Biogasna postrojenja, velika šansa agrarne Srbije

22.04.2024

13:55

0

Prednosti biogasnih postrojenja u Srbiji, kao u značajnoj meri poljoprivrednoj zemlji su brojna, od kreiranje radnih mesta do očuvanje životne sredine

Biogasna postrojenja, velika šansa agrarne Srbije
Ilustracija - Copyright Profimedia/Pixabay

Biogasna postrojenja, odnosno elektrane i energane na biomasu, sve više postaju važan deo energetskog pejzaža u mnogim lokalnim zajednicama širom sveta. Osim što doprinose diversifikaciji energetskih izvora i smanjenju emisije štetnih gasova, ova postrojenja imaju i važan socijalni i lokalni značaj. A jedan od preduslova da uspešno rade, a to je biomasa, u Srbiji je zadovoljen u velikoj meri. Top je pokazao, između ostalog, i izveštaj Državne revizorske institucije prošple godine,

U Srbiji, kao tradicionalno poljoprivrednoj zemlji sa preko 65 odsto agrarnog zemljišta, područja na kojima se ljudi bave zemljoradnjom su najpogodnija za gradnju biogasnih postrojenja. Tu se nalazi obilje materijala i resursa za preradu iz kojih se dobija biogas, kao što su stajnjaci, stočni otpad, ostaci useva kao i organski materijal. Taj organski materijal se u ovim postrojenjima prerađuje, u anaerobnim uslovima, proizvodeći biogas koji se potom koristi kao obnovljivi izvor energije za proizvodnju električne energije i toplote, kao i za gorivo za vozila. Osim biogasa, kao nusproizvod fermentacije nastaje i digestat, bogat organskim materijama, koji se može koristiti kao đubrivo za poljoprivredu čime se u potpunosti zaokružuje ovaj proces.

U Srbiji trenutno radi 39 elektrana sa ukupnim instalisanim kapacitetom oko 39 MW, dok je još 79 postrojenja u nekoj od faza izgradnje. Predstavnici krovnog udruženja za ovaj sektor, Udruženja Biogas Srbije, veruju da iako mlad, ovaj sektor ima puno potencijala i prostora za napredak.

U partnerskoj saradnji, ali i mentorskom odnosu sa nemačkim udruženjem Fachverband Biogas e.V, koje je dvadesetak godina iskusnije u odnosu na Srbiju, trude se da pomognu, edukuju i ostvare mogućnosti za sve poljoprivrednike i zainteresovane koji žele da svoju životnu sredinu učine čistijom i koristeći maksimum svojih resursa u poljoprivredi, steknu ekonomsku korist i smanje nezaposlenost.

Biolektrana nije samo elektrana, to mnogo širi sistem poslova

Biogasna elektrane se grade širom sveta, a lokacije za njihovu izgradnju biraju se na osnovu različitih faktora kao što su dostupnost biomase, potreba za energijom, regulative, ekonomske prilike i druge lokalne karakteristike. Zemlje u razvoju često grade biogasna postrojenja kao deo programa za unapređenje energetske efikasnosti, održivosti i ruralnog razvoja. Ova postrojenja mogu pružiti lokalnoj zajednici pristup energiji, poboljšati sanitarnu situaciju i podstaći zapošljavanje.

Često se biogasne elektrane grade na industrijskim područjima, pre svega u oblastima prehrambene industrije, s obzirom na to da velike industrijske pogone u svetu često pokreću sopstvena biogasna postrojenja kako bi iskoristila organski otpad koji nastaje kao nusproizvod.

Takođe, gradovi i naselja grade biogasna postrojenja kako bi obradili komunalni, prehrambeni otpad i druge organske materijale čime se značajno smanjuje količina otpada koja završava na deponijama.

Jedan od ključnih aspekata važnih za izgradnju biogasnih postrojenja je zapošljavanje jer ona zahtevaju radnike za njihovo funkcionisanje i održavanje, kao i nadgledanje svih procesa proizvodnje. To uključuje inženjere, tehničare, operatere, laboratorijske tehničare i druge radnike koji su neophodni za svakodnevno funkcionisanje postrojenja.

Pored toga, potrebno je angažovati ljude za dostavu sirovina i odvoz gotovih proizvoda, za obradu i distribuciju proizvoda i održavanje opreme, čime se stvara potreba za novim, indirektnom angažovanim radnim mestima. Na ovaj način, stvaranjem boljih uslova, prilika i atmosfere, sprečava se odliv mladih sa ruralnih područja, koji, u potrazi za novim poslovnim prilikama, napuštaju porodična poljoprivredna domaćinstva.

Nesumnjivi ekološki benefiti

Ne smeju se zaboraviti ni ekološki benefiti ovih postrojenja kao što je smanjenje upotrebe fosilnih goriva, koje se postiže upotrebom metana kao dobre zamene za zemni gas, i smanjenje emisije štetnih gasova u vazduh. Za proizvodnju biogasa koriste ostaci iz poljoprivredne proizvodnje, kao i organski otpad, koji ukoliko se ne zbrinjava na ekološki način, emituje u atmosferu gasove sa efektom staklene bašte, metan i ugljen-dioksid, i na taj način ugrožava životnu sredinu.

Biogasna postrojenja u Srbiji, mahom u Vojvodini, pokazuju kako se neiskorišćeni resursi mogu pretvoriti u energiju koja pokreće domaćinstva i industriju, dok istovremeno smanjuje emisiju štetnih gasova. Slično tome, biogasna postrojenja u Nemačkoj, predstavljaju primer održive prakse u evropskim ruralnim sredinama, gde se ekonomski benefiti spajaju sa zaštitom životne sredine.

Ovi primeri pokazuju da biogasna postrojenja nisu samo rešenje za energetske potrebe, već i katalizator za lokalni razvoj i očuvanje prirode. Ona predstavljaju ključni element održive energetike i ekonomskog razvoja, posebno na ruralnim područjima. Njihova izgradnja omogućava stvaranje novih radnih mesta, smanjenje zagađenja i unapređenje lokalne ekonomije. Kroz lokalne inicijative i investicije, biogasna postrojenja doprinose revitalizaciji ruralnih sredina i pružaju trajne koristi za zajednice u kojima se grade.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi

Najčitanije Vesti

Ostale vesti iz rubrike