Da li je Arktik novi Divlji zapad? Mnogi se bore za teritoriju i resurse, a jedna zemlja ima prednost
Brzo topljenje leda otvara nove pomorske puteve
Borba za teritoriju severno od Arktičkog kruga sve više počinje da liči na Divlji zapad. Ne samo u smislu osvajanja novih oblasti za eksploataciju, već se odvija takva trka između država, preduzetnika i avanturista, bez ikakvih ograničenja. Za sada, nema nikakvih zakonskih osnova koji bi mogli da spreče potencijalne probleme koje donosi budućnost, među njima i moguće nasilne sukobe.
Proces osvajanja Arktika je sada nezaustavljiv, pogotovo zbog klimatskih promena.
Pročitajte još
Arktik se zagreva tri puta brže od proseka nego ostatak planete. To predstavlja veliki problem za 4,2 miliona ljudi koji žive u tom regionu, floru i faunu, ali i za ostatak sveta.
Klimatske promene zapravo donose profit?
Međutim, nestanak večnog leda bi takođe mogao da znači i otvaranje pomorskih puteva koji su većinom godine zatvoreni, poput Severozapadnog prolaza i ruske severnomorske rute. To bi omogućilo i veći pristup mineralima, ribi i energetskim resursima.
Primera radi, severna ruta između Hamburga i Šangaja je 4.900 kilometara kraća nego putovanje kroz Suecki kanal, što mnogo znači u trgovinskom smislu, jer se vreme plovidbe skraćuje za oko 10 dana. Iako putovanje kroz Suec ne zahteva ledolomce i loše vremenske uslove, druga ruta štedi i na troškovima goriva, posade i osiguranja (na severu nema rizika od pirata) i smanjuje zagađenje.
AP/David Goldman, File
Prema podacima iz 2013. godine, 71 plovidba je ostvarena kroz Arktikčku rutu kada je transportovano milion tona robe. Do 2020. godine, taj broj se povećao na 33 miliona tona.
Iako je Suec ostao primarna pomorska ruta, nedavni incident kada se brod “Ever Given” zaglavio i prouzrokovao haos u celom svetu, kao i brzo topljenje leda, naveli su Rusiju da sebi da zadatak da Severnomorski prolaz do 2035. godine bude potpuno operativan.
Nijedna druga zemlja nije tako dobro pozicionirana kako bi mogla da profitira od potencijalnog buma trgovanja u ovom regionu, kao Rusija.
Rusija je procenila da će biti potrebno 200 milijardi dolara da se ruta napravi kompetitivnom do 2050, a 87 milijardi bi trebalo da se uloži već do 2024. godine. Prošle godine je uloženo “samo” 14 milijardi”. Da bi se stvorio ravnopravni takmac Suecu potrebna su velika ulaganja, prvenstveno u infrastrukturu (luke, pruge, dalekovodi, aerodromi itd).
To nije jedini razlog zašto je ova oblast tako važna. Ispod Arktika se nalazi oko 30 odsto svetskih zaliha prirodnog gasa, dosad još neotkrivenog, odnosno, neeksploatisanog, kao i 13 odsto nafte.
Rusija, koja je još avgusta 2007. godine posadila zastavu na dno okeana, 4.261 metara ispod Severnog pola, i dalje je najveći “korisnik” ove oblasti jer se oko 80 odsto resursa nalazi na teritoriji koju Moskva smatra svojom. Međutim, nedostatak infrastrukture je velika prepreka. Iako su neki projekti već u planu, poput stanice za prirodni gas “Jamal”, giganti “Rosnjeft” ili “Gasprom” nisu još dobili ohrabrenja kako bi krenuli u poslovne poduhvate.
Ko sve hoće svoje parče kolača?
Iako je uspeh nesiguran, pohlepa sve većeg broja aktera koji su se nameračili na Arktik raste.
Do danas, samo jedno međuvladino telo je postavljeno kako bi rukovodilo interesima koji su u igri, ali je slabo opremljeno da bi se time i bavilo. Arktički savet je osnovan pre 25 godine Deklaracijom iz Otave, a namera mu je bila da se promoviše saradnja na mnogim pitanjima poput zaštite životne sredine i održivog razvoja, dok oko vojnih i bezbednosnih tema nije bilo zabrinutosti. U početku se Savet sastojao od 6 arktičkih indijanskih zajednica, zajedno sa Kanadom, Danskom, Finskom, Islandom, Norveškom, Rusijom, Švedskom i SAD. Od 2013. godine još nekoliko zemalja dobilo je status posmatrača – Kina, Južna Koreja, Indija, Italija, Japan i Singapur.
"Through the night and snowfall together with an icebreaker." 📷 and caption by photo contest winner Alexey Shmatkov. The photo was taken during a scientific cruise to the #NorthPole in October 2020. pic.twitter.com/TGO726TLV6
— Arctic Council (@ArcticCouncil) July 16, 2021
Rusija, koja je preuzela predsedavanje Savetom u naredne dve godine, na nedavnom sastanku u maju prvi put je otkrila strateški plan za narednih 10 godina. Militarizacija regiona postaje sve očiglednija, a čini se da Rusija preuzima vođstvo, smatra ekonomista i penzionisani oficir Hesus Nunjez Viljaverde.
Moskva planira da se fokusira na globalno zagrevanje i klimatske promene, ali je prvi put pomenula i odbranu i bezbednost, predloživši da se vojni zavničnici zemalja članica Saveta redovnije sastaju.
Takođe, planira se ponovna aktivacija nekadašnjih sovjetskih baza, poput one u arhipelagu Nova Zemlja, i modernizacija Severne flote.
Na ostrvima Nove Zemlje, Vrangelovom ostrvu i rtu Šmit nalazile bi se radarske stanice, uspostavljaju se motorizovane brigade u Murmansku, proširuju se vazduhoplovne baze, a grade se dve stalne baze na Aleksandrovoj zemlji, u oblasti Arhangelska, i na ostrvima Koteljnij koje neće služiti toliko za borbu koliko za praćenje regiona.
Ruska vojska na vežbama na Arktiku, Profimedia
Sa druge strane, SAD znaju da nisu u prednosti jer nemaju luke severno od Beringovog moreuza, nisu potpisnice Konvencije UN o pravu mora, i imaju samo 3 ledolomca, u odnosu na Rusiju, koja ih ima više od 40. Takođe, rade na tome da im Kanada preda veću kontrolu nad Severnozapadnim prolazom, što bi im dalo veću slobodu i kretanje ka Arktiku.
Baš zato, SAD pojačavaju veze sa nordijskim zemljama. Uputili su dva strateška bombardera “B-1B” prvi put na norvešku teritoriju, a učestvovali su i u vojnim vežbama gde je domaćin upravo bila Norveška.
“Zastrašujuće mogućnosti Rusije na Arktiku”
Američki “Nešenel interest” je u maju pisao kako je oružje nasleđeno iz vremena Sovjetskog saveza učinilo da Rusija bude spremna za borbu za Arktik. Mogućnosti kojima Rusija raspolaže u tom regionu autor članka je opisao kao „zastrašujuće“.
Kako je naveo, Moskva se još u vreme Hladnog rata spremala da se suprotstavi Zapadu u arktičkom regionu.
Stečeno iskustvo i razne vrste oružja omogućili su Rusiji da dobije „smrtonosne“ mogućnosti za slučaj da u Severnom ledenom okeanu dogodi nešto „nezamislivo“.
U prvom redu tu je ruska flota ledolomaca – najveća na svetu. Takvi brodovi postaju sve potrebniji zbog porasta komercijalnih interesa za region, a to Rusiju čini „garantom globalnog pristupa Arktiku“.
U najsmrtonosnije oruđe Rusije na Arktiku „Nešenel interest“ je svrstao podmornice „Akula“, nazvavši ih „zastrašujućim“. Pored toga, nebom iznad Arktika aktivno lete ruski avioni – na primer, lovci MiG-31, napravljeni, kako kaže autor članka, za „lov“ na američke bombardere.
A gde je tu Kina?
Za Rusiju, kontrola nad sve rastućim pomorskim saobraćajem u arktičkim vodama, nacionalno-bezbednosni je prioritet.
Predsednik Vladimir Putin smatra da je severna ruta na ruskoj teritoriji, pa stoga Kremlj treba da kontroliše sav saobraćaj u tom regionu, i to ako je neophodno, i silom. SAD i Kina kažu da su to međunarodne vode i da ruta treba biti otvorena za sve.
Kako prenosi “Volstrit žurnal”, to je razlog za potencijalni sukob Rusije sa Kinom, koja je inače učestvovala u velikom gasnom projektu, od nekoliko milijardi dolara, na ruskom Arktiku. Peking je zainteresovan za Severnomorski prolaz jer je alternativa pomorskoj ruti u Južnom kineskom moru.
Pixabay
Kremlj brine da bi Kina, koja se opisala kao “zemlja blizu Akrtika”, mogla da se još više fokusira na ovaj region. Kina planira da izgradi svoje nuklearne ledolomce koji bi mogli da prolaze severnom rutom, bez ruske dozvole.
Rusija je dosad već sprečila Kinu da gradi luku u Arhangelsku, preneo je “Volstrit žurnal”.
Pročitajte još
Kako Nunjez Viljaverde zaključuje u autorskom tekstu objavljenom na portalu “Equal times”, različiti igrači žele da utvrde stratešku prednost u regionu, ali kako ne uspevaju da se dovoljno pozabave kllimatskim promenama ili sukobima koji će sigurno uslediti, situacija postaje sve više izazovnija.
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari