Inflacija u maju preko 10 odsto, maksimum će biti u julu

13.06.2022

12:18

0

Autor: 24sedam

Inflacija u Srbiji će dostići svoj maksimum u junu i julu, kažu u Narodnoj banci Srbije

Inflacija u maju preko 10 odsto, maksimum će biti u julu
24sedam/Profimedia

Međugodišnja inflacija u Srbiji trebalo bi da dostigne maksimum u junu i julu, u rasponu između 10 i 11 odsto da bi se nakon toga, sa dolaskom nove poljoprivredne sezone, počela da smanjuje, izjavio je Milan Trajković, zamenik generalnog direktora Sektora za ekonomska istraživanja i statistiku u Narodnoj banci Srbije.

Prema podacima zvaničnne statistike, ona je već prekoračila 10 odsto prošlog meseca. Merena rastom potrošačkih cena, inflacija je porasla u maju za 1,2 posto u odnosu na april, dok je u odnosu na isti mesec 2021. godine porasla za 10,4 procenta, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS).

Spuštanje međugodišnje inflacije u granice inflacionog cilja NBS, koji iznosi od 1,5 do 4,5 odsto, očekuje se u drugoj polovini sledeće godine. Do kraja 2023. godine inflacija bi trebalo da iznosi oko četiri odsto.

- Ono što je dobro jeste da je inflacija u Srbiji i dalje niža nego u zemljama srednje i jugoistočne Evrope i skoro u potpunosti je uporediva s razvijenim zemljama. Razlog tome je bazna inflacija koju NBS i dalje uspeva da drži pod kontrolom, pre svega time što čuva stabilnost deviznog kursa, ali i time što nije dozvolila da inflaciona očekivanja finansijskog sektora i privrede značajno porastu i da onda zbog toga dođe do dodatnog rasta cena, za kojim objektivno nema potrebe - rekao je Trajković, objavila je NBS.

Reakcija od oktobra

Podseća da NBS na smanjenje inflacije utiče još od oktobra prethodne godine smanjenjem ekspanzivnosti monetarne politike, prvo putem povećanja repo stope, a zatim i putem povećanja referentne kamatne stope.

Šta je najviše poskupelo

Cene proizvoda i usluga lične potrošnje su prošlog meseca u poređenju sa decembrom 2021. godine povećane u proseku za 5,6 odsto. Najviše su u maju poskupele na mesečnom nivou cene transporta, za 2,5 posto, zatim restorani i hoteli (2,3%), oprema za stan i tekuće održavanje (1,7%), zdravlje (1,5%), hrana i bezalkoholna pića (1,2%), te odeća i obuća (1,1%). Stanovanje, voda, električna energija, gas i ostala goriva su zabeležili rast cena za 0,9 procenata, rekreacija i kultura za 0,6, alkoholna pića i duvan za 0,4 posto, obrazovanje za 0,2, a komunikacije 0,1 odsto. Cene ostalih proizvoda i usluga nisu se bitnije menjale, dodaje se u saopštenju RZS-a.

- Tome su svakako doprinele i mere Vlade koja je ograničila cene osnovnih životnih namirnica i marže naftnih kompanija, a u više navrata intervenisano je i iz robnih rezervi - rekao je Trajković.

Napomenuo je da NBS sve vreme daje ažurirane projekcije, ali i da je mogućnost preciznog projektovanja u ovakvim okolnostima manja nego inače.

- Čak je i u aprilu i maju 2020, odmah nakon izbijanja pandemije virusa korona, mogućnost predviđanja bila veća i bilo je lakše raditi projekcije nego danas - naveo je Trajković.

Ističe da su već postojeći i već veliki problemi sa energentima, hranom i lancima snabdevanja dodatno pogoršani ratom u Ukrajini i da je rat samo dodatno podstakao rast već ionako visokih cena nafte, gasa, pšenice i drugih sirovina.

Šta je sve uvezena inflacija

Dodaje da se u poslednjih godinu dana, zbog činjenice da se rast cena u svetu preliva i na cene proizvoda i usluga u malim i otvorenim ekonomijama poput Srbije, u javnosti često pominje pojam "uvezena inflacija".

Objašnjava da uvozna inflacija predstavlja situaciju u kojoj se rast cena u svetu preliva na rast domaćih cena, te da se male i otvorene ekonomije poput Srbije poslednju godinu suočavaju s povišenom inflacijom, koja je upravo posledica uvozne inflacije.

- Kada čujemo za pojam uvozne inflacije, prvo na šta pomislimo jesu proizvodi koje svakodnevno koristimo, a koji se u Srbiji ne proizvode, pa smo prinuđeni da ih uvozimo. To su svakako automobili, računari, mobilni telefoni i različiti kućni aparati. U takve proizvode spada i veliki deo odeće i obuće, zatim kozmetika, ali i deo hrane i pića koji svi koristimo, a koji moramo da uvozimo, najbolji primer su južno voće i kafa. Međutim, ovo je samo manji deo uvozne inflacije. Najvećeg dela uvozne inflacije najčešće nismo svesni - naveo je on.

24sedam/Profimedia
 

U pitanju je zapravo znatno veći broj proizvoda i sirovina, koji na različite načine utiču na rast cena i kao primer Trajković navodi flaširanu vodu.

- Ambalaža čini najveći deo cene koštanja i u proizvodnji i u maloprodajnoj ceni flaširane vode. Uzmimo, recimo, da flašica vode u prodavnici košta 40 dinara. U okviru toga, trošak same vode i troškovi koje proizvođači imaju u smislu taksi i naknada prema državi su zanemarljivi. Najveći deo cene koštanja jedne obične flašice vode je zapravo nafta. Flašica se pravi od nafte, zatvarač se pravi od nafte i etiketa se pravi od nafte. Na kraju, proizvod zahteva određeni transport i tu ponovo imamo naftu, odnosno gorivo kao glavni trošak - istakao je on.

Takođe, naglasio je da je za proizvodnju jedne plastične flaše od jednog litra potrebna četvrtina litra sirove nafte. Ukupno, oko osam odsto celokupne svetske nafte koristi se za proizvodnju plastike. Isto tako, 90 do 95 odsto svih jedinjenja koja se koriste u proizvodnji kozmetike na neki način se proizvodi od sirove nafte.

BONUS VIDEO

24sedam

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi

Možda vas zanima

Najčitanije Vesti