Žene u Švajcarskoj dobile su pravo glasa pre tačno 50 godina: Jugoslavija je bila ispred mnogih u Evropi, a Amerika je mnogo kasnila

Pre tačno 50 godina održan je referendum na kom su žene u Švajcarskoj dobile pravo glasa! Ova zemlja je jedna od poslednjih evropskih država koja je ženama dala to pravo, a razlog što je jednakost u glasanju uspostavljena tek pre 50 godina jeste konzervativnost muškaraca koji su odlučivali o tome.

Pre ovog referenduma održan je još jedan, 1959, na kom je većina glasala protiv, a u to vreme i veliki broj žena smatrao je da je to ispravna odluka.

Međutim, 12 godina kasnije situacija se preokrenula i na referendumu održanom pre tačno 50 godina 66 odsto birača glasalo je za davanje ovog prava ženama.

Na kantonalnom nivou prvi su svojim ženama glasanje dopustili francuski kantoni Vaud, Nešatel i Ženeva, dok su nemački kantoni kasnili. Najtvrdokorniji kanton je bio Apenzel Inerhoden, kog su tek pristisci sa svetskog nivoa prislili da 1990. godine da pravo glasa ženama.

Švajcarska je danas jedna od najbogatijih zemalja na svetu, sa visokim stepenom demokratije, ali se žene i dalje ne osećaju ravnopravno.

Tome u prilog govori i protest koji je održan 14. jula 2019. godine. Žene su izašle na ulice sa ciljem da ukažu na to da jednakosti među polovima i dalje nema, ni prilikom zapošljavanja, ni kada se radi o visini plata.

One su zahtevale ista primanja kao što imaju muškarci za isti posao i priznanje “ženskog rada” kako bi zauvek nestali nasilje i diskriminacija nad ženama.

“Zemlja ravnopravnosti” kasnila za mnogim državama sveta

Amerika, koja je jedna od najglasnijih država u borbi za ravnopravnost, nije među prvim zemljama koje su ženama dozvolile da glasaju. Ostrvska država Ostrva Pitkern prva je koja je 1838. dala nežnijem polu pravo glasa, čak 82 godine pre SAD. Pre “zemlje jednakosti” čak 36 država omogućilo je ženama da glasaju, a među prvima od njih to su učinili Novi Zeland, Australija, Finska, Danska, Portugalija, Norveška, Jermenija, Kanada, Estonija, Rusija i mnoge druge, dok je Velika Britanija samo dve godine (1918) ispred Amerike.

Kada je 1920. donesen 19. amandman, ženama je dozvoljeno do glasaju na više vrsta izbora: neke su mogle da glasaju samo na opštinskim izborima, dok je za glasanje na drugim zahtevano da budu zemljoposednice kako bi imale pravo glasa, dok su određene teritorije dozvoljavale da žene glasaju na svim izborima. Iako su legalno imale pravo glasa, crnkinje nisu mogle da glasaju u nekoliko južnih država sve do 1965.

Posle Švajcarske samo je Lihtenštajn u Evropi branio ženama da glasaju sve do 1984.

Među poslednjim zemljama koje su dozvolile ženama da glasaju su Palestina, Katar, Baherin, Kuvajt i Ujedinjeni Arapski Emirati, a Saudijska Arabija je to učinila tek u decembru 2015.

Jedina zemlja na svetu u kojoj žene nemaju pravo glasa jeste Vatikan, u kom se samo održava glasanje za izbor pape, na kom učestvuje kardinalski zbor koji čine samo muškarci.

Pročitajte još

Kod njih, svaki peti stanovnik poseduje antitela na koronavirus

Dok Srbi razmišljaju o letovanju tamo, oni produžavaju policijski čas

Jugoslavija ispred mnogih evropskih zemalja

Žene su se za pravo glasa u Jugoslaviji izborile 11. avgusta 1945. godine, a prvi put su ga iskoristile posle Drugog svetskog rata, na izborima za Ustavotvornu skupštinu u novembru 1945. Tada su za Ustavotvornu skupštinu glasali svi muškarci i žene u zemlji sa navršenih 18 godina života.

Nakon ovih izbora, 29. novembra 1945. godine, ukinuta je monarhija i proglašena je Federativna Narodna Republika Jugoslavija.

Iste godine za pravo glasa izborile su se i žene u Francuskoj i Italiji, dok su od evropskih zemalja za Jugoslavijom kaskale Malta, Kipar, Monako, Andora, Švajcarska i Lihtenštajn.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi