, poput Češke i Turske, omogućavaju privremeno poresko oslobođenje za šumsko zemljište koje se ponovo privodi nameni.

Oporezivanje zelene gradnje

Ipak, primetno je da su u domenu imovine najraznovrsniji poreski podsticaji oni kojima se pospešuje zelena gradnja. Ovakav odnos poreskih vlasti proizilazi iz jako važne ekonomske, društvene i ekološke uloge koju građevinarstvo ima u većini zemalja. Kada je reč o održivosti, podaci pokazuju da su građevinski objekti „zaslužni“ za oko 35 odsto globalne potrošnje energije i za 38 odsto globalne emisije ugljen-dioksida.

Zakonodavci generalno primenjuju dve vrste podsticaja za masovniju zelenu gradnju- finansijske i nefinansijske. Pod finansijske podsticaje podvode se subvencije, poreske olakšice i olakšice u drugim dažbinama, taksama i naknadama, dok nefinansijski podsticaji podrazumevaju različite administrativne pogodnosti, kao što su brži postupak dobijanja građevinskih dozvola, odgovarajuća tehnička podrška i slično. Autorka napominje da ovakvi podsticaji imaju smisla samo ako se na konkretnom tržištu bolje kotiraju objekti koji obezbeđuju efikasniju upotrebu resursa.

Kada se razmatra učinak pomenutih podsticaja na rast zelene gradnje, neka istraživanja u SAD pokazuju da su administrativne pogodnosti, posebno brže izdavanje dozvola, imale veće efekte od finansijskih podsticaja. Istraživanja u Kini i Hongkongu su pak došla do zaključka da na odluke o gradnji i kupovini zelenih objekata najviše utiče činjenica da se oni mnogo bolje kotiraju na tržištu.

Podrška energetski efikasnim objektima i onima koji koriste obnovljive izvore energije se pored poreza na imovinu pruža i kroz druge namete, kao što su porez na dohodak, porez na dobit, PDV, porez na električnu energiju…

U slučaju poreza na imovinu, zakonodavci primenjuju različite vrste olakšica. Tako Bugarska omogućava privremeno poresko oslobođenje za objekte koji poseduju odgovarajuće zelene sertifikate o energetskim svojstvima zgrade, dok u Flandriji obveznik ima pravo na umanjenje poreza na imovinu u trajanju od pet godina, u situacijama kada se za najmanje 75 odsto objekta menja sistem grejanja i izolacije.

24sedam/promo/Uroš Pajić

 

S druge strane, Španija i SAD kroz porez na imovinu favorizuju objekte koji koriste obnovljive izvore energije. Lokalne samouprave u Španiji mogu da umanje poresku obavezu za čak 50 odsto, a one koje su to učinile uglavnom primenjuju poreski kredit u rasponu od 15 do 50 odsto, u periodu od jedne do tri godine.

Poreske olakšice u SAD su najčešće ograničene na rezidencijalne objekte, ali u pojedinim saveznim državama odobravaju se i za industrijske i komercijalne prostore koji koriste obnovljive izvore energije za sopstvenu upotrebu ili za dalju prodaju.

Privilegovani poreski tretman imovine koja se koristi za proizvodnju električne energije korišćenjem obnovljivih izvora sreće se u Finskoj. U ovoj državi su sve vetroelektrane podvrgnute specijalnim pravilima prilikom vrednovanja poreske osnovice, kao i u Belgiji i Holandiji, u kojima su plaćanja poreza na imovinu oslobođene vetroelektrane koje se nalaze na moru. Još jedan od zanimljivih primera je poljski grad Kališ, gde je predviđeno poresko oslobođenje u slučaju ozelenjivanja krovova i fasada rezidencijalnih objekata.

Navedeni drugi primeri svedoče da lokalne vlasti mogu da budu prilično kreativne u promovisanju zelene gradnje, ocenjuje Cvjetkovićeva, pod uslovom da za to imaju zakonsko ovlašćenje.

Skromno u Srbiji

Kada je reč o Srbiji, zakonodavac je kod poreza na imovinu predvideo dve vrste poreskih olakšica: poreske kredite, koji se vezuju isključivo za stambene objekte, i poreska oslobođenja, u čijoj osnovi leže različiti razlozi, uključujući i ekološke. Njihovo propisivanje isključivo je u nadležnosti centralne vlasti, pa opštine i gradovi ne mogu samostalno da uvode nove poreske olakšice.

Slično kao i u drugim državama, poreska politika ne stimuliše organsku poljoprivredu ni kroz porez na imovinu, niti kroz druge poreske oblike. Autorka ocenjuje da je ekološka uloga poreza na imovinu u Srbiji prilično skromna, odnosno predviđena su samo dva poreska oslobođenja koja su motivisana zaštitom životne sredine. Srpski zakonodavac propisuje privremeno poresko oslobođenje za šumsko i poljoprivredno zemljište koje se ponovo privodi nameni, i to u trajanju od pet godina, računajući od početka privođenja nameni. Ovo poresko oslobođenje je uvedeno s ciljem da podstakne produktivno korišćenje zemljišta, ali i zaštitu životne sredine.

Poresko oslobođenje može da se ostvari za zemljište koje je zbog svojih prirodnih osobina podobno za gajenje šuma, kao i za zemljište na kome se nalaze objekti namenjeni gazdovanju šumama, divljači i ostvarivanju opštekorisnih funkcija šuma, a koje obveznik ponovo privodi nameni. Ovo poresko oslobođenje se ne primenjuje ako se šumsko zemljište trajno daje drugim licima radi ostvarivanja prihoda.

U okviru poreza na imovinu postoji još jedno poresko oslobođenje koje ima ekološku dimenziju. Ono se primenjuje za vodno zemljište i vodne objekte koji su upisani u registar katastra vodnog dobra, odnosno katastra vodnih objekata, osim kada je reč o objektima za uzgoj riba. Razlog za uvođenje ove poreske olakšice je u tome što su vodni objekti namenjeni i zaštiti vodotoka, te sakupljanju, odvođenju i prečišćavanju otpadnih voda.

Imajući u vidu da je trenutno ekološka uloga poreza na imovinu u srpskom poreskom pravu prilično skromna, postavlja se pitanje da li ima mesta za njegovo dalje „ozelenjivanje“, posebno u oblasti zelene gradnje.

Uvođenje novih poreskih olakšica bez istovremenog podizanja prosečnog standarda i primene drugih mera za podsticanje zelene gradnje ne bi imalo efekta, smatra Cvjetkovićeva. To ilustruje i primerom da uprkos tome što trenutni porez na imovinu ne predstavlja značajan izdatak za poreske obveznike koji imaju više prihode, još uvek mali broj njih ulaže u gradnju i kupovinu zelenih objekata.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi