Reči Sadama Huseina i dalje progone svet! Kako je "pao" irački diktator (VIDEO, FOTO)

Tog 13. decembra uveče 2003. godine u operaciji “Crvena zora” uhapšen je dugogodišnji neprijatelj američke države i čovek kojeg su se plašile sve “komšije” na Bliskom istoku – Sadam Husein.

– Dame i gospodo, imamo ga! Sadam Husein je u subotu, 13. decembra, oko 20 sati i 30 minuta, uhapšen u podrumu jedne kuće u blizini mesta Al Daur, 15 kilometara južno od Tikrita. Ovo je veliki dan u istoriji Iraka. Decenijama su stotine hiljada ljudi patile zbog ovog okrutnog čoveka. Ti dani su konačno prošlost. Vreme je okrenuti se budućnosti, budućnosti nade. Tiranin je sada zatvorenik. Sada je vreme za sve Iračane, Arape i Kurde, sunite, šiite, hrišćane i Turkmene, da izgrade demokratski Irak kako bi u miru živeli sa svojim susedima – rekao je tada na pres-konferenciji u Bagdadu američki civilni administrator u Iraku Pol Bremer.

Nakon što je Sadam uhvaćen, istražitelji su shvatili da je nekada ponosni diktator potpuno izgubljen i da nema pojma o tome šta se događa u Iraku. Godinama pre nego što su ga uhvatile američke snage, Sadam Husein nije znao šta radi vlada u Iraku, bio je potpuno zaokupiran pisanjem knjige i nije obraćao pažnju na to šta rade vojska i njegovi ljudi u vladi, otkrio je Džon Nikson, bivši analitičar CIA, u knjizi “Debriefing the President: The Interrogation of Saddam Hussein”. On je, inače, prvi ispitao Sadama Huseina nakon hapšenja.

Sadama je identifikovao prema jednoj staroj rani od metka i dve plemenske tetovaže. I nakon hapšenja Sadam je ostao arogantan i, prema Niksonovim rečima, vrlo verovatno nije bio ni svestan situacije u kojoj se našao.

U međuvremenu je počelo i njegovo suđenje u oktobru 2005. godine. Posrnuli diktator je rekao da nikad nije imao hemijsko oružje, jer da jeste, upotrebio bi ga na SAD, kao i da je Amerika iskoristila 11. septembar kako bi neopravdano napala Irak.

NA DAN SMRTI NIJE POKAZAO NI TRUNKU KAJANJA

Sadam Husein je 5. novembra 2006. godine proglašen krivim po svim tačkama optužnice i osuđen na smrt vešanjem.

Bivši savetnik za nacionalnu bezbednost Muvafak al Rubai je nadgledao vešanje i otkrio detalje u vezi s tim događajem.

Seća se kako je Sadam sam ušao kod njega u zatvorsku prostoriju gde je pogubljenje izvršeno pre 14 godina. Nosio je sako i belu košulju, ponašao se normalno i opušteno i nije pokazao ni trunku straha.

– Naravno, neki ljudi su tražili od mene da kažem da se onesvestio ili da je bio drogiran. Nisam od njega čuo ni reč o pokajanju, nije se pomolio Bogu za milost, niti je tražio oproštaj, kao što bi, svakako, učinio neko ko će umreti za koji minut – rekao je Al Rubai.

Rubai je, kaže, potom odveo Sadama, koji je imao lisice na rukama i držao Kuran, kod sudije koji mu je pročitao optužnicu, a Sadam je ponovio:

– Smrt Americi! Smrt Izraelu! Živela Palestina! Smrt persijskim sveštenicima!

Pročitajte još: Rat koji je promenio savremenu istoriju: Da li se Amerika konačno povlači iz Iraka?

Nakon toga, Rubai je odveo Sadama u prostoriju sa vešalima.

– Zastao je, pogledao u vešala, zatim u mene, pa spustio pogled… i rekao: “Doktore, ovo je za muškarce” – ispričao je svojevremeno Rubai.

Kada je došao trenutak da se popne na vešala, noge su mu bile još vezane, pa su Rubai i ostali morali da ga odvuku do stepenica. Neposredno pre pogubljenja, svedoci su mu dobacili podrugljivo: “Živeo Muhamed Bakr al Sadr!” i “Moktada, Moktada!”, što se odnosilo na Sadamovog protivnika koji je ubijen za vreme njegove vladavine i na njegovog rođaka koji je došao na čelo moćne policije posle 2003.

Sadam je odgovorio: “Zar su to muškarci?”, i pre nego što je povučena poluga, počeo je da recituje stihove iz Kurana, koje nije uspeo da izgovori do kraja:

“Potvrđujem da nema drugog Boga osim Alaha, a Muhamed…”, i to su bile njegove poslednje reči.

KAKO JE SVE POČELO

Sadam Husein je rođen 28. aprila 1937. u selu Avji, nedaleko od grada Tikrita i 150 kilometara severno od Bagdada.

U oktobru 1956. se pridružio pobuni protiv tadašnje probritanske rojalističke vlasti i postao pripadnik militantnog krila u svearapskoj partiji BAAS.

Godinu dana nakon što je monarhija svrgnuta s vlasti, Sadam je 1959. učestvovao u neuspelom atentatu na iračkog premijera Abdel-Karima Kasema, posle čega je pobegao iz zemlje.

U zemlju se vratio 1963, ubrzo nakon dolaska BAAS-a na vlast vojnim udarom. Devet meseci kasnije ta partija je zbačena sa vlasti, a Sadam je uhapšen i zatvoren. U međuvemenu je izabran za zamenika generalnog sekretara BAAS-a.

Ćerka o Sadamu: Časna smrt

Najstarija ćerka nekadašnjeg predsednika Iraka Sadama Huseina dala je 2016. godine prvi intervju za zapadne medije od njegove smrti.

Ragad Husein rekla je da nikada nije videla trenutak očeve smrti, iako su ga emitovale televizije. Sadam je do poslednjeg trenutka ostao prkosan, odbio je da mu stave kapuljaču i nije pustio ni suzu kada su mu namakli omču.

– Detalji njegove smrti su ružni i bolni, ali to je časna smrt, smrt koja je donela ponos meni, mojoj deci, mojim sestrama i njihovoj deci, svima koji ga vole – rekla je Ragad. Ona i njena porodica su pobegli u Jordan nakon invazije u Iraku i danas još uvek tamo žive.

Sadam i pripadnici partije BAAS su uz pomoć dela oficira iračke armije vojnim pučem svrgnuli u julu 1968. predsednika Abdul-Rahmana Arefa i preuzeli vlast u Iraku. Taj datum (17. jul) se uzima kao početak Sadamove vladavine, iako je formalno za predsednika Iraka izabran u julu 1979.

Naredne godine počeo je osmogodišnji rat sa Iranom. U martu 1988. iračke vlasti su hemijskim oružjem ubile oko 5.000 civila Kurda u gradu Halabja. Tokom te godine u toj oblasti Sadamova armija izvela je osam vojnih operacija.

I nakon zvaničnog primirja u iransko-iračkom ratu krajem avgusta 1988, čime je praktično prestao rat između te dve države, Irak je nastavio kampanju protiv Kurda.

U avgustu 1990. iračka vojska je izvršila invaziju na Kuvajt, zbog čega su UN uvele sankcije Bagdadu, a u januaru naredne godine SAD, Velika Britaniija i Francuska pokrenule su vazdušne udare na Irak, kao odgovor na iračku invaziju. Nakon mesec dana iračke snage su proterane i Kuvajt je oslobođen.

Savet bezbednosti UN je iste godine Iraku naredio da uništi hemijsko, biološko, nuklearno oružje, kao i projektile velikog dometa, ali tek četiri godine kasnije vlasti u Bagdadu su prvi put zvanično priznale da poseduju biološko oružje.

Početkom 1998, tokom trodnevne posete Bagdadu generalnog sekretara UN Kofija Anana, irački predsednik pristao je na formiranje specijalne grupe inspektora UN koja će imati neograničen pristup tokom istrage osam predsedničkih palata.

U oktobru 2002. održan je referendum na kojem je, prema saopštenju iračkih vlasti, Sadam sa 100 odsto glasova dobio novi mandat. Irački parlament je prethodno odlučio da Sadam bude jedini kandidat na izborima.

Pročitajte još: Svet u kandžama verskog fundamentalizma: Teroristički napad u Francuskoj tipičan primer egzekucija u pustinjama Sirije i Iraka

Godine 2003. počela je serija vojnih intervencija na Irak u kojima je učestvovalo 48 država predvođenih SAD. Glavni povod za rat krio se u navodnom oružju za masovno uništenje koje je bilo u posedu tadašnjeg iračkog predsednika Sadama Huseina. Ove tvrdnje Bušove administracije nikada nisu dokazane, a Sadam je označen kao “pretnja za sigurnost”. Prema takođe nepotvrđenim informacija, drugi razlog za rat bilo je to što je predsednik Iraka sarađivao sa Al Kaidom, ali ni za tu tvrdnju nikada nije postojao nijedan dokaz.

Sadam je u više navrata negirao optužbe da Irak poseduje bilo koje zabranjeno oružje i demantovao bilo kakve veze sa Al Kaidom. U martu 2003. u Iraku je proglašeno stanje borbene gotovosti, a međunarodne koalicione snage pod vođstvom SAD ušle su na iračku teritoriju.

Istovremeno, američki predsednik Džordž Buš dao je ultimatum iračkom diktatoru da u roku od 48 sati sa dva sina napusti zemlju ili će se suočiti s ratom, što je irački predsednik odbio.

Potom je usledilo hapšenje Sadama Huseina u skloništu u Tikritu, nakon devetomesečne potrage američko-britanskih snaga za njim.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi