Pesticidi u voću i povrću – koliko ih zapravo ima ili nema, i ko to kontroliše

Ovog leta iz susednih država stižu vesti o tonama voća i povrća čiji uvoz zabranjuju jer pronalaze nedozvoljene količine pesticida. Fitosanitarna inspekcija Republike Srpske je zbog toga zabranila uvoz skoro 19 tona šargarepe iz Egipta. Zabranjen je i uvoz krompira iz Albanije u Federaciju.

Neprskano je samo ako tako piše. Pa vi verujte. Možda je neprskano čak i ako ne piše ništa. E baš je takvo naše iskustvo sa pijace Blok 44. Svako priča svoje, ili ne priča, samo prodaje. Previše je izgleda komplikovano to oko prskanja voća i povrća, ali smo mi pokušali nešto da saznamo. Od prodavaca teže nego od proizvođača.

Za neke, karenca je nekoliko dana, a za neke i ceo mesec. Šta kažu na pijaci:

„Jok! Ja da prskam, ja ne proizvodim, ja samo kupim čoveče. Šalim se! Sve mora da se prska u današnje vreme. Nažalost ali mora. Karenca treba samo mesec dana pre berbe što se kaže da se isprska. Prska se uglavnom protiv buba i sad je protiv plemenjače, ima razlike u otrovima. Sad je evo boranija, bila vrućina pa kiša, krenula da buđa i mora da prskaš i protiv toga".

24sedam.rs/G.M.Š.

„Samo po potrebi, kada vidimo da su neki insekti napali onda se prska naravno, ako neka bolest naiđe ali to baš samo po potrebi, ništa preventivno. Insekticidima se uglavnom prska za bubice koje napadaju povrće, lišće. Karenca je par dana do nedelju dana najviše. Mi ne donosimo prskano voće i povrće, svu karencu ispoštujemo i onda donosimo u prodaju, kao npr što bi mi jeli kod kuće isto tako i našim potrošačima prodajemo.

„Sve to mora na neki način da se prska, ali se ništa ne prska kad je vreme berbe. Ne možete vi nešto da uzgojite, nije ništa bez prskanja. Zna se kad se prska i kad se poštuje vreme karence i tako".

„Prska se raznim preparatima. A koji su to preparati, e pa ne znam sad da vam ja tačno nabrojim koji su. Stvarno ne znam".

Fitosanitarna inspekcija kontroliše voće i povrće. O tome svedoče i prodavci: „Ovde dođe sanitarna inspekcija, uzme naš proizvode, nasumično, izvrše kontrolu i to je to. Nema problema. Jer da nije ne bi mogli da radimo".

Tanjug/ Strahinja Aćimović

 Učestalost kontrola varira skoro kao i karenca.

„Budu na 15, 20 dana do mesec tako tu su. E sad nekad uzmu od mene, nekad od ovoga, ne mogu oni sad da uzmu sa 300 tezgi odjednom, razumete", objašnjava perodavac...

Razumemo. Kod kupaca isto šareno, svako ima svoju tehniku pranja voća i povrća. Nekima je dovoljna samo voda, a drugima treba više:

-„Malo stavimo sodu bikarbonu, da stoji i tako",

-„Ma normalno, u zeolitu ponekad samo",

-Evo vidiš, kupila sam kajsije. Mislim da je prskano"... ,

-„Ako je voće koje se jede, onda malo u sodi bikarboni. Ostavim više u vodi operem",

Pexels

Nije valjda sve tako crno. Evo lubenice su danas lepe, crvene.

A šta kaže inspekcija

Gost Beogradske hronike, Nenad Milojević, načelnik fitosanitarne inspekcije, rekao je da voće i povrće kupuje i na pijacama i u megamarketima.

„Svako ko neki proizvod stavlja u promet, mora da obezbedi taj proizvod, da bude bezbedan. Da li se taj proizvod nalazi na pijaci, ili se nalazi u nekom megamarketu, ili u nekoj piljarnici, ono u svakom slučaju mora da ispunjava uslove za bezbednost”, rekao je Milojević.

Dodaje da proizvode kontrolišu osim inspekcije i sami proizvođači i prometnici, između ostalog, i u laboratorijama koje su akreditovane.

Kada je reč o voću i povrću iz uvoza, u zemlju ne ulazi ništa od robe, što nije prekontrolisano. To, međutim, ne znači, da je uvozna roba bezbednija od domaće.

„Sve ono što se uvozi, ne uzima se u uzorak 100 odsto, znači uzima se jedan određeni broj procenta uzorka koji se kontroliše na bezbednost, i na osnovu raznih analiza rizika kontroliše se nešto više ili nešto manje u zavisnosti o kom se proizvod radi”, objasnio je.

Prepun je internet kao i društvene mreže malih proizvođača, navodno organske hrane koju donose na ličnu adresu. Ona je dosta je skuplja od one koje možemo da kupimo i na pijaci i u megamarketima.

„Što se tiče organske hrane, iz iskustva inspekcije i uzoraka koje smo i uzimali organskih proizvoda, recimo primer prošle godine od 100% uzetih uzoraka, svi su bili ispravni, znači nijedan nije sadržao povećani ostatak pesticida. Što se tiče ove godine, otprilike smo na tom nekom nivou, znači imali smo negde preko 150 organski proizvod koji smo uzvorovali i svi su odgovarali, ispunjavali uslove da su u sladu sa procedurama”, rekao je gost Hronike i ukazao na važnost licence kod proizvođača organskih proizvoda.

Govoreći o tome da li ima voća i povrća koje treba izbegavati, Milojević kaže da to može da zavisi od vrste i dužine vegetacije: „Bilo je ranije da su jagode voće koje može imati malo više ostataka pesticida, ali analize koje smo mi radili, i na osnovu uzoraka koje smo uzimali, je utvrđeno da taj procenat neusaglašenih proizvoda, da tako kažem, da iznose negde od dva do tri posto, što uglavnom se odnosi za svo voće i povrće”.

Komentarišući potom jabuke, navodi da se to voće tretira možda 20 do 25 puta u toku godine u zavisnosti od vremenskih uslova. Vegetacija im traje do kraja avgusta i zato se dosta tretira.

Foto:RINA

„Svi preparati koji se koriste, oni imaju određene karence, odnosno način uputrebe i uputstvo kako se koriste. Bitno je samo da proizvođači koji koriste preparate, pogotovo kada pričamo za jabuku, `ajde da kažemo i za jagodu, moraju da se pridržavaju strogo karenci, odnosno uputstva za pravilnu uputrebu“, naglašava, i dodaje da svi proizvođači moraju da vode evidenciju uputrebe sredstava za zaštitu bilja. Iz te evidencije zato može da se tačno utvrdi koje su preparate i kada koristili, da li su ispoštovali karencu...

I salata i kupus su čest predmet debata o ostacima pesticida. Sagovornik za RTS kaže da je u pitanju povrće koje uglavnom dolazi iz plasteničke proizvodnje gde je manja upotreba pesticida – nego kad se radi na otvorenom: „Što se tiče samih salata, imali smo negde oko 150 uzoraka, samo jedan uzorak nije odgovarajući što se tiče ostataka pesticida”.

Milojević takođe kaže, da slobodno možemo da biramo ono što nam se čini najlepše na tezgi, komentarišući to da kada odemo na pijacu, volimo da biramo najlepše komade, sa najlepšim bojama, bez tačkica...

Bonus video:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi