Ova zemlja se prva oslobodila kolonijalista, a sada njome vladaju bande: Glavnu reč vodi čovek koga zovu Roštilj

Država Haiti je prva u Latinskoj Americi i na Karibima stekla nezavisnost od kolonijalizma i prva je imala crnačko rukovodstvo kada su se oslobodili francuske vlasti u 19. veku.

Međutim, kasnije je pretrpela brojne talase nasilja, invazija i represije, kao i brojne prirodne katastrofe, poput zemljotresa iz 2010. kada je stradalo oko 300.000 ljudi.

Danas, kada se stigne u prestonicu Port-o-Prens, razmere siromaštva oduzimaju dah, prenosi novinar "Skaj njuza" Stjuart Remzi.

Na ulicama su gomile zapaljenih guma, a grad je prekrila magla smoga.

AP Photo/Odelyn Joseph

Nezaposlenost je visoka, a otmice su svakodnevna briga.

Smatra se da prestonicu skoro u potpunosti kontrolišu bande koje su nedavno pokušale da zauzmu i glavni aerodrom u prestonici, a cilj im je da svrgnu premijera.

U pojedine delove grada ne sme ni da se zalazi jer je previše opasno zbog bandi.

Policajci patroliraju sa maskama na licima, noseći automatske puške.

Zemljom vladaju političari bez mandata i bez skoro ikakve podrške naroda.

AP Photo/Odelyn Joseph

Osim toga, izbila je kolera i milioni ljudi gladuju.

Zemlja se raspada, a bande su želele da popune praznine. Nude posao, zaštitu i bezbednost onima koji ih podrže.

Jedan od najopasnijih i najpoznatijih vođa bandi je Džimi Šerizije zvani Roštilj.

I sam je nekada bio policajac, a sada predvodi koaliciju bandi G9. Teritorija koju kontroliše je skoro u samom centru Port-o-Prensa.

Prema pričama, nadimak je dobio po tome kako tretira žrtve. Njegovi prijatelji kažu da ga zovu tako jer mu je majka držala štand sa prženom piletinom kada je bio mali.

AP Photo/Odelyn Joseph

Preživeo je četiri atentata i pod stalnom je pratnjom naoružanih čuvara.

G9 je opisao kao grupu naoružanih mladića i devojaka čiji je cilj da pomognu onima koji žive u siromašnim kvartovima Haitija.

Mnogi se pitaju zašto nije preuzeo kontrolu nad predsedničkom palatom, a navodno, postojale su dve prilike za tako nešto.

Velika Britanija ga je stavila na listu sankcija zbog "akata koji prete miru, bezebednosti i stabilnosti Haitija".

- Želeo bih da samo jedna osoba dokaže to za šta me optužuju. Ja sam žrtva gomile laži - rekao je.

Među haićanskom elitom se smatra da je Roštilj samo marioneta moćnijih sila, što on negira, već insistira da je "čovek iz naroda".

- Mi ne kidnapujemo, mi ne silujemo. Svi smo očevi, imamo sestre, tetke, imamo decu. I sam imam ćerku, nikad ne bih dozvolio da se oko mene siluje. Ne ubijamo zbog novca, ali imamo oružje da se branimo zato što ne možemo da dozvolimo da nas drugi ubiju - kazao je Roštilj.

AP Photo/Odelyn Joseph

Dok je prolazio svojim naseljem, meštani su izlazili da ga pozdrave, a drugi su samo gledali.

On sebe vidi kao revolucionara koji se bori protiv korupcije i oligarha. Ipak, on je i vođa bande, što znači da je stalno meta napada.

Na ulicama Haitija vlada potpuno bezakonje, zbog čega mnogi napuštaju zemlju tražeći bolje uslove života.

Kako je preneo "Skaj njuz", Haiti je jedan tropski košmar.

Smrt predsednika

Podsetimo, haos je posebno nastao posle ubistva predsednika Žovenela Moiza 2021. godine.

Moizova smrt je samo pogoršala političke tenzije u zemlji koje su neraskidivo povezane sa skandalom oko “Petro kariba”, alijanse koju je 2005. godine osnovao tadašnji predsednik Venecuele Ugo Čave,s čime je dozvolio siromašnim karipskim zemljama da kupuju naftu od Karakasa po sniženim cenama.

Međutim, 2019. godine Sud na Haitiju je utvrdio da su zvaničnici Moizove vlade proneverili dve milijarde tog novca. 

AP Photo/Dieu Nalio Chery

Demostranti su tražili njegovu ostavku, ali se on oslonio na podršku SAD i imao je nameru da ostane na vlasti do februara 2022. godine.

Navodno, grupa 28 stranih plaćenika je organizovala njegovo ubistvo. 

Vlast je preuzeo premijer Arijel Anri.

U međuvremenu, buknuli su protesti zbog visokih troškova života i rastućeg nezadovoljstva.

Anri je u jednom trenutku pozvao i strane zemlje da pomognu u uspostavljanju mira i reda.

Rob pokrenuo pobunu

Inače, ostrvo Hispaniolu su kolonizovali Španci posle dolaska Kristofera Kolumba 1492. godine, a 200 godina kasnije zapadni deo je pripao Francuskoj. Na brojnim plantažama, na kojima su se proizvodili šećer, rum i kafa, radili su robovi afričkog porekla. Tek 1801. godine bivši rob Tusn Luvertur pokrenuo je pobunu i ukinuo ropstvo, a 1804. Haiti je stekao nezavisnost pod vođstvom nekadašnjeg roba Žan-Žaka Desalinea, koji je ubijen dve godine kasnije.

AP Photo

Godine 1915. Amerikanci su okupirali ostrvo, a iako su se povukli 1943, ostao je njihov politički uticaj, kao i finansijska kontrola.

Period posle Drugog svetskog rata obeležio je Fransoa Duvalijer, zvani Papa Dok, koji je uz podršku vojske stupio na vlast, a to vreme je bilo obeleženo brojnim kršenjima ljudskih prava. Godine 1967. Duvalije se proglasio za doživotnog predsednika, a njegovu diktaturu je obeležila velika represija pod palicom ozloglašene tajne policije.

Duvalijer je preminuo 1971, kada ga je nasledio sin Žan-Dok, ili Beba Dok. Represija je bila još veća, što je hiljade građana oteralo iz zemlje. Bežali su u čamcima ka Floridi, a mnogi su se udavili na putu ka boljem životu.

Sredinom osamdesetih povećalo se nezadovoljstvo, pa je Beba Dok pobegao u Francusku, a narednih godina su se generali pučevima smenjivali na vlasti.

Prvi slobodni izbori su se održali 1990. godine, kada je pobedu odneo bivši sveštenik Žan-Bertrand Aristid, međutim, smenjen je državnim udarom već naredne godine.

Godine 1994. američke trupe su intervenisale kako bi zbacile vojni režim i vratile Aristida. Potom je 1995. predsednik postao Rene Preval, a četiri godine kasnije Aristid je osvojio drugi mandat, uprkos spornim rezultatima.

I on je bio primoran da nekoliko godina kasnije napusti zemlju, što je Haiti još više uvelo u haos i nasilje. Da stvar bude gora, od 2008. do 2010. zemlja se borila i sa kolerom i s nestašicom hrane, a onda je 2010. stravičan zemljotres ubio između 100.000 i 300.000 ljudi.

Bekstvo u bolji život

Skoro svakog dana u zoru, krijumčari ukrcavaju ljude u čamce koji će ih nositi ka vodama SAD.

Lokalni novinar Nikodem Desalus i sam je tako stigao do Floride, ali je deportovan.

- Teraju vas da sedite na tim brodovima. Poređaju vas jednog iza drugog, a neko sedi i između vaših nogu i ne smete da se pomerate dok se ne stigne. Ukoliko neko mora da izvrši nuždu, daju vam nešto i to se onda prospe - rekao je.

AP Photo/Odelyn Joseph

Većina njegovih saputnika je bila neuhranjena, slaba i dehidrirana. Čim su stigli u Ki Vest, troje je preminulo.

Desalus je pet puta ilegalno putovao, a nada se da će otići još jedan poslednji put sa ženom i decom i da će dobiti azil u SAD.

Krijumčarima mora da se plati 3.000 dolara, što je astronomska suma na Haitiju.

Oko 20 čamaca kreće sa Haitija svakog meseca, a svaki nosi od 100 do 300 ljudi.

AP Photo/Odelyn Joseph

- Kada stignemo do američke teritorije, zaustavim čamac blizu obale, ljudi iskoče i krenu ka kopnu. Stignemo u miru i pustimo državu da nas uhvati - rekao je jedan kapetan broda.

Svi se nadaju da će im Amerika dopustiti da ostanu.

 

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi