Da li će nam konačno porasti i kamate na štednju?

Devizna štednja građana Srbije u bankama značajno je porasla od 2012. godine iako su kamatne stope niske, a poslednjih godina i praktično simbolične. Tako je, prema podacima NBS, sa 8,3 milijarde evra krajem 2012. dostigla 12,7 milijardi evra 2021. godine.

S obzirom na to da su početkom ove godine, zbog sve većeg rasta inflacije, najveće centralne banke počele polako da zaoštravaju monetarnu politiku i podižu referentne kamate, u čemu prednjači američki Fed, što predstavlja kraj ere „jeftinog novca“, štediše svakako najviše zanima da li će i kada i kamate na uloge konačno porasti.

Bez štednje nema investicija

Da su tokom poslednjih skoro deset godina, uz kratke periode izuzetaka, kamatne stope u svetskim privredama bile neuobičajeno niske, ističe i Toma Ćukić, konsultant i bivši bankar.

- U istom periodu, monetarne intervencije su bile izuzetno intenzivne, naročito od pojave kovida i pandemije. Niske kamatne stope odražavaju se negativno i na nivo štednje, a bez štednje nema ni investicija, pa je sveukupna makroekonomska klima poslednjih godina umerenija od ranijeg perioda – kaže za 24sedam Ćukić.

Čini se da su svetske monetarne vlasti, kako dodaje, krenule u suprotstavljanje inflaciji, podizanjem referentnih kamatnih stopa.

- To može biti dobra vest i za štediše, ali ne u smislu direktnog i momentalnog uticaja na porast kamata na štednju – naglašava sagovornik 24sedam.

Iako su duži period negativne kamatne stope, pa čak i na štednju, bile vrlo aktuelna tema na međunarodnim tržištima, u Narodnoj banci Srbije isticali su da u uslovima našeg finansijskog sistema nije opravdano zagovarati primenu negativnih kamatnih stopa na štednju građana, ali ni na depozite privrede kod banaka. Takav stav NBS, kako su isticali, baziran je na činjenici da je štednja najvažniji izvor kreditne aktivnosti u našoj zemlji. Tako su kamatne stope na štednju u Srbiji sve vreme ostale u pozitivnoj zoni.

Pixabay

Toma Ćukić smatra da će, iako ne tako skoro, doći do rasta kamata i na štednju.

- Referentna kamatna stopa nije jedini faktor koji utiče na kamate na štednju, tu su i monetarna tržišna delovanja i konkurentnost između banaka. Ali svakako, u dogledno vreme, mogli bismo biti svedoci trenda povećanja i kamata na štednju u Srbiji – kaže Ćukić.

Više se isplati štednja u dinarima

Inače, u NBS već duži niz godina ukazuju na veću isplativost dinarske u odnosu na deviznu štednju. Na to utiču, kako navode, relativno stabilan kurs dinara, više kamatne stope u odnosu na štednju u devizama, kao i povoljniji poreski tretman štednje u domaćoj valuti jer se kamata na dinarsku štednju ne oporezuje, dok se kamata na štednju u evrima oporezuje po stopi od 15 odsto.

U NBS kažu da je dinarska štednja krajem decembra 2021. iznosila 104,2 milijarde dinara, što je njen novi najviši nivo krajem godine.

Profimedia

- Upotreba dinara u finansijskom sistemu u protekloj godini bila je na najvišem nivou od kada se dinarizacija prati, odnosno od 2008. godine, što je značajan pokazatelj rastućeg poverenja u domaću valutu – ističu u NBS.

Redovna polugodišnja analiza NBS o isplativosti štednje za period od decembra 2012. do decembra 2021. godine potvrdila je da je isplativije štedeti u domaćoj valuti.

- Na veću isplativost dinarske štednje prevashodno je uticao uređen makroekonomski okvir, monetarna i fiskalna stabilnost u dužem periodu, relativno stabilan kurs dinara, visok nivo deviznih rezervi, problematični krediti na niskom nivou, kao i umeren nivo javnog duga – navode u NBS.

Primer toga je, kažu u NBS, štednja oročena na godinu dana i obnavljana u periodu od devet godina.

- Štediša koji je štedeo u dinarima na ulog od 100.000 dinara na kraju perioda oročenja u decembru 2021. godine dobio bi blizu 36.000 dinara ili preko 300 evra više od štediše koji je u istom periodu na deviznu štednju u evrima položio protivvrednost istog iznosa – ističu u centralnoj banci.

BONUS VIDEO:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi