Rat koji je promenio savremenu istoriju: Da li se Amerika konačno povlači iz Iraka?

Administracija predsednika Donalda Trampa upozorila je Irak da će zatvoriti ambasadu SAD u Bagdadu ukoliko vlada ne preduzme brze i odlučne korake da okonča raketne i druge napade proiranskih militanata i drugih naoružanih grupa na američko i savezno prisustvo u zemlji. Ovo je samo još jedna vest koja naslućuje da su Trampove namere o povlačenju američkih trupa iz Iraka sve realnije. Podsetimo, američki predsednik je i prošlog meseca tokom sastanka sa iračkim premijerom obećao da će povuči američke vojnike iz Iraka, a već početkom septembra Vojska Sjedinjenih Država saopštila je da će se ta odluka sprovesti u delo.

Tramp: Vreme je da izađemo iz besmislenih ratova

Predsednik SAD Donald Tramp saopštio je još prošle godine da je vreme da njegova zemlja izađe iz “besmislenih i beskrajnih ratova”.

-Podržavao sam ovu borbu skoro tri godine, ali je vreme da izađemo iz ovih besmislenih beskrajnih ratova, od kojih su mnogi plemenski, i da vratimo svoje vojnike kući –  objavio  je Tramp na Tviteru  i dodao:

-Turska, Evropa, Sirija, Iran, Irak, Rusija i Kurdi sada će morati sami da reše situaciju i šta da urade sa zarobljenim borcima “Islamske države” u svom susedstvu.

Upozorenje administracije američkog predsednika ukazuje na rastuće frustracije i bes zbog kontinuiranih raketnih napada proiranskih grupa na američku ambasadu u Bagdadu ili u njenoj blizini, dok SAD pojačavaju pritisak na Iran ponovnim uvođenjem sankcija.

Međutim, zatvaranje američke ambasade označilo bi značajno povlačenje iz zemlje u kojoj su brojne administracije uložile ogromne svote novca i veliki broj života.

Iako SAD još nisu izdale zvanično upozorenje o zatvaranju ambasade u Bagdadu, iračke militantne grupe nastavile su napade u Bagdadu, ispalivši dve rakete “Kaćuša”, koje su pogodile jednu kuću u Bagdadu. U napadu je stradalo je troje dece i dve žene, dok je još dvoje dece ranjeno.

Kako je sve počelo?

Pad kula bliznakinja u Njujorku 11. septembra 2001. otvorio je novu stranu savremene istorije jer je još tog dana postalo jasno da svet nikada više neće biti isti. Amerika je morala da odgovori, morala da pokaže da je nemoguće proći nekažnjeno ako napadnete ovu super-silu. Dokaza je bilo malo ali je vojna sila koja je upotrebljena ubrzo bila velika. Bombardovan je Avganistan, nastala je osveta nad talibanima i potraga za bin-Ladenom, a onda se krenulo na večiti cilj, Irak Sadama Husenina.

Godine 2003. je počela serija vojnih intervencija na Irak od strane 48 država predvođene SAD-om. Glavni povod za rat krio se u navodnom oružju za masovno uništenje koji je bio u posedu tadašnjeg iračkog predsednika Sadama Huseina. Ove tvrdnje Bušove administracije nikada nisu dokazane, a Sadam je označen kao “pretnja za sigurnost”. Prema isto nepotvrđenim informacija, drugi razlog za rat bio je što je predsednik Iraka sarađivao sa Al- Kaidom, ali ni za ovu tvrdnju nikada nije postojao nijedan dokaz.

Sama invazija je trajala od marta do maja 2003. godine, u kojoj je Koalicija okupirala Irak i svrgnula Sadama Huseina. To je bila prva faza rata, za koju su mislili da je gotova, onog trenutka kada je “pao veliki irački diktator”, kako su ga nazivali na Zapadu. Ali, tu nije bio kraj rata u Iraku, što je izazvalo mnoge sumnje i otvorilo važno pitanje – zašto je rat trajao još sedam godina, ako je jedina opasnost bio Sadam Husein. Čak je i sam Džordž Buš pri kraju svog mandata priznao neke greške, ali isto tako izjavio da nije zažalio što je pokrenuo rat zbog uvođenja demokratije u ovoj zemlji. Ništa ne bi bilo toliko čudno, da je 2008. godine, pet godina nakon početka rata, jedno istraživanje pokazalo da se Irak nalazi na petom mestu u indeksu propalih država sveta.

“Misija izvršena!” – rat se nastavlja

Tadašnji predsednik Amerike Džordž Buš je 2003. godine, posle invazije na Irak, održao govor na brodu i proglasio kraj vojnih operacija uz transparent „Misija izvršena!“. Svrgavanje Sadama Huseina izazvalo je napade pobunjenika i militanata protiv američkih vojnika i civila, a nasilje u toj državi postala je rutina. SAD je odbio da „preda“ Irak snagama UN-a, a Bušova izjava da se vojnici neće povući, bila je dovoljna da svima bude jasno da do prekida rata neće doći.

