Ponovo rampa na granici za srpsku hranu: Sada „obogaćene“ maline i suplementi

Srpski izvoznici hrane ponovo imaju problema sa kvalitetom i zdravstvenom ispravnošću proizvoda koji se šalje u EU, pokazuju informacije Evropskog sistema za brzo uzbunjivanje u trgovini hranom (RASFF).

Na granici sa Slovenijom 18. oktobra je zaustavljena pošiljka zamrznutih kupina iz Srbije, zbog nedozvoljene količine fungicida iprodiona.

Kako se navodi na sajtu RASFF-a, u pošiljci kupina je registrovano više nego dva puta veća količina iprodina nego što je dozvoljena granica (0,023 mg/kg umesto 0,01 mg/kg). U ovom slučaju roba je vraćena pošiljaocu, javlja „Juronjuz Srbija“ (Euronews Srbija).

Nakon toga je na granici sa Hrvatskom 25. oktobra zaustavljena pošiljka dodataka ishrani koji su sadržali nedozvoljene sastojke. I ta pošiljka je vraćena.

„Juronjuz“ podseća da su polovinom septembra vraćeni sveži krastavci namenjeni slovenačkom tržištu, jer je u njima pronađen fungicid metalaksil.

Pre toga je u avgustu sa hrvatske granice vraćena pošiljka čipsa zbog visokog nivoa kancerogenog akrilamida, kao i tovar breskvi zbog visok nivo u EU zabranjenog pesticida hlorpirifos.

Hrana nam je ipak bezbedna

Stručnjaci za „Juronjuz Srbija“ ipak kažu da je broj ovakvih incidenata relativno mali i da je hrana koja se nalazi na policama srpskih prodavnica bezbedna.

Da bi završili pred potrošačima, prehrambeni proizvodi moraju proći laboratorijska ispitivanja i dobiti dokaz o zdravstvenoj ispravnosti. To podrazumeva proveru kontaminiranosti na teške metale, mikotoksine, pesticide i druge supstance.

- Zakon o bezbednosti hrane kaže da hrana koja nije bezbedna ne može da se plasira na tržište, a to podrazumeva sledeće: da ne sadrži sredstva za zaštitu bilja, kontaminente, različite vrste mikroorganizama i druge supstance koje prevazilaze maksimalne dozvoljene koncentracije po određenim pravilnicima - kaže Aleksandar Nešić, rukovodilac laboratorije „Instituta Superlab“.

Ukoliko zbog propusta neki sumnjiv proizvod ipak završi u prodavnici, kupci slučaj mogu prijaviti poljoprivrednoj inspekciji, ali i tražiti povraćaj novca od trgovca ili proizvođača. Jedan od ključnih problema, na koji ukazuje Nacionalna organizacija potrošača, jeste nedostatak informacija o naknadno utvrđenoj nepravilnosti proizvoda koji se već nalaze na tržištu.

- Kada imamo utvrđene nepravilnosti, bitno nam je da kao potrošači budemo informisani koji to proizvođač nije postupio u skladu sa zakonom kako bismo mi u krajnjoj liniji mogli da donesemo odluku da li ćemo ponovo da ukažemo poverenje - dodaje Nešić.

Jedan od načina praćenja neispravnih namirnica je i preko RASEF sistema Evropske unije. Iako nismo članica, na sajtu Evropske komisije moguće je pratiti uočene problematične proizvode koji izlaze iz Srbije ili ulaze u našu zemlju iz Evropske unije. A koliko se često sprovode kontrole prehrambenih proizvoda po trgovinskim lancima i da li se javnost obaveštava o uočenim neispravnostima, do emitovanja priloga odgovor od Ministarstva poljoprivrede na „Juronjuzu“ nisu dobili.

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi