Sneg nestaje kako se planeta zagreva, a evo ko je na najvećem gubitku

Velike delove SAD pogodile su snažne oluje i mećave. 

Međutim, nešto je ipak drugačije: mnoge savezne države koje su navikle na bele zime sada imaju više kiše nego snega.

Nova studija istraživača sa koledža Dartmut pokazuje da je klimatska kriza uzrokovana ljudskim delovanjem smanjila snežni pokrivač u velikom delu severne hemisfere u poslednjih 40 godina, što preti ključnim izvorima vode za milione ljudi.

Moglo bi se činiti logičnim da bi topliji svet bio manje gostoljubiv prema snijegu, ali je odnos između snega i klimatskih promena složen, a naučnici su se godinama mučili da ustanove jasnu vezu između toga.

Deo problema je u tome što je snežne padavine teško tačno izmeriti, a naučni podaci iz posmatranja s tla, satelita i klimatskih modela dali su kontradiktorne signale o ulozi klimatskih promena u smanjenju snežnih pokrivača. Neka područja su čak doživela više snega u današnjem toplijem svetu.

AP Photo/Matthias Schrader

Studija, objavljena u časopisu "Nature", nudi širu sliku - klimatske promene su dovele do smanjenja snega na severu još od 80-ih godina. Područja na jugozapadu i severoistoku SAD-a, kao i u centralnoj i istočnoj Evropi, beleže najveći pad zbog globalnog zagrevanja, između 10 i 20 odsto po deceniji.

- Veoma je jasno da klimatske promene imaju negativan uticaj na sneg i vodu. A svaki dodatni stepen zagrevanja ukloniće još veći deo resursa snežne vode - rekao je Aleksander Gotlib, glavni autor studije i doktorand na Dartmutu.

Manje snega - manje zaliha vode

Istraživači su otkrili da se gubitak snežnog pokrivača ubrzava kada prosečne zimske temperature na nekoj lokaciji porastu iznad minus 8 stepeni, toake koju nazivaju "granicom gubitka snega". Nakon toga, gubitak snega se ubrzava s čak i skromnim porastom temperature.

To je ogroman problem za zajednice koje zavise od snega kao izvora vode. Mnoge svetske zalihe vode već su ugrožene klimatskim promenama zbog suše i toplotnih talasa, koji postaju sve češći i intenzivniji. Kako planeta nastavlja da se zagreva, mnoga gusto naseljena područja koja se oslanjaju na sneg tokom sledećih nekoliko decenija doživeće povećane gubitke u dostupnosti vode, otkriva studija.

AP Photo/Charlie Riedel

- Kada imate režim koji se mijenja tako da zimi više ne dominira sneg nego kiša, imate situaciju u kojoj će se rezervoari slabije puniti. Tada se postavlja pitanje hoćemo li imati kišovito proleće kako bi se nadoknadilo povlačenje vode - rekao je za CNN Džastin Mankin, vanredni profesor geografije u Dartmutu. 

Naučnici su takođe posmatrali rečne slivove kako bi izmerili koliko je zaliha snežne vode nestalo. 

Studija je otkrila trend opadanja snežnog pokrivača u 82 od 169 velikih rečnih slivova severne hemisfere, uključujući reku Kolorado u SAD i Dunav u Evropi, pri čemu 31 sliv pokazuje tragove klimatskih promena koje su prouzrokovali ljudi.

- Većina ljudi u svetu živi u rečnim slivovima koji se nalaze na ivici koja ubrzava gubitak snega, pri čemu svaki dodatni stepen zagrevanja znači sve veći gubitak snežnog pokrivača - rekao je Mankin.

Kako bi došli do svojih zaključaka, istraživači su posebno analizirali pad snežnog pokrivača u martu između 1981. i 2020. godine jer daje prikladan sažetak svih zimskih vremenskih prilika, kako je objasnio Mankin. 

AP Photo/Matthias Schrader, File

Napomenuo je da količina snega na tlu u martu pokazuje kakvi su bili zimski uslovi te sezone pre nego što proleće otopi akumulaciju, koja potom teče nizvodno kako bi snabdela domaćinstva i poljoprivredu vodom.

- Martovski snežni pokrivač simbol je svega što se dogodilo tokom zime, a mi testiramo osetljivost te mere - rekao je Mankin za CNN.

Uzastopne godine manjeg snežnog pokrivača na zapadu SAD-a već su omogućile uvid u to kako bi buduće zime i proleća mogli da izgledaju u mnogim delovima sjeverne hemisfere, od neviđene nestašice vode do sve snažnijih šumskih požara.

Sneg takođe pomaže u sprečavanju šumskih požara ili može smanjiti njihov intenzitet. 

Za razliku od kiše, koja može brzo da otiče, sneg se polako otapa i može osigurati lagano i trajno otpuštanje vode u zemlju smanjujući verovatnoću da će se zapaliti i stvarajući manje goriva za širenje požara.

Manji snežni pokrivač rizičan je za mesta koja se oslanjaju na zimske rekreacijske aktivnosti, poput skijanja i snoubordinga. 

AP Photo/Matthias Schrader

Mnoga skijališta na severnoj hemisferi već se suočavaju s takvim izazovima.

Mona Hemati, naučnica na Klimatskoj školi ri Univerzitetu Kolumbija kaže da je istraživanje pružilo uverljive dokaze o tome kako klimatske promene utiču na snežne obrasce.

- Ono što ovu studiju čini revolucionarnom je njen pristup izolovanju efekata antropogenih klimatskih promena od prirodne klimatske varijabilnosti. Ova studija služi kao ključni podsetnik na sve veće uticaje klimatskih promena i poziv je na hitnu i usklađenu akciju za rešavanje ovog globalnog izazova - rekla je Hemati.

 

BONUS VIDEO

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi