Kredit će vam biti papren, ali ne zbog kamata ECB: Klimatske promene trošak za sve (FOTO+VIDEO)

Ako je protekli period bio period priče o klimatskim promenama, bolje bi bilo da naredni bude delovanje u skladu sa onim što one donose, i to na ličnom, kompanijskom i državnom nivou. U suprotnom, trošak će vam biti poprilično visok, upozorava Alma Hadžiabdić, direktorka Odeljenja za poslovno savetovanje u kompaniji KPMG Bosna i Hercegovina.

Hadžibadićeva je na Eko forumu na Zlatiboru, koji je nedavno organizovala kompanija "Vozim na struju", održala prezentaciju o posledicama klimatskih promena na naše živote i o tome kako na to odgovaraju kompanije a kako banke, a za 24sedam je odgovorila i šta bismo svi mi zajedno mogli i morali da učinimo kako bismo se približili ostvarenju ciljeva „2030.“ i „2050“.

24sedam/Ivan Mitić

 

– Nema se više vremena za „pozive na delovanje“, već je ključna reč delovati. Planeta nam se sada zagreva šesnaest puta brže od prosečne stope zagrevanja nakon ledenog doba, a ubrzanjem klimatskih promena gubimo i obim i kvalitet pristupa hrani i sirovinama, opada biodiverzitet, ali trpe i kultura, duhovne i estetske vrednosti – nabraja naša sagovornica.

Svega toga su uveliko svesni u nekim zemljama koje su svoje klimatske ciljeve pomerili na datume i pre onih globalnih, kao što su Danska ili Holandija. Oni koji zastaju, platiće visoku cenu, što pokazuju i novi trendovi u finansiranju banaka, ali i sve viši standardi famoznog ESG ocenjivanja (životna sredina – društveni uticaj – upravljanje).

– Više ne možete dobiti finansiranje za remont termoelektrana jer u Evropi niko ne želi da bude povezan sa ugljem. U SAD se sve teže dobijaju krediti za gradnju nekretnina ili otvaranje restorana u „prvom redu“ na obali, zbog podizanja nivoa okeana. Od toga kako kao kompanija primenjujete pravila ESG, zavisi i koliki će vam biti kamata kredita, rok otplate… Veće troškove imaju i građani, od klimatizacije i zdravlja do, generalno, opadanja kvaliteta života – objašnjava  Hadžiabdićeva.

Kompanije u razvijenim zemljama su svesne problema i ubrzano usvajaju ESG principe, što zbog regulatora, što zbog svojih akcionara, a u poslednje vreme i zbog – potrošača. Hadžiabdićeva kaže da kompanije sada rade i vrednovanje svojih dobavljača, a same u svom procesu proizvodnje menjaju materijale za one koji se mogu reciklirati, menjaju način pakovanja proizvoda, nalaze zelenije načine transporta...

– U zapadnim zemljama se značajnije menja svest potrošača, a kod nas to dolazi polako. Veći je pritisak na kompanije i traže se „zeleniji“ proizvodi. Možda mi još nismo u ekonomskoj situaciji da možemo da priuštimo te proizvode, koji su nekad skuplji, ali i to će, verujem, s vremenom doći – kaže sagovornica 24sedam.

 

Rokovi nedostižni, ali...

Globalni ciljevi zelene agende su jasni, ali i sve manje dostižni. Prema originalnim ciljevima usporenja klimatskih promena i globalnog zagrevanja, trebalo bi da se do 2030. godine smanji emisija „gasova staklene bašte“ za 45 odsto. S tim tempom, sledeći cilj je 2050. i „zero net“ emisija, odnosno ona koja ne ugrožava Zemlju. Međutim, jasno je da je to bio preambiciozan plan.

– Ta 2030. je već sutra, i već sada se čini prilično nemoguće da ispunimo cilj smanjenja emisije GHG gasova. Sadašnja procena je da bismo te godine mogli da budemo devet odsto u plusu u odnosu na 2010, umesto u minusu. Da li ćemo biti „net zero“ do 2050? Opet, već sada je prilično sigurno da ne. Ali to ne znači da treba da odustanemo, jer neki su sebi postavili i više ciljeve – Skandinavci da budu „net zero“ i pre 2040. – zaključuje Alma Hadžiabdić iz KPMG-a u Bosni i Hercegovini.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi