Uspon i pad Andreja Babiša: Kako je premijer Češke zgrnuo milijarde i nasamario Evropsku uniju

Prošlomesečni izbori u Češkoj označili su kraj jedne ere. Premijer i milijarder Andrej Babiš  (67) poražen je, a umerene stranke desnog centra imaju jasnu parlamentarnu većinu.

Iako je Babiševa stranka ANO („Da") izgubila samo mali procenat glasova u odnosu na prethodne izbore, našla se iza partija desnog centra koje su sklopile savez pod nazivom SPOLU („Zajedno"), na čijem čelu je Petr Fijala, koga će predsednik Miloš Zeman u narednim danima imenovati za premijera.

SPOLU je pristao da formira koaliciju sa drugim savezom, pod nazivom PirSTAN, koji se sastoji od Piratske partije i stranke lokalnih gradonačelnika i koji je zauzeo treće mesto. Krajnje desničarska Sloboda i direktna demokratija (SPD) zauzela je četvrto mesto, dok su tradicionalne levičarske stranke — Socijaldemokratska i Komunistička — obe pale ispod cenzusa od pet procenata, potrebnog ulazak u parlament.

SPOLU i PirSTAN su imali ozbiljnog protivnika u Babišu. On je vlasnik „Agroferta“, jedne od najvećih kompanija u zemlji, koja poseduje više dnevnih novina, časopisa, internet portala i TV i radio stanica, od kojih sve hvale njegovu vladu i kritikuju političke protivnike.

Ipak, sam Babiš se suočio sa nizom skandala. Njegova poslovna imperija je profitirala od državnih subvencija, zbog čega je došlo do potencijalnih sukoba interesa.

Babiš je došao na vlast 2017. obećavajući da će „upravljati državom kao da je firma“, ali češka reakcija na kovid 19 bila je haotična, o čemu govori i to što ova zemlja ima jednu od najvećih stopa smrtnosti od koronavirusa u svetu. Osim toga, „Pandorini papiri“, koji su procurili pred same izbore, a u kojima je otkriveno da je Babiš koristio ofšor kompanije za kupovinu luksuznih nekretnina u Francuskoj, verovatno su uticali na glasače.

AP photo/Petr David Josek

Opozicija je izbore pretvorila u neformalni referendum o Babišovom autoritarnom stilu upravljanja i njegovim ličnim finansijskim skandalima. Fijala iz stranke SPOLU predstavljao se u debatama kao miran i racionalan političar koji može da se uzdrži od svađe. Nakon što je kritikovao Babišove političke i ekonomske intervencije iz sopstvenih interesa, SPOLU je uspeo da prikaže rastuće cene kao dokaz nesposobnosti ANO-a.

Babiš je tokom kampanje govorio o svojoj velikodušnosti - o značajnom povećanju državnih penzija u zemlji u kojoj je skoro svaki četvrti glasač penzioner. Takođe je napravio oštru podelu između prijatelja (mađarskog premijera Viktora Orbana) i neprijatelja (imigranata i institucija Evropske unije). Osim toga, u kampanji je, prema navodima, koristio dezinformacije protiv dva opoziciona saveza, tvrdeći da će Pirati naterati Čehe da daju svoje vikendice migrantima, ozakoniti deljenje automobila i zabraniti mlečne sladolede.

ANO je na izborima dobio samo 2,5 odsto manje glasova nego 2017, ali je to, po svemu sudeći, postigao tako što je uzeo glasove svojim saveznicima - i socijaldemokrate i komunisti izgubili su svoja mesta u parlamentu. Pošto je Babišu bila potrebna bar jedna od ove dve stranke da bi formirao koaliciju, to su bile loše vesti i za njega.

Češki parlament sada izgleda mnogo drugačije. Na jednoj strani je raznolik, ali relativno umeren blok desnog centra, dok su na drugoj strani nove, ideološki difuzne stranke poput ANO i SPD, u kojima dominiraju lideri sa jakim komercijalnim orijentacijama. Ove stranke su se oslanjale na stariju seosku biračku bazu i povećanu javnu potrošnju kako bi zadržale podršku, a takođe su pojačale strahove birača od ekonomske nestabilnosti i nekontrolisane imigracije.

Miloš Zeman, nekadašnji Babišov saveznik, zatražio je u utorak od Petera Fijale, lidera SPOLU, da vodi pregovore o formiranju nove vlade. Nakon izbora 2017. godine osmislio je rešenje koje je omogućilo Babišu da bude premijer prelazne vlade bez glasanja u parlamentu pola godine, sve dok ANO nije uspeo da sastavi koaliciju.

Politički uspon i problematični poslovi

Kao sin višeg trgovinskog zvaničnika u Čehoslovačkoj, Babiš se školovao u elitnim školama u Parizu i Ženevi. Nakon diplomiranja, pratio je put svog oca i počeo da se bavi međunarodnom trgovinom, a osamdesetih se zaposlio kao trgovac đubrivom u „Petrimeksu“, tadašnjoj državnoj hemijskoj kompaniji.

AP photo/Olivier Matthys

Novinske organizacije su izvestile da bezbednosni dosijei iz tog perioda ukazuju na to da je Babiš sarađivao i sa bivšom čehoslovačkom tajnom policijom StB, koja ga je registrovala kao agenta pod kodnim imenom „Bures“, ali je on više puta negirao da je sarađivao sa tajnom policijom.

Godine 1993, nakon što je komunizam pao i Čehoslovačka se podelila na Češku i Slovačku, Babiš je preuzeo češki deo „Petrimeksa". Sporno je kako je preuzeo kontrolu nad privatizovanom matičnom kompanijom, koliko je to koštalo i odakle mu sredstva za to. 

Svoju firmu kasnije je preimenovao u „Agrofert" i iskoristio je za kupovinu desetine državnih preduzeća po cenama za koje će i sam Babiš kasnije priznati da su bile niske.

„Agrofert" je na kraju imao više od 250 podružnica u 18 zemalja i kontrolisao nekoliko sektora češke poljoprivrede. Magazin „Forbs" objavio je da je Babiš drugi najbogatiji čovek u zemlji.

Neke antikorupcijske grupe optužile su Babiša da koristi „predatorsku“ taktiku da porazi konkurente i političke veze kako bi dobio javne podsticaje. Ali on je branio svoj rad rečima: „Ja sam bogat čovek. Ostvario sam skoro sve svoje snove. Zaradio sam mnogo novca zahvaljujući poštenom radu.”

Tokom 2009. godine, dok je „Agrofert" nastavljao da se širi, češki novinski portal „Tiden" otkrio je da je Babiš tajni vlasnik odmarališta „Stork’s Nest" („Rodino gnezdo") nadomak Praga, koje je primilo više od dva miliona dolara iz fondova EU. 

AP photo/Darko Bandic

Novine su objavile da je pravi vlasnik zapravo „Agrofert", zbog čega bi odmaralište bilo nepodobno za dobijanje subvencija EU namenjenih malim preduzećima, dok je Babiš kasnije na skupštinskom saslušanju rekao da su vlasnici akcija bili njegova deca i rođak.

Novopečeni milijarder ušao je u javni život 2011. godine, osnivajući centristički politički pokret pod nazivom ANO, na češkom „Da“, što je zapravo skraćenica za „Akciju nezadovoljnih građana“.

Babiš je negirao da ima bilo kakve političke aspiracije i nazvao je tu organizaciju građanskim pokretom, da bi ubrzo zatim počeo da se pojavljuje u TV emisijama, osuđujući ono što je nazvao establišmentom zemlje i njenom elitom.

- U sadašnjem parlamentu partijski politički programi nisu važni. Radi se o gotovini i moći. Država treba da funkcioniše tako da postoje društveni mir i sloga, da preduzetnici savetuju preduzetnike da ovde plaćaju porez a ne da kradu - rekao je Babiš za „Česká pozice", onlajn magazin koji on finansira.

Međutim, do sredine 2012. Babišov pokret ANO transformisao se u političku stranku sa populističkim planom za borbu protiv nezaposlenosti i korupcije.

- Morate da odsečete glave „korupcionaškoj hidri", da se rešite ljudi u državnim organima koji su na platnom spisku mafije, a zatim da se oslobodite njihovih prijatelja i prijatelja tih prijatelja - rekao je Babiš kasnije u intervjuu za „Harvard International Review".

AP photo/Petr David Josek, file

Babiš se poredio sa Majklom Blumbergom, medijskim preduzetnikom, milijarderom i bivšim gradonačelnikom Njujorka, i Vorenom Bafetom, čuvenim američkim investitorom. Kritičari su ga upoređivali sa biznismenima koji su postali političari, sa Silvijom Berluskonijem i Donaldom Trampom, zbog njegovog bombastičnog stila, zbog toga što vladu vodi kao firmu i zbog nejasnog porekla njegovog bogatstva.

U međuvremenu, Babiš je kupio jednu od najvećih medijskih grupa u Češkoj, MAFRA, koja je uključivala popularne dnevne novine i radio-stanice i koja je, prema nekim istraživanjima, uspela da dopre do više od 15 odsto stanovništva zemlje.

U oktobru 2013. Babišova stranka ANO osvojila je 18,65 odsto glasova na nacionalnim izborima, drugi najveći broj glasova, što je dodatno otvorilo put njegovom političkom usponu.

Babiš, koji se predstavio kao prizemni borac za borbu protiv korupcije i delio krofne glasačima na stanicama metroa, dobio je skoro milion glasova, premašivši prognoze anketa, i uspeo je da uvede stranku u parlament.

U roku od nekoliko meseci imenovan je za ministra finansija. Tada je obećao da će se pozabaviti utajom poreza i povećati poreske prihode za 1,3 milijarde dolara godišnje. Osim toga, pozvao je i na donošenje zakona koji će vladi omogućiti da elektronski nadgleda sva plaćanja za robu i usluge.

U maju 2017. češki predsednik Miloš Zeman smenio je Babiša s mesta ministra finansija zbog navoda da je izbegavao plaćanje poreza kupujući obveznice oslobođene poreza od „Agroferta", nepropisno dobijajući neoporezovanu kamatu od svoje kompanije. Babiš je negirao sve navode i rekao da su optužbe izneli politički protivnici da bi ga diskreditovali pre izbora.

AP photo

- Ne postoji nijedan razlog da napustim kancelariju. Niko ne može da me potplati. Prebogat sam za to. Ne zadržavam čak ni platu. Šaljem je u dobrotvorne fondove za samohrane majke - rekao je Babiš u intervjuu za „Politiko".

U oktobru 2017. stranka ANO osvojila je najveći procenat glasova na nacionalnim izborima i Babiš je postao premijer.

Ubrzo nakon što je položio zakletvu, evropska kancelarija za borbu protiv prevara objavila je šta je ustanovila istragom odmarališta „Stork’s Nest", navodeći da je jedna od Babišovih kompanija dala lažne izjave u aplikaciji za subvencije i nezakonito dobila javna sredstva za luksuzno odmaralište.

Krajem 2019. godine Evropska komisija utvrdila je drugom revizijom da je premijer imao sukob interesa. Uprkos tome što je preneo svoje vlasništvo u dva poverenička fonda, kako je navela komisija, nastavio je da kontroliše svoj konglomerat, a „Agrofert" je nastavio da prima novac iz fondova EU.

Kako su se pojavile vesti o dve revizije, stotine hiljada Čeha izašlo je na ulice da protestuje protiv Babiša. Demonstracije su opisani kao najveće od kraja komunističke vladavine.

Političar koji je obećao da će se boriti protiv „hidre korupcije“ zvanično je optužen za kršenje zakona i propisa EU i Češke. Komisija je preporučila „Agofertu" da vrati sredstva EU, ali je Babiš isključio mogućnost vraćanja sredstava ili podnošenja ostavke.

AP photo/Petr David Josek, File

U avgustu, nakon nove revizije koja je uključivala premijera Češke, Evropska unija je zapretila da će zaustaviti isplatu nekih subvencija Češkoj dok ta zemlja ne sprovede sistemske izmene u svom zakonu o sukobu interesa.

Sledećeg meseca Babiš je zvanično predstavio svoj novi politički program u govoru u industrijskom gradu severno od Praga. Koristeći nacionalističku retoriku usmerenu protiv Evropske unije, obećao je biračima da će, ako bude ponovo izabran, povećati penzije, a ne poreze.

- Ovo je poslednja šansa da glasamo za Babiša. Poslednja šansa da zaštitimo nacionalne interese, naš životni standard, našu kulturu i jedinstvenost - rekao je on.

Ipak, svi trikovi kojima se koristio u kampanji nisu bili dovoljni da se zadrži na vlasti, pa se Vlada Češke u četvrtak saglasila da on podnese ostavku, a Babiš je to predsedniku Milošu Zemanu, koji se od 10. oktobra nalazi u bolnici, saopštio pismom.

Iako je donedavni premijer Češke „Pandorine papire", istraživački projekt 600 novinara iz celog sveta, označio kao zaveru smišljenu zato da on ne bi pobedio na parlamentarnim izborima 8. i 9. oktobra i odbio mogućnost da je učinio bilo šta nezakonito u kupovini luksuznih nekretnina u Francuskoj preko namenski osnovanih kompanija u takozvanim poreskim rajevima, to ga je koštalo glasova.

Prema navodima iz „Pandorinih papira", on je 2009. godine osnovao dve ofšor kompanije i preko njih sam sebi poslao 15 miliona evra za kupovinu 16 luksuznih nekretnina, među kojima je i mali zamak blizu Kana na Azurnoj obali, u Francuskoj.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi