Uragani zbog klimatskih promena razorniji nego inače: Evropu su zaobilazili, ali to bi moglo da se promeni

U poslednjih nekoliko meseci bili smo svedoci niza razarajućih vremenskih prilika, od velikih poplava i požara u Evropi do nezaustavljive vatrene stihije u Kaliforniji. S obzirom na to da je sezona uragana na severnoj hemisferi blizu vrhunca, više uragana je pogodilo Karibe i Severnu Ameriku.

U avgustu je uragan Elza pogodio Jamajku, Kubu i Floridu, uragan Grejs doneo je velike količine padavina na Haiti dva dana nakon razornog zemljotresa, pre nego što je dva puta protutnjao Meksikom, dok je uragan Henri poplavio Novu Englesku. Koliko su klimatske promene koje su izazvali ljudi uticale na ove događaje tek treba da se ustanovi, ali one su sigurno značajno odrazile na intenzitet uragana.

Pročitajte još

Naučnici imaju rešenje za klimatsku krizu: 12 oblasti je ključno za spas planete!

Prošlog vikenda, dok je uragan Ida četvrte kategorije pustošio po Luizijani i Misisipiju, uragan Nora doneo je kišu i izazvao poplave i klizišta na zapadu Meksiku.

Ida deluje kao repriza sezone uragana 2020. godine, kada se Luizijana našla na putu pet oluja, uključujući i uragan Laura četvrte kategorije.

Dok se stvarni obim uticaja uragana Ida tek procenjuje, veliki delovi južne Luizijane, uključujući Nju Orleans, ostali su bez struje i stanovnici će najverovatnije morati da se naviknu da žive bez nje nekoliko nedelja. Da stvar bude gora, ovo će biti još teže s obzirom na visoke temperatura u tom regionu u ovo doba godine.

Ida je potopila male priobalne gradove u Luizijani, poremativši i tok reke Misisipi.

Pozitivna stvar je što je sistem nasipa u Luizijani značajno poboljšan nakon uragana Katrina, pa je izdržao Idin test, iako se sve posledice uragana još nisu ispoljile. Padavine bi mogle da dovedu do ozbiljnih poplava na istoku SAD.

Neke od najupečatljivijih karakteristika uragana Ida bile su njegova snaga i tačnost prognoze. U četvrtak, 26. avgusta, u 14 časova prognozirana je slaba tropska oluja, za koju je Nacionalni centar za uragane saopštio da će se dok dođe do Luizijane pretvoriti u uragan.

Prognoza njegove putanje takođe je bila veoma tačna, s tim što je intenzivna oluja na kopnu prerasla u uragan do petka, 27. avgusta.

Ovo je veoma veliki uspeh, s obzirom na to da je veoma teško napraviti pouzdane prognoze intenziteta uragana danima unapred, posebno u slučajevima koji uključuju periode brzog intenziviranja blizu kopna, kao što se dogodilo sa uraganom Ida.

Milioni dolara štete

Predviđa se da će šteta koju je izazvao uragan Ida koštati osiguravajuće kuće oko 18 milijardi dolara na ime isplate obeštećenja osiguranicima u SAD i na Karibima, prema podacima proceniteljske kompanije “Karen Klark”.

Ovaj iznos je blizu donjeg praga preliminarnih računica o šteti, koje su eksperti za osiguranje objavili dok je ciklon još uvek harao zemljom ranije ove nedelje, i predstavlja prvu procenu jedne od vodećih kompanija u sektoru rizik-modelinga.

Tanjug/AP Photo/Gerald Herbert

Prema navodima kompanije, oko 40 miliona dolara osiguranja od štete odnosilo bi se na Karibe, a ostatak na štetu koju je uragan naneo u Sjedinjenim Državama, prenosi “Raša tudej”.

Prema prethodnim projekcijama, procenjivalo se da će šteta od uragana koštati osiguravače do 30 milijardi dolara, a možda i više, zbog rastućih cena drvne građe i radne snage usled pandemije kovida 19.

Stručnjaci ističu, ipak, da će sveobuhvatne procene štete i dalje biti daleko manje od 87 milijardi dolara, koliko su osiguranici potraživali na ime štete od uragana Katrina 2005. godine.

Prošle godine bilo je više slučajeva atlantskih oluja koje su se brzo intenzivirale neposredno pre nego što su pogodile kopno – uragani Hana, Laura i Zeta, koji su se ponašali slično kao uragan Ida. Osim što ga je teško prognozirati, brzo intenziviranje blizu kopna moglo bi biti ključno pitanje za naredbe o evakuaciji, što je na Tviteru objasnila Keli Herejd, naučnica koja se bavi klimatskim promenama.

Kako se planeta zagreva, uragani bi mogli da se intenziviraju brže u blizini kopna, a predviđanje toga moglo bi da postane teže. Ako se intenziviranje ne prognozira dovoljno rano, moglo bi da se desi da velika gradska područja ne uspeju da evakuišu svoje građane na vreme.

Studije o klimatskim promenama došle su do zaključka da se može očekivati da će intenzivni uragani biti češći, kao i padavine povezane sa njima i poplave uzrokovane olujnim udarima zbog porasta nivoa mora.

Iako naučnici još uvek moraju da utvrde koliko tačno su klimatske promene uticale na formiranje uragana Ida, nema sumnje da su dovele do formiranja jakih vetrova, olujnih talasa i padavina.

Zašto uragani retko pogađaju Evropu i da li će se to promeniti?

Evropu i zapadnu obalu Sjedinjenih Američkih Država retko pogađaju uragani, ali to bi uskoro moglo da se promeni, pisao je “Biznis insajder”.

Uragan do obala Evrope nije stigao više od 50 godina, iako je sezona uragana uticala na pojavu jačih vetrova i kiše.

Uragani se najčešće formiraju na obalama zapadne Afrike, gde topla voda blizu ekvatora i velika vlažnost stvaraju stubove brzo rastućeg rotirajućeg vazduha. To je savršen recept za oluju. Što je vazduh topliji i vlažniji, to je oluja jača. Zato tropske oluje mogu da prerastu u uragan dok prelaze Atlantik. Sada se uragani obično kreću na zapadnoj trasi zbog pasata uzrokovanih rotacijom Zemlje. Zato do Evrope, kao i do zapadne obale SAD, uragani retko dolaze.

Od 2000. godine ostaci oko 30 uragana stigli su u Evropu. Dok dođu do Evrope oni se pretvore u tropsku oluju ili se ispolje kao nepogoda manje snage. Za to je zaslužna lokacija Evrope. Da bi uragan krenuo prema njoj, mora da se dogodi nešto drugačije. Morao bi da putuje daleko na sever, 320 kilometara. Kada olujni sistem dođe do 30 stepeni severno, nailazi na suptropsku mlaznu struju koja se kreće u suprotnom smeru od pasata, pa gura oluju na istok.

Ali kako se nalazi daleko na severu, temperatura vode je niža za pet do 10 stepeni cezijusa, pa oluja nema toliko energije da se “hrani”. Zbog toga počinje da jenjava do trenutka kada krene ka Evropi. Iako se više ne može nazvati uraganom, i dalje snažno pogađa obalu.

Većina ostataka uragana udružuje se sa drugim obližnjim ciklonima i vremenskim prilikama, što dovodi do stvaranja snažnog vetra i kiše, koji uglavnom pogađaju Veliku Britaniju i Irsku. Ponekad su dopirali i do Grčke ili do severa Rusije. Obično su uključivali nestanke struje i poplave, a ponekad su odnosili i žrtve. Ostaci uragana Ofelija dospeli su u Irsku i Škotsku 2017, zbog čega je 50.000 domaćinstava u Severnoj Irskoj ostalo bez struje. Troje ljudi je stradalo, a oboreno drveće blokiralo je mnoge puteve. Ovo je bila najgora oluja koja je pogodila ovu državu u poslednjih 50 godina i ona može biti samo nagoveštaj onoga što bi moglo da usledi.

Pročitajte još

Ruševine i potopljene kuće posle uragana Ida: Snimci dronom pokazuju razmeru katastrofe (VIDEO)

Kako površinske temperature rastu na globalnom nivou, povećavaće se i temperatura površine mora u severnom Atlantiku. Istraživači procenjuju da bi to moglo uticati na povećanje broja oluja koje, ojačane uraganima, stižu u Evropu. Neki stručnjaci predviđaju da bi do kraja 21. veka Evropa mogla da ima u proseku 13 snažnih oluja svake godine tokom sezone uragana, u poređenju sa dve godišnje koje trenutno ima.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi