Šta za nas znači drastično povećanje referentne kamate u Americi: Ko će prvi "osetiti" ovu promenu?

22.09.2022

19:45

0

Autor: S. G.

Pored američkog Fed-a, kamatne stope povećale su i Švajcarska centralna banka i Banka Engleske

Šta za nas znači drastično povećanje referentne kamate u Americi: Ko će prvi "osetiti" ovu promenu?
24sedam/Profimedia

U 24 sata imali smo promenu čak tri referentne kamatne stope, prvo u Americi, a potom danas u toku dana i u Švajcarskoj i Velikoj Britaniji, i sve su otišle naviše! Prvo je sinoć američki Fed povećao referentnu kamatu za dodatnih 75 baznih poena, tako da se ona sada nalazi u rasponu od tri i 3,25 procenta.

Švajcarska centralna banka takođe je podigla referentnu stopu za 0,75 procentnih poena, što je tek drugo povećanje u prethodnih 15 godina, pa je ona sada prešla iz minus 0,25 odsto, koliko je određeno u junu, u plus 0,5 odsto. Popodne je stigla vest da je i Banka Engleske podigla referentnu kamatnu stopu sa 1,75 na 2,25 odsto.

Nismo pošteđeni uticaja...

Centralne banke su, gotovo uglas, poručile da će nastaviti da snažno reaguju na inflaciju koja svuda u svetu dostiže višedecenijske rekorde. Ni Srbija nije pošteđena uticaja rasta cena i krize koju je izazvao sukob Rusije i Ukrajine. Tako će i odluke ovih centralnih banaka, a pre svega američkog Feda, u velikoj meri uticati i na srpsku ekonomiju.

Prema rečima profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Ljubodraga Savića, Amerikanci očigledno dobro razumeju situaciju u kojoj se nalazi svet.

- Oni su odavno počeli da koriguju stope obavezne rezerve, prvi su izašli, mnogo pre Evrope. Fed koristi instrument monetarne politike koji ima za cilj da poveća cenu kredita, odnosno da utiče na inflaciju tražnje – kaže za 24sedam Savić.

Kako dodaje, taj potez je najjednostavnije objasniti na našim stambenim kreditima.

- Jedna je situacija kada je promenljiva kamatna stopa kredita bila jedan odsto ili čak negativna, plus marža banke, a druga kada je kamata veća, kada ode na tri ili 3,25 odsto. Ako se primenjuje na dolarske kredite u Srbiji, kojih doduše ima jako malo, to bi onda izašlo na šest, ili iznad šest odsto ukupne kamate. Za svakoga ko je uzeo stambeni kredit na 25 godina to je ogroman rast kamate – objašnjava Savić.

Politika skupog novca

Ipak, on naglašava da je to (podizanje referentnih kamata) najbolji način borbe protiv inflacije.

- To je najbolji instrument jer politika skupog novca, odnosno visokih kamata, ozbiljno suzbija i umanjuje tražnju za novcem. Kada ljudi prestanu da podižu stambene kredite onda građevinska delatnost jenjava. To automatski znači da tražnja splašnjava i da nema rasta cena u građevinarstvu. Onda će cene ići dole jer kada ne možeš da prodaš stanove koje si sagradio, spuštaš im cenu – navodi naš sagovornik.

To je, kako kaže, jedan cilj podizanja referentnih stopa centralnih banaka.

Profimedia
 

- Druga važna stvar za Evropu jeste činjenica da SAD sa podizanjem referentne stope praktično privlači kapital iz ostalog dela sveta. Tako da kada, na primer, neki Arapin ima milijardu i hoće negde da investira, recimo u hartije od vrednosti, pre će novac uložiti u Americi gde su kamate preko tri odsto, nego u Evropi gde iznose 1,75 odsto – ističe Savić.

Takođe, odluka Fed-a o podizanju kamate, dodaje on, ima uticaja i na dug države.

- S obzirom na to da država Srbija ima dug i u dolarima, on može dvostruko da raste. Ako su ti dolarski dugovi sa promenljivom kamatnom stopom, ovo će povećavati naš dug. A za državu je važno i da li će ići vrednost dolara gore, što znači da moramo da odvojimo više dinara za dolare, pa i po tom osnovu raste dug – naglašava on.

Šta je sa našim javnim dugom?

Kada smo kod javnog duga Srbije, izloženost u dolarima je poslednjih godina smanjena, što je dobra vest. Ipak, i dalje oko 12 odsto našeg duga je u američkoj valuti.

Naime, prema podacima Uprave za javni dug Srbije, učešće javnog duga u stranoj valuti na kraju jula 2022. godine iznosi 75,1 odsto. Najveće je učešće duga u evrima, iznosi 57,7 odsto, dok je u dolarima 12,2 odsto. Ostalo su specijalna prava vučenja, 4,2 odsto, deo u švajcarskim francima, 0,2 odsto, a 0,8 odsto u ostalim stranim valutama. Učešće javnog duga u dinarima iznosi 24,9 odsto. 

Profesor Savić napominje i da Srbija najveći deo nafte koju uvozi plaća u dolarima, pa se usled rasta vrednosti američke valute povećavaju i naše obaveze oko toga.

- Ako je za utehu, svi su u problemu, ne samo Srbija. U kratkom roku suočavaćemo se sa ogromnim teškoćama, nikome neće biti lako – zaključuje Savić.

BONUS VIDEO:

24sedam

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi

Možda vas zanima

Najčitanije Vesti