Napadi u Iraku se posle invazije smanjuju, ali već ubrzo dolazi do obrta. Od trenutka kada Al – Kaidu preuzima Abu Musab al-Zarqawi, napadi se ponovo proširuju i situacija eskalira kada pobunjenici u Faludži napadaju konvoj sa četiri američka radnika dobavljačke firme za hranu. Nakon tog događaja, Koalicija je počela razmišljati o ponovnoj uspostavi prisutnosti u gradu Faludži, a međunarodne snage su počele napad na pobunjenike te je tako započela Druga bitka za Faludžu. Koalicija je ubila oko 600 pobunjenika i jedan deo civila, dok je 40 Amerikanaca poginulo. Postignut je kompromis i primirje s pobunjenicima.

No primirje se brzo raspalo i napadi su se nastavili, tako da su američki vojnici počeli planirati drugu ofenzivu na jesen. Nakon druge borbe, Faludža je ponovno osvojena a navodno je poginulo oko 1.300 pobunjenika i 95 američkih vojnika.

Svetski stručnjaci ocenjivali su tada da se rat polako privodi kraju, ali na iznenađenje svih, Buš 2007. obaveštava javnost da će poslati još 21.500 vojnika u Irak, a iste godine nakon pobede Demokrata u Kongresu, izglasan je zakon o trošenju u Iraku koji postavlja rok za povlačenje trupa, na šta je Buš stavio veto, rekavši da bi to „omogućilo teroristima da označe datum odlaska trupa“.

Prema zvaničnim podacima, 2007. godina zaista je označila pad nasilja i stabilizaciju u državi, a taj trend nastavio se i u petoj godini od početka rata, koji je trajao i naredne tri godine, dok novi predsednik Amerike Barak Obama 2010. godine nije proglasio kraj i naredio trupama da se povuku iz Iraka. U međuvremenu su se pojavile mnoge “teorije zavera” o tome šta je pravi razlog zašto je intervecncija u Iraku toliko trajala i zašto je određeni broj vojnih trupa ostao na tim prostorima.

Jedna od njih je da se znalo da posle Iraka sledi “Arapsko proleće”, pa samim tim i nove intervencije Amerike.

Građanski rat u Iraku i uloga Islamske države

Nakon povlačenja američkih trupa 2011. godine činilo se da će konačno zavladati mir u toj zemlji, ali tako je bilo samo do izbijanja građanskog rata u Siriji.

Troškovi rata u Iraku

Amerika je do 2006. godine potrošila 379 milijardi dolara na rat u Iraku, a do 2009. brojka je premašila 690 milijardi.
Bivši ekonomista Svetske banke i dobitnik Nobelove nagrade Džozef Stiglic rekao je da je rat u Iraku glavni krivac za slabljenje ekonomije SAD-a. Po njemu, rat kojeg su isprva neki nazvali “ratom koji će isplatiti sam sebe”, je koštao Ameriku direktno 845 milijardi dolara u prvih pet godina. U svojoj knjizi “Rat od 3 biliona dolara” kaže da bi rat u Iraku mogao biti drugi najskuplji američki rat nakon Drugog svetskog rata, koji je koštao 5 biliona dolara prilagođeno po inflaciji.

Stanje se naglo pogoršava početkom 2014. godine, sa sve većim prelaskom islamista iz Sirije u Irak, koji zvanično osnivaju Islamsku državu (ISIL, ID), a jedini cilj im je osnivanje verske države – halifata, koju će predvoditi vrhovni verski poglavar – halifa.

ID korene vuče upravo od rata u Iraku, nakon američke invazije 2003. godine i tada započinju oružanu borbu protiv zapadnih trupa. Porsle američkog povlačenja, njegove aktivnosti u Iraku su do 2012. bile značajno smanjene i nije važio za bitan faktor. Međutim, rat u Siriji, ponovo je aktivirao njegove članove, koji zauzimaju grad Al-Raku, gde će im kasnije biti glavno sedište.

Poverljivi ratni dokumenti ugledali svetlost dana

Mnogi detalji o ratu i Iraku i dan danas bi ostali tajna da Vikiliks 2010. godine nije objavio 391.832 poverljivih ratnih dokumenata. U podacima su se našle informacije o tome kako su iračke snage mučile stotinak osoba dok su američki vojnici samo gledali, o tome kako je američki borbeni helikopter otvorio vatru na pobunjenike, pa i do tada samo spekulacijama, kako su pacijente sa mentalnim poteškoćama prodavali Al-Kaidi, da bi kasnije postajali bombaši-samoubice.

Takođe, otkriveno je da je američka vlada itekako pravila popis ubijenih u ratu, iako je tvrdila suprotno. Pentagon je sastavio popis dokumentiranih 109.032 smrti, od kojih su 66.081 bili civili. Nakon te informacije i analize 860 dokumenata, Iraq Body Count je objavio da je revidirao svoj broj ubijenih u ratu, koji je porastao sa 107.000 and 150.000, od kojih su 80% bili civili.

Teorija da je rat u Iraku zapravo poslužio za masovnu prodaju oružja, dodatno je produbljena dokumentom koji je objavio Vikiliks u kojem se navodi da je privatna vojna kompanija Blackwater, koja je zaradila 1,5 milijardi dolara od početka rata, često otvarala vatru na civile, pa čak i na bolnička kola.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi