Kako štede Srbi: Mesečno za "crne dane“ odvojimo 50 evra
Pandemija je i građane Srbije naučila da štede za "ne daj bože“, ali ne i da ulažu u nešto drugo sem oročene štednje
Da je štednja važna i da je dobro imati "nešto sa strane“ u "slamarici" ili banci, građani Srbije su znali i ranije, u bolja vremena. Pandemija je to znanje, više "teorijsko“ nego praktično upražnjavano, preokrenula u nešto opipljivo. A to opipljivo znači ušteđenih pedesetak evra svakog meseca, pokazalo je godišnje istraživanje ponašanja potrošača.
Sve više zadovoljnih svojom štednjom
Za razliku od broja ljudi koji pridaju veliku važnost štednji, promenili su se odnosi među onima koji su zadovoljni i nezadovoljni količinom novca koji mogu da odvoje za štednju. "Nimalo zadovoljnih“ je danas samo osam odsto, a pre samo četiri godine bilo ih je gotovo triput više – 20 odsto, dok se povećao broj "neodlučnih“.
U anketi u Srbiji, koju je kao i u još šest zemalja u Centralnoj i Istočnoj Evropi sprovela austrijska kuća "IMAS internešenel“, pokazalo se da građani danas "odvajaju na stranu“ prosečno 5.668 dinara svakog meseca. Taj novac se "izvukao“ iz potrošnje i dao na štednju u banke ili uložio u nešto što mu čuva vrednost. Tih gotovo 50 evra je rast od devet odsto u odnosu na godinu ranije.
- Istraživanje je pokazalo da su građani Srbije znali i ranije da je štednja važna, tu se odgovori u anketi nisu promenili - tako smatra 79 odsto anketiranih, ali sada je ona praktično veća. Tu svakako vidimo uticaj pandemije kovida. S jedne strane ušteđeni novac ljudima daje osećaj sigurnosti, a sa druge, zbog okolnosti, nismo mogli ni da trošimo koliko smo navikli – rekao je Anzgar Lohner, direktor sektora istraživanja u IMAS-u.
Pročitajte još:
Štedimo za "ne daj bože“, a ne za šoping
Kovid nas nije samo "naučio“ da štedimo više, nego nam je dao i drugačije prioritete za koje novac čuvamo. Tako kao motivaciju za štednju, iliti zašto štedimo, anketirani prvo navode "finansijsku rezervu“ (53 odsto), pa novac "za teška vremena“ i "hitne slučajeve“ (45 odsto), a na bitnom trećem mestu je i štednja za starost (26 odsto).
To je ogromna razlika od shvatanja štednje kao načina da se kupi ili plati nešto što nije dostupno odmah. "Štednja za odmor“ je tako motivacija u samo 19 odsto slučajeva, a za kupovinu mobilnog telefona, TV-a ili nečeg sličnog u još manje – 12 odsto, koliko se često štedi i za kupovinu nečeg "ozbiljnijeg“: automobila, kuće, stana…
Ne marimo za održivost i ekologiju
Najveća razlika građana Srbije u ponašanju s novcem u odnosu na uporedive zemlje Evrope je gotovo potpuna nebriga za održivost i ekologiju. Na pitanje koliko prilikom kupovine (odeće, obuće, elektronike, nameštaja…) obraćaju pažnju na održivost, odnosno socijalne, etičke i ekološke aspekte tog proizvoda, 40 odsto anketiranih je odgovorilo sa "uopšte ne“, a još 25 odsto sa "ne mnogo“. "Donekle“ posvećuje pažnju njih 27 odsto.
Kod održivosti u sferi finansijskih proizvoda, situacija je još gora. Čak 73 odsto anketiranih nije ni čulo da postoje "održive investicije“, odnosno ulaganje u kompanije koje posluju na način koji je odgovoran prema društvu i životnoj sredini.
- Može se reći da je i u našoj zemlji, kao i širom Evrope, neizvesnost bila jedan od važnih pokretača štednje, imajući na umu da situacija sa pandemijom i dalje traje. Ono što je posebno interesantno jeste to da dinarska štednja beleži znatno brži rast, što dokazuje da se vratilo poverenje u domaću valutu, čemu su svakako doprinele pravovremeno donete mere monetarne i fiskalne politike s ciljem da se ublaže negativni efekti krize na građane i ekonomiju u celini – rekao je Milan Todorović, direktor Direkcije za upravljanje prodajnom mrežom u Erste banci, koja je naručila istraživanje.
Kada je reč o tome kako štede Srbi, nema mnogo razlike u odnosu na prethodne godine. Banke su na prvom mestu, kao lokacija gde se odlazi s odvojenim parama. I to one klasične banke, ne ove onlajn "novotarije“.
- Ljudi u Srbiji su specifični po tome u odnosu na druge zemlje u kojima smo radili istraživanje. Ovde ljudi vole da odu u banku i porazgovaraju sa bankarskim službenikom ili kreditnim savetnikom – kaže Lohner.
Alergični na rizik
Takođe, nije se mnogo promenila ni averzija potrošača u Srbiji na rizik. Zbog toga se novac daje u banku na štednju u gotovo trećini slučajeva. Četvrtina ispitanih i dalje drži pare u "slamarici". Visoko se tu kotira još jedino životno osiguranje (14 odsto), ali i to je pitanje da li zbog lične želje ili obaveze kod hipotekarnog kreditiranja.
Investicioni i penzijski fondovi su i dalje nešto strano za većinu štediša u Srbiji, iako su u razvijenom svetu obično "opcija dva“ (odmah posle životnog osiguranja). Kod nas pare u penzijskom fondu ima uloženo četiri odsto anketiranih, a u investicionom samo dva. Potpuno neverovatno, s obzirom na to da toliko ljudi "štedi“ u zlatu.
Pixabay/Sergei Tokmakov, Esq.
Zašto je to tako, odgovor daje sama anketa. Svoje znanje i informisanost o finansijskim temama kao "veoma dobro" i "dobro" ocenjuje tek četvrtina upitanih. Prilično više je onih čije je znanje "sasvim nedovoljno/nedovoljno“ - 36 odsto.
Kada se na to doda da su ljudi svesni toga da je njihovo znanje o rizicima koje nose investicioni proizvodi kao što su akcije ili obveznice, pa sebi daju ocenu "slabo“ u čak 50 odsto slučajeva, a još 34 odsto je "potpuno neinformisano“, situacija je daleko od poželjne.
Anketirani za to posredno "krive“ banke i nedržavne finansijske institucije. Upravo navode da su to institucije koje bi trebalo da obezbede da pojedinci imaju dobro znanje o finansijskim temama i proizvodima.
- I po ovom je Srbija specifična, jer drugde u Evropi građani smatraju da je to obaveza školskog sistema i državnih finansijskih institucija. Ovakvo mišljenje građana srećemo još samo u Hrvatskoj – ističe Lohner.
Agencija za tržišna istraživanja "IMAS internešenel“ sprovela je istraživanje telefonskom anketom u julu i avgustu na uzorku od 502 ispitanika starijih od 15 godina koji mogu da koriste bankarske usluge. Osim u našoj zemlji, isto ispitivanje sprovedeno je i u Austriji, Češkoj, Slovačkoj, Mađarskoj, Rumuniji i Hrvatskoj.
BONUS VIDEO
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari