Poljoprivrednici ne žele da plate zdravu životnu sredinu

Ministri životne sredine Evropske unije odobrili su zakon o obnovi prirode, poznatiji kao Zeleni plan. Nakon meseci čekanja, odluka je konačno doneta u ponedeljak i EU je dobila još jedan kontroverzni zakon.

Zbog zakona, koji neki nazivaju najvažnijim zakonom o zaštiti životne sredine u poslednjih 20 godina a zbog koga je austrijska ministarka Leonora Gevcesler rizikovala čak i raspad vladajuće koalicije, farmeri optužuju vlast u EU da ugrožava poljoprivredu i sigurnost hrane, piše Seebiz.

Zahvaljujući austrijskoj ministarki Savet ministara životne sredine EU odobrio je Zakon o obnovi prirode, dve godine nakon što ga je predložila Evropska komisija.

Prema službenim podacima, oko 80% staništa u Evropskoj uniji je u lošem stanju, za 10% vrsta pčela i leptira preti izumiranje, a čak 70% zemljišta je u lošem stanju.

Ovim zakonom EU želi da preokrene ovaj destruktivni trend, prenosi Focus.de. O tome su se pregovarači zemalja članica već u novembru dogovorili sa poslanicima u Evropskom parlamentu.

Razblažena varijanta spasavanja Evrope

Iako su ekolozi, mnogi naučnici i kompanije podržali zakon, došlo je do snažnog protivljenja uglavnom udruženja poljoprivrednika. Kritičari se boje da će rezovi biti preveliki za poljoprivrednike i da će uticati na proizvodnju hrane u EU.

Kako bi se izašlo u susret, propisi su značajno ublaženi tokom procesa pregovaranja, ali i pored toga protiv zakona su bili Mađarska, Italija, Holandija i Švedska.

Naučnici i ekolozi veruju da je ovaj zakon središnja komponenta Grin dila i važan korak u borbi protiv krize prirode i vrsta.

Zakon zahteva od zemalja članica EU-a da obnove najmanje 20% oštećenih staništa na kopnu i u vodi do 2030. godine kako bi se obnovili ekosistemi.

Do 2040. godine ta će brojka iznositi 60%, a do 2050. godine čak 90%. Stare šume u EU moraju se očuvati, više prostora dati rijekama, a močvare ponovno "nakvasiti". Najkasnije do 2030. takođe bismo trebali da preokrenemo trend izumiranja insekata oprašivača.

Zakonom o zaštiti životne sredine EU želi da skladišti više CO2 u prirodne odvodnike i ublažiti ekstremne vremenske prilike. Ali postoji i „zaštita za poljoprivrednike“ koja zaustavlja primenu zakona ukoliko se, na primer, ugrozi sigurnost snabdevanja hrane zbog smanjenja obradivih površina.

Poljoprivredne organizacije vrlo su nezadovoljne usvojenim propisima. Predsednik Austrijske poljoprivredne komore Jozef Musbruger kaže da su dobrobiti za životnu sredinu više nego problematične, ogromno dodatno opterećenje poljoprivrednika imaće teške posledice, a nejasno je ko će da pokriti procenjene troškove zelene tranzicije od 154 milijarde evra.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi